Fabrika smrti

Verovatno nikada niste čitali onlajn časopis Baseline. Ali možda bi trebalo. Časopis ima i nadahnjujući podnaslov: „Put do uspeha u biznisu kroz tehnologiju“. E sad, ako se spremate da krenete ili ste već u biznisu, u bejzlajnu ćete možda naći inspiraciju za svoju sledeću veliku poslovnu ideju. Nikad se ne zna. Ja nisam ni u kakvom biznisu, sem penzionerskom, da ne kažem dokoličarskom, pa je Bog interneta odlučio da danas nabasam na ovaj rudnik informacija o veštačkoj inteligenciji, virtuelnoj stvarnosti ili o tome kako da dragocene podatke svoje kompanije držite na sigurnom. Ali moju pažnju je privukao jedan sasvim drugačiji članak, prilično zlokobnog naslova „Od jajeta do bataka: 10 nedelja od farme do hrane“, u kojem autor, rekao bih, oduševljeno objašnjava prednosti automatizacije u proizvodnji pilića, prasića i drugih četvoronožaca, tako dragih dvonošcima. Kompjuter određuje temperaturu vazduha, dotok hrane i vode, kada će se ventilatori uključiti i koliko antibiotika i hormona rasta će biti ubačeno malim bićima u vodu. No, da bi svoj članak učinio još zanimljivijim, autor je došao na genijalnu ideju da čitav proizvodni proces opiše iz perspektive sirovine. Ovako nekako:

Sve je počelo pre skoro 50 dana, kada se moj kljun promolio iz moje ljuske. Za samo nekoliko sati, našao sam se na kamionu koji je vozio od mesta gde sam se izlegao do farme za ugoj, gde ću provesti narednih 46 dana svoga života. Na farmi sam brzo istovaren i stavljen u halu sa otprilike 20.000 drugih pilića… Tokom prvih pet dana svetlo je gorelo 24 sata. Nisam imao bilo šta drugo da radim do da jedem, pijem i odazivam se zovu prirode, tako da dok su svetla bila upaljena, zaista smo mnogo jeli… A onda su se 26. dana svetla ugasila i nadalje smo držani manje-više stalno u mraku… Posle nekog vremena prostor je postajao zagušljiv i počelo je da smrdi… Dan broj 47 započeo je kao i svi prethodni, ali se onda dogodilo nešto neouobičajeno. Iznenada su se vrata hale širom otvorila, a jedan deo nas je lagano uteran, u mnogim slučajevima bačen, u zadnjim deo velikog kamiona… Posle nekih 120 kilometara vožnje, stigli smo do mesta za obradu. Tu se dogodio jedan od retkih trenutaka da nas je ljudsko biće uopšte dodirnulo. Nečija ruka nas je zgrabila za noge i okačila naglavačke… Zamislite to kao transportnu liniju koja nas nosi ka mestu za tranžiranje.

Moje grudi su bile prepolovljene, obložene za pohovanje i poslate na svoje mesto na polici supermarketa u Denveru. Moji bataci bi ovog trenutka trebalo da su već stigli u Moskvu. Sve moje perje je bilo obrađeno i sada ga jede stoka negde u Teksasu. Moja krv i kosti su odlično poslužili da se napravi hrana za mačke, đubrivo ili ko zna šta već drugo. Moja krilca su začinjena sosom za roštilj i uz prilog od celera i još koječega poslužena u nekom gril baru u Njujorku. Moji prsti? E pa, oni su krenuli ka Aziji, gde se, koliko čujem, smatraju nekom vrstom specijaliteta.

Ova ljupka tehnološka pričica upečatljiva je iz više razloga, a meni je jedan posebno zapao za oko. Taj je da u čitavoj priči, koja je ovde znatno skraćena, nema ni pomena o neizrecivoj patnji koja je nezaobilazna na ovakvim farmama, ne samo za piliće, već i za svinje, patke, guske, ćurke, krave i sve druge životinje koje žive i umiru u najboljem od svih mogućih svetova naše industrijske poljoprivrede. Da, patnja samo smeta u članku u kojem treba da naslikate sreću koju donosi automatizacija svega, pa i ubijanja naših dalekih srodnika. A i svaki napredak zahteva žrtve, zar ne? Ali žrtve se ovde broje milijardama. Zar to ne treba da nas navede da se malo zaustavimo i razmislimo na koji način mi sami u svemu tome učestvujemo. A učestvujemo svaki put kada zagrizemo batak. Da bih olakšao sopstvenoj savesti, možda bih za početak mogao da odlučim da taj batak neće doći od životinje koja je odgajana u tako nehumanim uslovima. Mali korak za mene, ali veliki za „sirovinu“.


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s