Šta je to budizam čiste zemlje?

Mnogi ljudi na Zapadu vide budizam kao put meditacije koji vodi ka probuđenju. Ali ono što ne znaju je da takvo tumačenje znatno odstupa od velikog dela budističke prakse u istočnoj Aziji, naročito Kini i Tajvanu, gde dominira forma koju nazivamo budizam čiste zemlje. Suština ovog učenja je da sledbenici prizivaju ime Amitabha Bude, očekujući da će se, kada umru, preporoditi u njegovoj „čistoj zemlji“, idealnom mestu za praksu. To će im onda omogućiti da na kraju postanu Bude, to jest potpuno probuđena i od patnje oslobođena bića. Ova tradicija izrasla je iz mahajana budizma, jedne od tri glavne budističke tradicije koja se u Indiji pojavila u prvim vekovima naše ere i onda postepeno bila preneta u Kinu.

Jedan od noviteta koji je mahajana donela bila je ideja da je čitav kosmos naseljen milionima buda, a ne samo jednim, osnivačem ove religije, kako je to tvrdila theravada tradicija. I pošto svi ti bude moraju negde da obitavaju, a njihovo okruženje mora da bude podjednako čisto koliko su i oni, iz toga je sledilo da postoje milioni takvih čistih zemalja. Dalje, budizam čiste zemlje učio je da je čista zemlja Bude Amitabhe dostupna običnim ljudima posle smrti. Pre toga, jedini put ka probuđenju bio je kroz istrajnu i napornu praksu obuzdavanja i pročišćavanja uma, koja je vremeno počela da se vezuje isključivo za monahe, dok je za laike, sa svim njihovim obavezama i željama, bila teško dostižna.

Tako je u Kini učenje o čistoj zemlji probudilo nadu u probuđenje i slobodu od patnje i u običnim ljudima. I dok se ono proširilo po drugim zemljama istočne Azije, kao što su Koreja i Japan, Kina je mesto gde je ono prvi put uhvatilo duboki koren.

Teorija karme

Kao što znamo, budisti veruju da su sva živa bića zarobljena u beskrajnom krugu rađanja i umiranja, a da sreća i nesreća koju na tom putovanju doživljavaju jeste rezultat moralnog kvaliteta njihovih voljnih postupaka, koji se naziva karma ili kamma. Ukratko, moralno ponašanje donosi sreću, nemoralno patnju. Isto tako, sem sadašnjeg, naša nagomilana karma određuje i kakav će biti naš budući život i to kakav će biti naš fizički izgled, mentalni kapaciteti, ali i to u kakvom okruženju ćemo se roditi.

Kako se verovalo da je svaki buda potpuno pročistio svoju karmu, njegovo sadašnje telo i um su potpuno bez ikakvih nečistoća i manjkavosti, a zemlja u kojom živi takođe savršena. Nekoliko budističkih tekstova opisuje „budine zemlje“ kao rajeve bez ikakvih nemoralnih dela, u kojima žive mnogi bogovi i ljudi, bogate cvećem i drvećem koje rađa obilne plodove. Mnogi budisti se nadaju da će se baš tu preporoditi, kako bi pod direktnim budinim vođstvom mogli završiti svoj duhovni put.

Prema Sutri Budinog beskonačnog života, iz III veka, monah po imenu Dharmakara je odlučio da postane buda. Posle mnogo učenja i promišljanja, uzeo je 48 zaveta, koji su određivali koja vrsta bude će on biti i kako će njegova buda-zemlja izgledati. Sa većinom tih zaveta mogli su se identifikovati i obični vernici: kao buda, biće moćan, mudar i pun saosećanja. Njegova zemlja biće veličanstvena, a bića koja će je deliti sa njim imaće mnoge od onih kvaliteta koje i on sam ima. Među njima su izvanredna rečitost i jasnoća izlaganja, sposobnost da se vide i čuju događaji koji se dešavaju veoma daleko itd. Ali osamnaesti zavet zabeležen u ovoj sutri je odredio budući razvoj događaja. Njime je bilo određeno da svako ko se bude priseti neposredno pred smrt, biće preporođen u njegovoj buda-zemlji.

„Ako, kada dostignem probuđenje, razumna bića u zemljama sa deset strana, koja mi iskreno i s radošću poklone svoje poverenje, požele da se preporode u mojoj zemlji, i pomisle na mene makar deset puta, to će im se i ostvariti.“

Činjenica da je Dharmakara dostigao svoj cilj i postao buda po imenu Amitabha značila je da je njegov zavet postao stvarnost. Međutim, termin „deset puta“ koji se odnosi na misao o Amitabhi bio je neodređen. Jedan drugi tekst, Sutra o vizualizaciji Bude beskrajne svetlosti, razjasnio je da sledbenik treba samo da izgovori budino ime deset puta. Sem toga, Dharmakara je takođe rekao da oni koji se „upuste u pet velikih nedela i naškode pravom učenju“ neće imati pristup njegovoj zemlji. No, ova sutra je eliminisala ovakvo ograničenje. Tako su ova dva teksta omogućila običnim budistima da se nadaju preporađanju u čistoj zemlji.

Tradicija čiste zemlje u Kini

Budizam je u Kinu stigao pre 2000 godina i kako su tekstovi doneti iz Indije postepeno prevođeni na kineski, a misionari učili da prenose njegovu poruku, tako se širio krug njegovih sledbenika. Priča o Dharmakarinim zavetima je postala naročito popularna, pa je Sutra o Budi beskonačnog života prevedena na kineski nekoliko puta, a monasi tumači su sastavili više komentara za nju i za druge sutra čiste zemlje.

Takođe, recitovanje Amitabha sutre je postalo deo svakodnevne monaške rutine, tako da je ona, sa dve prethodno pomenute, postala temelj na kojem se razvijala nova tradicija. Najraniji kineski komentari tvrdili su da je potrebna velika zaliha dobre karme da bi čovek uopšte mogao da čuje reči te tri sutre i njihovo učenje. Isto tako, da ako naš um nije pročišćen kroz prethodnu praksu, tada nismo u stanju ni da vidimo čistu zemlju u njenom punom sjaju.

U šestom i sedmom veku, tri monaha po imenu Tanluan, Daočuo i naročito Šanda, dali su nova tumačenja i prakse, koji su omogućavali običnim vernicima potpuni pristup čistoj zemlji bez specijalnih uslovljavanja. Kao prvo, tvrdili su da je preporađanje u čistoj zemlji „lak put“ u odnosu na „težak put“ tradicionalne budističke prakse“. Drugo, da Buda Amitabha pomaže sledbeniku tako što dodaje „snagu drugoga“ njegovoj već postojećoj „sopstvenoj snazi“. Drugim rečima, budina moć na direktan način pomaže verniku da stigne do čiste zemlje. „Sopstvena snaga“ ili vernikov lični napor mogu ima pozitivan efekat, ali to nije dovoljno za oslobođenje. Dodavanje budine snage garantuje oslobođenje na kraju našeg života. I treće, ova tri monaha su definisala glavnu praksu kao glasno prizivanje imena Amitabhinog. U izvornim tekstovima nije bilo jasno da li se praksa sastoji od teških meditacija ili glasnog prizivanja, ali oni su razjasnili da već samo ponavljanje fraze „Poštovanje Amitabha Budi“ podstiče budu da nekoga prenese u čistu zemlju. No, čista zemlja nije konačno odredište, nešto slično kao raj u hrišćanstvu. Smisao preporađanja je da se nađemo u savršenom okruženju za to da potom postanemo buda. Tako nam treba još napora da to postignemo, ali naša snaga udružena sa snagom Amitabhe nam garantuje konačan uspeh. Mogli bismo ovo uporediti sa pokretnim stepenicama. Ako stojimo, one će nas pre ili kasnije ipak doneti na viši sprat. Ali ako pri tome i sami hodamo, stižemo na cilj neuporedivo brže.

Recitovanje Budinog imena

Tako sledbenici tradicije čiste zemlje recituju „Poštovanje Amida Budi“ u sebi ili naglas i pri tome broje koliko puta su to učinili, često koristeći brojanicu. Ta praksa može biti samostalna ili u grupi, u lokalnom budističkom hramu. Isto tako, organizuju se povlačenja od jednog, tri ili sedam dana, gde se kombinuju ovakva recitovanja i različiti rituali čišćenja od prošlih loših dela. Istrajno recitovanje Budinog imena se shvata i kao forma meditacije, jer je sva pažnja fokusirana na Budu. Ova praksa se u Kini naziva nianfo, a u Japanu nembutsu. Takođe, ovo recitovanje se može kombinovati i sa vizualizacijom Amitabhe.



4 thoughts on “Šta je to budizam čiste zemlje?

  1. Izvinjavam se, ali tek sam skoro pročitao ovaj članak pa bih ga dopunio ako već nisam isuviše nadmen.

    Elem, koncept čiste zemlje je zbilja nastao u Indiji te stoga nije bio izvorno budistički, ali biće da su čistozemaljske sutre originalno napisane na kineskom, pa tek onda prevedene na sanskrt u pokušaju da se prikažu kao autentične. Ova praksa je postupno postajala važan deo svih mahajanskih škola koje su tada postojale, pa i onih koje su nastale kasnije, ali se čista zemlja kao posebna škola razvila još kasnije, te se kao takva učvrstila u Japanu za vreme Honena (jodo šu). Njegov učenik Šinran, čija se škola još uvek zove jodo šimšu (istinska ili prava čista zemlja) otišao je još dalje smatrajući da za monaštvom više nema nikakve potrebe, pa je pojednostavio praksu, napustio manastir u kojem je do tada boravio i zasnovao porodicu. Isto to su učinili i njegovi sledbenici.

    Ovo je bilo učenje na koje se Ničiren najviše obarao, između ostalog i zato što je njegov učitelj iz ove škole kod kojeg je ovaj jedno vreme učio ipak umro u agoniji uprkos svojoj jakoj veri u Amitabu, a čemu je i sam Ničiren svedočio. A i te kako je bilo vrlo ružnih primera nekih fanatičnih čistozemljaša koji su se masovno bacali u reku ili na druge načine sebi oduzimali život nestrpljivi da dočekaju preporađanje u sferi gde boravi onaj u čiju su moć i snagu tako nepokolebljivo i čvrsto verovali.

    Glavni razlog zbog kojeg je Ničiren napadao sva druga učenja (sve se to događalo za vreme turbolentnog perioda Kamakura u kojem su skoro svi učitelji gotovo insistirali na tome da je to što oni podučavaju ono najbolje ili čak jedino pravo, te sektaških previranja nije bilo na odmet) bio je taj što je smatrao da se druge škole interesuju uglavnom za razne i po njegovom mišljenju lažne metafizičke bude umesto onog istorijskog Bude Šakjamunija koji je, je li, svoje pravo i konačno učenje objavio i najbolje objasnio u Lotosovoj sutri dobrog zakona. Štaviše, on baš u svom prvom gošou (neke je na srpski preveo gospodin De Mijatović) kaže: “Nigde ne smeš ovaj gohonzon tražiti izvan svog uma.” Zanimljivo je da ju je duboko uvažavao i Dogen Zenđi s kojim se Dajšonin nikad nije sreo ako je uopšte i znao za njega. U nekom svom tekstu je nešto od toga spomenuo i profesor Veljačić.

    Ali bilo je i drugačijih primera. Neki su smatrali da Lotosova sutra i čista zemlja ne samo što jedna drugoj ne protivreče, nego su i komplementarne. Tako je neko skovao interesantnu izreku: “Ujutru nembucu, uveče nam joho rengje kjo.” Zen učitelj Ingen, koji je u XVII veku iz Kine u Japan uveo školu obaku koja kombinuje koan sa recitovanjem Nembucua, učio je da Amidu ne treba tražiti nigde izvan sebe s obzirom na to da ne postoji nikakvo transcendentno biće u koje treba verovati, što nadalje znači da obe prakse služe da dodatno pomognu dostizanje satorija.
    Ime tibetanske škole sakje takođe se prevodi kao čista zemlja i nema veze sa imenom Budinog plemena. No, ova škola je manje poznata uglavnom zato što se učenje prenosi unutar iste i nekad vladajuće porodice, pa je i zbog toga i broj njenih sledbenika manji. Meni je interesantno da se ovaj koncept posmatra i kao suprotnost pustoj zemlji. Otud rođenje u čistoj zemlji ne mora biti doslovno, odnosno geografski.

    Primer sa pokretnim stepenicama koji ste naveli je interesantan. Ali treba biti oprezan i tu jer ako su stepenice pokvarene, ako smo nepažljivi ili ako ima previše nas koji se guramo da bismo istovremeno prošli ili bar stigli pre onog drugog, možemo pasti i povrediti i sebe i druge…

    Na kraju mislim da bi bilo lepo kad biste napisali i jedan članak o jednoj naizgled čudnoj praksi koja još uvek postoji – tantričkoj teravadi. Takođe, valjalo bi napraviti jedan sajt na kom bi se okupljali budisti, taoisti i svi zainteresovani sa ovih prostora i šire radi zajedničkog upoznavanja i druženja. Kad god da se to desi, rado ću se uključiti u diskusiju iako nisam budista, ali prema ovom učenju osećam duboko poštovanje.

    Izvinjavam se zbog dugačkog komentara i pravopisnih grešaka. Nadam se da sam malo pomogao koliko je to moguće.

    Srdačan pozdrav iz Užica i sve najbolje,
    Nikola

    Liked by 1 person

    1. Da dodam i ovo: Mahajansko učenje o bezbrojnim budama ne treba da čudi ako znamo da budinu prirodu imaju sva bića, dakle ne samo ljudi. Amitaba je važna praksa i u tibetanskom budizmu, što se može pročitati i u odeljku “Rečnik” na sajtu Dijamantskog puta. On je tu negde uz Avalokitešvaru koji predstavlja oči ljubavi, zelenu Taru koja je osloboditeljka itd. Pošto meditacija na svakog budu donosi neku korist, ovo se može shvatiti kao personifikacija vlastitih osobina i raspoloženja, a ne kao neke istorijske ličnosti. Ekvivalent u šingonu je Maha Vajroćana, u Lotosovoj sutri su to četiri zaštitnička kralja božanska, a u teravadi četiri uzvišena boravišta.

      Ergo, mislim da su sva budistička učenja komplementarna, samo ih treba tako posmatrati…

      Liked by 1 person

      1. Uvek postoji samo po jedan u jednom kosmičkom ciklusu nastanka i nestanka sveta. Naravno, postoje oni iz ranijih ciklusa, ali u ovom našem samo Siddhattha Gotama.

        Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s