33. Toplo i hladno

Vežba: Tokom ove nedelje obrati pažnju na osećaj toplote i hladnoće. Uoči bilo kakvu fizičku ili emocionalnu reakciju na temperaturu ili njezinu promenu. Vežbaj da se opustiš, bez obzira kola je temperatura.

PODSEĆANJA
Možeš postaviti papiriće sa nacrtanim termometrom ili na njima napisati “toplo i hladno”.

OTKRIĆA
Sećam se svojih leta kao deteta u Misuriju. Plastikom presvučena sedišta u kolima su nam palila noge kad bismo seli unutra i kada bismo izašli, iza sebe smo ostavljali barice znoja. Igrali smo se napolju, postali lepljivi, znojavi, i nikada se nismo žalili. Stvari su bile takve i to je to. Roditelji male dece često pričaju kako kada odu na plažu, njihova deca jurnu u vodu i igraju se loptom tamo, bez obzira koja je temperatura okeana. Šta se to događa kako starimo što nas načini tako netolerantnim prema stvarima kakve jesu?

Jednom smo išli na mirovno hodočašće u Japan u avgustu, gde je svaki izlaza napolje izgledao kao ulazak u saunu. Za nekoliko minuta odeća bi nam bila natopljena znojem. Posle nekoliko sati na odeći bi se pojavili beli krugovi od izlučene soli. Bilo je teško ne dati oduška takvim tegobama. Ali smo zapazili da su Japanci, od beba, pa do vrlo starih, radili ono što i inače rade, kao da sve to na njih ne utiče. To nas je inspirisalo da napustimo jadikujući um i da samo budemo prisutni sa stvarima kakve jesu, registrujući osećaje kao puke osećaje, vlažna i suva mesta, vreli eksterijer, hladan enterijer, golicanje kapljica znoja dok klize niz telo. Patnja koju je nanosio um prestala je i mi smo postali mnogo srećniji hodočasnici.

Tokom jednog meditacijskog povlačenja prišla mi je žena i požalila mi se kako joj je, i pored dodatne odeće i termofora, još uvek hladno sve vreme. Tako je shvatila da se u njoj javlja strah od toga da joj je hladno. Znala je da je taj strah iracionalan i tragala je za njegovim izvorom. Onda se prisetila incidenta od pre dvadesetak godina, kada je imala poteškoće sa srcem i osećala da joj je veoma hladno.

Zamolila sam je da vrlo pažljivo skenira svoje telo i kaže mi koji procenat tela nije osećao hladnoću. Posle nekoliko minuta sa iznenađenjem me je izvestila da preko 90 procenata njezinog tela oseća toplotu, čak vrelinu. Shvatila je da tih 10 procenata njezinog tela koje oseća hladnoću stvara 100 procenata straha. Kasnije mi je rekla da joj je sa uma pao teret, strah koji je trajao decenijama, i sada je bila u stanju da lako podnosi različite temperature.

Jednom sam posmatrala putnika kako ulazi u moja kola i odmah gleda da uključi erkondišn, čak i pre nego što sam pokrenula kola. To je kao da solite hranu i pre nego što ste je okusili. Živimo na automatskom pilotu, pokušavajući da sebe izolujemo od svake neugodnosti čak i pre nego što ona naiđe. Tako gubimo radost potencijalnog otkrića i slobode da ustanovimo kako je moguće da istražujemo, i čak budemo srećni, unutar šireg spektra iskustava nego što smo mislili.

DUBLJE LEKCIJE
U Japanu zendo ili sala za meditaciju se ne greje zimi. Prozori su otvoreni. Kao da sedite napolju, izuzev što ne pokisnete ili vas ne zaveje sneg – mnogo. Tokom jednog povlačenja u februaru obukla sam svu odeću koju sam imala u koferu, toliko slojeva da sam jedva mogla da savijem kolena i sednem. Koža mi je bila toliko smrznuta, da je bolelo čak i kada bi na kratko moja pažnja počivala na onim delovima, kao što su lice i šake, koji su bili otkriveni. Tokom tradicionalnih zen povlačenje i jedete u zendou. Dok sam jela, morala sam dobro da pazim da li su štapići još uvek među mojim ukočenim prstima. Iz te neprijatne situacije nije bilo izlaza. Jedini put vodio je ka unutra, usmeriti nepokolebljivu koncentraciju duboko unutar mog stomaka, na haru ili središte tela. Bilo je to moćno povlačenje i shvatila sam zašto je poštovani zen učitelj Sogaku Harada roši insistirao da njegov manastir bude podignut visoko u planini. Toliko truda ulažemo kako bi nam naše spoljašnje okolnosti odgovarale. Međutim, nemoguće je da nam bude udobno sve vreme, jer priroda svih stvari je da se one menjaju. Taj pokušaj kontrole je suština naše iscrpljenosti i emocionalne konfuzije. Jedan zen koan govori o tome. Monah je upitao učitelja Tozana: „Hladnoća i vrućina nas zaskoče. Kako je moguće izbeći ih?“ Tozan je odgovorio: „Zašto ne odeš na mesto na kojem nema ni hladnoće ni vrućine?“ Monah beše zbunjen i upita: „Gde je to mesto na kojem nema ni hladnoće ni vrućine?“ Tozan reče: „Kada je hladno, dopusti da bude toliko hladno da te ubije. Kada je toplo, neka bude toliko toplo da te ubije.“

U ovom učenju sintagma „da te ubije“znači ubiti ideje o tome kakve stvari treba da budu da biste bili srećni. Može zvučati čudno, možete vežbati svesnost neprijatnosti i bola, a opet biti sasvim srećni. Ta sreća dolazi od zadovoljstva toga biti jednostavno prisutan i isto tako od pouzdanja koje stičete – pouzdanja da ćete, uz istrajnu praksu, na kraju biti u stanju da se suočite sa bilo čime što vam život donese, čak i bolom, samo ako uz sebe imate alatku kakva je svesnost.

Zaključak: Kada tvoj um kaže “suviše toplo” ili “suviše hladno”, ne veruj mu. Istražuj kako tvoje čitavo telo doživljava hladnoću i toplotu

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s