Zmijin svlak

Suttanipāta je jedna od najpoznatijih zbirki Budinih govora unutar Pali kanona. Postavljam ovde neke od govora koje sam do sada preveo:

1. Zmija (Uraga sutta)

1. Onaj ko razbuktali bes u sebi ukloni,
kao što lekovita trava zmijski otrov iz tela ukloni,
takav monah napušta obalu, i ovu i onu drugu,
kao i zmija kad odbaci svoj stari svlak.

2. Onaj ko strast je sasekao, do kraja,
kao kad iščupa lotos što u jezeru raste,
takav monah napušta obalu, i ovu i onu drugu,
kao i zmija kad odbaci svoj stari svlak.

3. Onaj ko žudnju je sasekao, do kraja,
kao kad pregrađen brzi potok sasvim presuši,
takav monah napušta obalu, i ovu i onu drugu,
kao i zmija kad odbaci svoj stari svlak.

4. Onaj ko obmanu je razorio, do kraja,
k’o moćna bujica krhki most od bambusa,
takav monah napušta obalu, i ovu i onu drugu,
kao i zmija kad odbaci svoj stari svlak.

5. Onaj ko traži, ali u svemu što postoji srž našao nije,
isto k’o što na stablu udumbare nijednog cveta nema,1
takav monah napušta obalu, i ovu i onu drugu,
kao i zmija kad odbaci svoj stari svlak.

6. Onaj ko u umu nemira nema,
ko potpuno nadišao je života niz,
takav monah napušta obalu, i ovu i onu drugu,
kao i zmija kad odbaci svoj stari svlak.

7. Onaj ko je spalio loše misli svoje,
u umu i srcu ih do jedne uništio,
takav monah napušta obalu, i ovu i onu drugu,
kao i zmija kad odbaci svoj stari svlak.

8. Onaj ko niti juri napred, niti daleko zaostaje,
već je napustio šikaru zaludnih misli,
takav monah napušta obalu, i ovu i onu drugu,
kao i zmija kad odbaci svoj stari svlak.

9. Onaj ko niti juri napred, niti daleko zaostaje,
i zna u vezi sa ovim svetom: „Sve ovo je privid”,
takav monah napušta obalu, i ovu i onu drugu,
kao i zmija kad odbaci svoj stari svlak.

10. Onaj ko niti juri napred, niti daleko zaostaje,
lišen pohlepe jer zna: „Sve ovo je privid”,
takav monah napušta obalu, i ovu i onu drugu,
kao i zmija kad odbaci svoj stari svlak.

11. Onaj ko niti juri napred, niti daleko zaostaje,
lišen strasti jer zna: „Sve ovo je privid”,
takav monah napušta obalu, i ovu i onu drugu,
kao i zmija kad odbaci svoj stari svlak.

12. Onaj ko niti juri napred, niti daleko zaostaje,
lišen mržnje jer zna: „Sve ovo je privid”,
takav monah napušta obalu, i ovu i onu drugu,
kao i zmija kad odbaci svoj stari svlak.

13. Onaj ko niti juri napred, niti daleko zaostaje,
lišen obmane jer zna: „Sve ovo je privid”,
takav monah napušta obalu, i ovu i onu drugu,
kao i zmija kad odbaci svoj stari svlak.

14. Onaj u kome nema skrivenih sklonosti,
svaki rđav koren u njemu iščupan je,
takav monah napušta obalu, i ovu i onu drugu,
kao i zmija kad odbaci svoj stari svlak.

15. U kome nema ničeg rođenog iz strepnje
što bi ga vratilo na obalu ovu,
takav monah napušta obalu, i ovu i onu drugu,
kao i zmija kad odbaci svoj stari svlak.

16. U kome nema ničeg rođenog iz čežnje
što bi ga vezalo za točak preporađanja,
takav monah napušta obalu, i ovu i onu drugu,
kao i zmija kad odbaci svoj stari svlak.

17. Napustivši svih pet prepreka,
bez briga, nepometen, nepogođen strelama,
takav monah napušta obalu, i ovu i onu drugu,
kao i zmija kad odbaci svoj stari svlak.

Komentar
Suttanipāta započinje pesmom od sedamnaest strofa sa četiri stiha, od kojih je drugi kuplet refren: „takav monah napušta obalu, i ovu i onu drugu, kao i zmija kad odbaci svoj stari svlak“. Monah upoređen sa zmijom je onaj koji eliminiše posebnu nečistoću uma ili pogrešan način kognicije i time dostiže stanje koje se smatra ciljem prakse, napuštanje „obale, i ove i one druge“. Svaka strofa govori o dvostrukom činu napuštanja, čije se obe komponente mogu uporediti sa zmijinim odbacivanjem stare košuljice. Prvo, tu je odbacivanje nečistoća ili pogrešnog rasuđivanja, a drugo, napuštanje ovog i onoga iza. To dvoje stoje u odnosu uzročne povezanosti, što se može tumačiti kao da odražavaju srednje dve plemenite istine, nečistoće i obmanutosti o kojima govori istina o nastanku patnje i njihovo uklanjanje kao istinu o prestanku. Rezultat je doživljaj unutrašnje oslobođenosti ovde i sada i isto tako potpune oslobođenosti iz kruga preporađanja.

Izraz koji se ponavlja u refrenu orapāraṃ, ova i druga obala, može se učiniti problematičnim, jer se ovde koristi u značenju koje se razlikuje od načina na koji se ova dihotomija obično prikazuje u suttama. Generalno, u nikāyama, ova strana (oraṃ) ili „bliža obala“ (orimaṃ tīraṃ) predstavlja saṃsāru, krug rađanja, starenja i smrti, a druga strana (pāraṃ) ili „dalja obala“ (pārimaṃ tīraṃ) predstavlja nibbānu, kraj takvog preporađanja. Ova obala je opisana kao rizična i opasna, a dalja obala kao sigurna i bez opasnosti, a cilj prakse je preći sa ove na drugu obalu, kao u čuvenom poređenju sa splavom (MN 22). Ova metafora ima istaknutu ulogu takođe u Suttanipāti, naročito u Pārāyanavaggi (pogl. IV), „Poglavlju o put ka onome iza“. U Uraga sutti, međutim, napuštanje „obale, i ove i one druge“ ne može značiti da oslobođeni monah prevazilazi dualitet saṃsāre i nibbāne, što je tumačenje koje ide nasuprot opšteg smisla nikāya. Tako se „obala, i ova i ona druga“ mora shvatiti u odnosu prema dualitetima kakve nalazimo unutar sfere uslovljene egzistencije, gde „ovo“ predstavlja egzistenciju u sadašnjem svetu, a „ono“ egzistenciju u budućim životima, ili „ovo“ predstavlja egzistenciju u svetu želje, a „ono“ življenje u svetovima preporađanja koji odgovaraju višim stupnjevima koncentracije.

Prvih sedam strofa govore o napuštanju određenih nečistoća – bes, strast, žudnju, obmanu i tako dalje. Strofe 813 se grupisane oko ideje „niti juri napred, niti daleko zaostaje“. Strofa 8 povezuje tu ideju sa prevazilaženjem umnožavanja misli (papañca), što je termin koji sugeriše kako raznolikost ovoga sveta, tako i ekspanziju metafizičkih spekulacija; strofa 9 povezuje motiv znanja ovoga sveta kao lišenog suštinske realnosti (vitathaṃ), što je reč koju Pđ II pažljivo kvalifikuje da znači ne to da ovaj svet ne postoji, , već da mu „manjka pravu prirodu onako kako su ga zamislile neznalice, zbog mentalnih nečistoća, a to je da je on trajan, izvor zadovoljstva, privlačan ili sopstvo“. Strofe 1013 povezuju uvid u prividnost ovoga sveta za mentalnim pročišćenjem: odsustvo pohlepe, strasti, mržnje i obmanutosti. Strofe u poslednjem delu, 1417, direktnije se vraćaju ideji eliminisanja nečistoća. U ovoj grupi nalazimo nekoliko grupa nečistoća koje igraju važnu ulogu u nikāyama: u 14 prikrivene sklonosti (anusayā) i rđavi koreni (akusalā mūlā), a u 17 pet prepreka (pañćanīvaraṇā).

Uraga sutta sadrži paralele u tekstovima koji vode poreklo iz drugih škola ranog budizma. Dve takve paralele uključene su u Dharmapade tih škola. Gāndhārī Dharmapada ima stihove o zmiji na kraju svog poglavlja posvećenog monahu, a Patna Dharmapada u posebnom poglavlju kojim se završava ovaj spis. Treća paralela, Udānavarga, rad pisan na sanskritu koji pripada dharmapada žanru, uključuje ove stihove u dva poglavlja: njih šest se javlja na kraju Puṣpavarge, a trideset dva na kraju Bhikṣuvarge (među njima su i onih šest iz Puṣpavarge, koji se tako u tekstu pojavljuju dva puta).

Činjenica da se ti stihovi nalaze na početku Suttanipāte i na kraju poglavlja u pomenutim paralelnim tekstovima sugeriše nam, prvo, da su od vrlo ranih vremena ovi stihovi činili jednu integralnu grupu, ujedinjenu refrenom i njegovim poređenjem sa zmijinom košuljicom; i drugo, da su postali deo zbirki kojima danas pripadaju relativno kasno.1 Ovo, međutim, ne znači nužno da su stihovi sami po sebi nastali kasnije. Naprotiv, kao što primećuje Jayawickrama, „istraživanje različitih aspekata Uraga sutte, kao što su jezik, metrika, stil, učenje koje se izlaže i ideologija, pokazuje da je relativno stara sutta“.2

Četiri paralelne verzije je priredio i uporedio Bhikkhu Ānandajoti.3 Ovakvim poređenjem različitih verzija moguće je načiniti nekoliko preliminarnih zaključaka oko kompozicije ovih pali Uraga stihova. Pošto strofe 6 i 1013 iz Uraga sutte nemaju pandane u u paralelnim tekstovima, čini se verovatnim da su one kasniji dodaci. Najjednostavnija verzija je ona na gandhari jeziku, koja ima svega deset strofa; Udānavarga verzija je najrazrađenija, sa ukupno dvadeset šest strofa, od kojih svega jedanaest odgovaraju pali verziji. Pod uslovom da je veća jednostavnost znak veće starine, Ānandajoti zaključuje da „u gandhari verziju imamo sačuvano originalno jezgro stihova, iz kojeg su potom, zamenom ključnih pojmova, nastale druge verzije“.

Beleške
1 Jayawickrama (PBR 1976, 80) napominje da položaj sutte unutar poglavlja predstavlja indirektan dokaz vremena kada je ona bila uvrštena u njega, u smislu da kada je ona stavljena na početak ili kraj, to se može smatrati znakom njenog kasnijeg uključivanja.
2 Jayawickrama PBR 1977, 21.
3 http://www.ancient-buddhist-texts.net/Buddhist-Texts/C4-Uraga-Verses/Uraga-Verses.pdf


2 thoughts on “Zmijin svlak

  1. Nadam se da mi nećete zameriti što po ne znam koji put komentarišem, ali imam potrebu. Ova suta može biti korisna ako se više puta čita pažljivo i polako jer tako možemo otkriti da ono što nas muči ipak nije tako intenzivno kao što nam se često čini. Kad nas nešto jako tišti ili frustrira, može nam se učiniti da je to tako jako da nikad neće proći, pa su mnogi od nas spremni da urade nešto nepromišljeno i glupo, a mnogi to zaista i učine ne shvatajući šta čine. Ali shvatiti da je nešto obmana se ne može pukom snagom volje jer kad bi goli razum mogao rešiti sve naše probleme, onda ne bi ni bilo nikakve potrebe za vežbanjem i to bi čak moglo značiti da postoji nekakvo trajno sopstvo. Zamislite tek do kakvih bi rezultata došle različite psihoterapeutske prakse kad bi primenjivale jedan ovakav metod!

    Na kraju bih vam hteo postaviti dva međusobno nepovezana pitanja na koja bih voleo da mi odgovorite:

    1. – Kakav je stav budizma o književnosti za decu i deci uopšte?
    2. – Kako gledate na Čuang Ceovu misao “Ne raduj se životu i ne žalosti se zbog smrti” koja bar nama Evropljanima može delovati zaista zastrašujuće?

    Srdačan pozdrav i hvala

    Like

  2. Nema mnogo direktnih informacija u Kanonu na osnovu kojih bi se moglo detaljnije govoriti o tome kako su Buda i rani budizam gledali na decu. Ne, među onim što ima, treba razlikovati stav zaređenog i nezaređenog budiste. Naravno za ovog prvog deca su pre svega učenici i ideal takvog odnosa ogleda se u Budinom odnosu prema svom sinu Rahuli, kada je postao član Sanghe. Za to pogledati Mađđhima nikayu, govore 61 i 62. A i odrednicu Rahula na Wikipediji.

    Kada su u pitanju nezaređeni, Buda je dobro razumeo koliko harmonija u porodičnim odnosima doprinosi harmoniji čitavog društva i otuda je između ostalog davao savete i međusobnom odnosu roditelja i njihove dece. Videti Digha nikaya govor br. 31 Sigalovada sutta.

    Isto tako u Mahamangala sutti, Buda govori o najvišim blagodetima domaćinskog života, pa u jednoj strofi kaže:

    Starati se o majci i ocu,
    decu i ženu svoju zaštititi,
    zarađivati za život čiste savesti:
    to je najveći blagoslov.

    Dakle, daleko od toga da je Buda imao nešto protiv porodice kao takve i odgajanja dece, kako bi neko mogao brzopleto posmisliti. Naprotiv.

    Ovo su neke stvari koje mi prve padaju na pamet kada sam pročitao tvoje pitanje o deci.

    Čuang Ceovu rečenicu shvatam kao opomenu da stvari ne procenjujemo prebrzo. Skloni smo da život posmatramo kao apsolutno dobro i smrt kao apsolutno zlo. A još je neko od starih grčkih mudraca rekao da nijednog čoveka ne treba smatrati srećnim sve dok ne umre. Tek onda možemo procenjivati njegov život. Sa druge strane, smrt mrzimo, iako se niko od nas živih sa njom još nije lično sreo. Sudimo unapred. Mudri Sokrat je na isto to upozororavao svoje okupljene prijatelje, pre nego što je ispio pehar sa otrovom:

    “Ali već je vreme da odlazim – ja u smrt, a vi u život. A ko od nas ide ka boljem spasenju, to niko ne zna osim bog.” (Platon: Odbrana Sokratova)

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s