Kokālika ili O paklu

Kokālika sutta, Sn III.10

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Onda monah po imenu Kokālika dođe do Blaženog, pokloni mu se, sede sa strane i reče: „Poštovani gospodine, Sāriputta i Moggallāna imaju loše želje; njima su zaista ovladale loše želje.”

Kada to bi izrečeno, Blaženi ovako odgovori monahu Kokāliki: ”Kokālika, ne govori takve stvari! Kokālika, ne govori takve stvari! Raduj se Sāriputti i Moggalli; oni su ispunjeni vrlinama.”

Po drugi put monah Kokālika reče Blaženom: „Poštovani gospodine, iako imam veru i poverenje u Blaženog, ipak [kažem da] Sāriputta i Moggallāna imaju loše želje; njima su zaista ovladale loše želje.” I po drugi put Blaženi ovako odgovori monahu Kokāliki: ”Kokālika, ne govori takve stvari! … oni su ispunjeni vrlinama.”

Po treći put monah Kokālika reče Blaženom: „Poštovani gospodine, iako imam veru i poverenje u Blaženog, ipak [kažem da] Sāriputta i Moggallāna imaju loše želje; njima su zaista ovladale loše želje.” I po treći put Blaženi ovako odgovori monahu Kokāliki: ”Kokālika, ne govori takve stvari! … oni su ispunjeni vrlinama.”

Na to je monah Kokālika ustao sa mesta na kojem je sedeo, poklonio se Blaženom i otišao, pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane. Nedugo pošto je monah Kokālika otišao, čitavo njegovo telo postade prekriveno čirevima veličine semena gorušice. A zatim su oni počeli da rastu, malo pomalo, sve dok nisu bili kao zrna pirinča. Nastavili su da rastu i postali veličine graška; još su rasli i postali kao āmalaka1 plod; zatim su postali kao nezreli beḷuva plod; a onda veličine zrelog beḷuva ploda.2. Kada su dostigli veličinu zrelog beḷuva ploda, počeše da prskaju, a iz njih su se cedili gnoj i krv. Usled ovakve bolesti monah Kokālika je preminuo i, kao posledica mržnje koju je gajio prema Sāriputti i Moggallāni, preporodio u Paduma paklu.

A kada je noć poodmakla, Brahmā Sahampati, osvetlivši čitav gaj svojom zadivljujućom lepotom, dođe do Blaženog, pokloni mu se, te stade sa strane. Dok je tako stajao, reče on Blaženom: „Poštovani gospodine, monah Kokālika je umro i, kao posledica mržnje koju je gajio prema Sāriputti i Moggallāni, preporodio se u Paduma paklu“. Tako reče Brahmā Sahampati. Onda se pokloni Blaženom i pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, nestade sa tog mesta.

A kada je noć prošla, Blaženi se ovako obrati monasima: „Monasi, sinoć, kada je noć poodmakla, Brahmā Sahampati, osvetljavajući čitav gaj svojom zadivljujućom lepotom, došao je do mene i rekao: ‘Poštovani gospodine, monah Kokālika je umro i, kao posledica mržnje koju je gajio prema Sāriputti i Moggallāni, preporodio u Paduma paklu‘. Kada je to rekoa, poklonio se i pazeći da mu ostanem sa desne strane, nestade sa tog mesta.

Kada ovo bi rečeno, neki monah upita Blaženog: „Poštovani gospodine, koliko je dug životni vek u Paduma paklu?“

„Životni vek u Paduma paklu je vrlo dug, monaše. Nije ga lako izmeriti i reći koliko je tačno godina, koliko stotina godina, koliko hiljada godina, koliko stotina hiljada godina.“

„Je li ga onda, gospodine, moguće izraziti nekim poređenjem?“

„Moguće je, monaše. Zamisli povorku zaprega iz Kosale sa tovarom od dvadeset mera sezamovog semena. Onda svakih sto godina neki čovek iz tog tovara izvadi po jedno seme. Brže će se takav tovar isprazniti, raspršiti, nego što će proći jedan jedini Abbuda pakao. Dvadeset Abbuda paklova jednaki su jednom Nirabbuda paklu; dvadeset Nirabbuda paklova jednaki su jednom Ababa paklu; dvadeset Ababa paklova jednaki su jednom Ahaha paklu; dvadeset Ahaha paklova jednaki su jednom Aṭaṭa paklu; dvadeset Aṭaṭa paklova jednaki su jednom Kumuda paklu; dvadeset Kumuda paklova jednaki su jednom Soganhika paklu; dvadeset Soganhika paklova jednaki su jednom Uppalaka paklu; dvadeset Uppalaka paklova jednaki su jednom Puṇḍarīka paklu; a dvadeset Puṇḍarīka paklova jednaki su jednom Paduma paklu. I kao posledica mržnje koju je gajio prema Sāriputti i Moggallāni, monah Kokālika se preporodio u Paduma paklu.“

Tako je rekao Blaženi. Zatim, Srećni, Učitelj, nastavi ovako:

657. „Čovek kad se rodi,
rodi se sa sekirom u ustima,
kojom budala sam sebe seče
izgovarajući neodmerene reči.

658. Ko hvali onoga ko osudu zaslužuje
ili okrivljuje drugog ko pohvalu zaslužuje,
takav ustima gomila sopstvenu nesreću,
to zlo ga do sreće nikad odvesti neće.

659. Mala je to nesreća
kad neko imetak izgubi na kocki,
čak i ako izgubi sve, uključujući i sebe.
Daleko je veća nesreća kada neko
prema svetima mržnju gaji.

660. Tokom sto hiljada nirabudda
i povrh toga trideset pet abbuda,
u paklu čami ko plemenite kleveće,
ko reči i misli pune zlobe ka njima usmeri.3

661. Ko ogovara, ka mestu u paklu hodi,
isto ko učini nešto, pa posle kaže: ‘Nisam‘.
Kada život okončaju, obojica su isti,
ljudi nedela prepuni, u svetu narednom.

662. Kada čovek napadne nekoga
ko je miroljubiv, čist i neiskvaren,
napad se okreće protiv te budale,
kao i prašina bačena nasuprot vetru.“4

663. Onaj ko je pohlepi sklon,
ruži druge svojim rečima;
bez poverenja, gramziv, jadan,
takav je i spletkarenju sklon.

664. Psovaču, lažljivče, protuvo,
licemeru, smutljivče, prestupniče,
prostaku, nesrećniče, mutivodo:
ne govori mnogo ti, kome pakao je suđen.

665. Sam sebi prašinu u lice bacaš,
kada ti, nesrećo, klevećeš dobre.
Načinivši zlodela mnoštvo,
u bezdanu čamiš dugo, jako dugo.

666. Jer ničija kamma ne biva izgubljena;
pošto se vraća, vlasnik njen je zadobija.
Na svetu drugom taj tupoglavac, zločinac,
u samome sebi patnju susreće.

667. On stiže na mesto kažnjavanja,
sa kukama gvozdenim, sečivima oštrim i lomačom.
A tu je i hrana za njega što liči
na usijanu kuglu kada je guta.

668. Kada mu govore, [stražari pakla] ne govore umilno;
njima se ne žuri nikud, sklonište ne nude.
Unaokolo bića u paklu zatočena na ugljevlju leže,
a svuda oko njih ogroman požar besni.

669. Kada ih ulove mrežama svojim,
stražari ih tuku gvozdenim čekićima.
Bića u paklu po pomrčini se teturaju,
što se poput guste magle posvuda širi.

670. Zatim u kotao s topljenim bakrom ulaze,
tu gustu kašu dovedenu do usijanja.
Tu ih dugo vremena kuvaju,
podižu i spuštaju u to vatreno grotlo.

671. Zatim zločinca kuvaju ovde
u bakru pomešanom sa gnojem i krvlju.
Na koju god stranu da se nasloni,
bolovi ga razdiru kad je dodirne.

672. Zatim zločinca kuvaju ovde
u vodi što je prepuna crva.
Mesta nema na koje bi se sklonio,
jer kotlovi svi unaokolo jedan drugom su nalik.

673. Zatim ulaze u šumu sa lišćem od sečiva,
toliko oštrih da im telo u komade isečeno biva.
Jezik im [stražari] gvozdenom kukom izvuku,
pa ga do iznemoglosti udaraju, šibaju.

674. Onda se približe neprelaznoj Vetaraṇī,5
u kojoj su oštra sečiva, oštrice brijača.
Tupoglavci u nju puni nade uskaču –
zločinci što nedela mnoga počiniše.

675. I dok tu nariču, te na obalu pobegnu,
na njoj im mrki, pegavi psi meso kidaju,
isto kao i jata vrana i čopor gladnih šakala,
a jata jastrebova i orlova odgore jurišaju.

676. Pretežak je život na tom mestu,
koji pokvarenjak treba da proživi.
Zato, u životu koji mu još ovde preostaje,
svako neka smotren, a ne nepažljiv da bude.“

677.6 Mudri su izmerili taj tovar susama,
sa kojim je [životni vek] u Padumi upoređen:
račun im prevelik beše, broja mu se ne zna,
kao i sjajnim zvezdama na nebu noćnom.

678. Koliko god bolnim paklovi su opisani ovde,
još je duže vreme koje u njima preživeti treba;
zato nek svako nad govorom i mišlju stražari
i kako se prema čistima, vrlima i dobrima ophodi.


Komentar
Kokālika sutta se javlja tri puta u nikāyama, u Saṃyutti, u Aṅguttari i ovde. To nameće pitanje zašto je uopšte bila uvrštena u Suttanipātu. Ako na ovu antologiju gledamo tako da je služila, barem delom, u pedagoške svrhe, ova sutta se onda ovde našla da bi ilustrovala teške posledice klevetanja nevinih, naročito plemenitih, ariya. Prozni deo sutte daje okvirnu priču. Kokālika je bio monah pun zavisti prema glavnim učenicima, Sāriputti i Moggallāni, zbog toga što ih je Buda izuzetno cenio. Da bi im napakostio, pokušao je unese razdor između Bude i učenika tako što ih je optužio da imaju skrivene motive. Iako mu je Buda rekao da prestane to da radi, nastavio je da ih blati i kao posledica toga – kao „neporedan, vidljiv plod takve kamme“ – po telu su mu izbili čirevi, koji su sve više rasli i na kraju je od toga umro. Preporodio se u Paduma paklu, jednom od paklova u kojem je najduži životni vek. Ostatak sutte nastavlja se u stihovima.

Dok se ostale dve verzije završavaju negde oko strofe 660, uz konstataciju o dužini života u paklu za one koji ogovaraju plemenite, ova verzija se nastavlja, uz detaljan opis muka u paklu. Pđ II ove dodatne stihove pripisuje Mahāmoggallāni. Ovakva razrađenija verzija sugeriše kasniji nastanak. Opisi se podudaraju sa onim u Devadūta sutti (MN 130). Moguće je da je jedan tekst uticao na onaj drugi ili da su oba nastala iz nekog zajedničkog izvora. Sutta se završava sa dve strofe za koje Pđ II kaža da ih Veliki komentar (Mahā-aṭṭhakathā) nije komentarisao, pa je moguće da su ih dodali kasniji priređivači.


Beleške
1 Āmalaka (sinhala artalu) ili mirobalan je lekovita voćka sa plodovima otprilike veličine masline.
2 Beḷuva (sinhala belli) je plod sa tvrdom ljuskom, koji može dostići veličinu narandže.
3 Paralele u SN 6:10 i AN 10:89 se ovde završavaju.
4 Prema komentaru, ovde se završavaju Budine reči i počinju Mogallānine.
5 Komentar: Reka koja se čini kao da je u njoj voda, a u stvari je kiselina.
6 Pošto se naredne dve strofe tretiraju kao naknadni dodatak. one nisu stavljene pod navodnike.


Dva mlada brahmana

Vāseṭṭha sutta, Sn III.9

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Iććhānangale, u šumi blizu Iććhānangale. U isto vreme jedan broj uglednih, dobrostojećih brahmana boravio je u Iććhānangali, i to brahman Ćaṅkī, brahman Tārukkha, brahman Pokkharasāti, brahman Đāṇusoṇi, brahman Todeyya i drugi ugledni, dobrostojeći brahmani.

Onda, dok su brahmanski učenici Vāseṭṭha i Bhāradvāđa hodali i lutali unaokolo da protegnu noge, ovakva se rasprava povede među njima. „Kada je neko brahman?” A brahmanski učenik Bhāradvāđa reče: „Kada je neko dobro rođen s obe strane, čistog majčinog i očevog porekla sedam generacija unazad, kada mu se ništa ne može zameriti i besprekoran je u pogledu loze, tada je neko brahman”. A brahmanski učenik Vāseṭṭha reče: „Kada je neko čestit i ispunjava dužnosti, tada je neko brahman.” Ali brahmanski učenik Bhāradvāđa nije mogao ubediti brahmanskog učenika Vāseṭṭhu, niti je brahmanski učenik Vāseṭṭha mogao ubediti brahmanskog učenika Bhāradvāđu.

Onda se brahmanski učenik Vāseṭṭha obrati brahmanskom učeniku Bhāradvāđi: „Dobri Bhāradvāđa, asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, živi kraj Iććhānangale, u šumi blizu Iććhānangale. I ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: ‘Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.’ Hajde, dobri Bhāradvāđa, otidimo do askete Gotame i upitajmo ga o tome. Kako odgovori, tako ćemo zapamtiti.” – „Dobro, gospodine”, odgovori brahmanski učenik Bhāradvāđa.

Dva brahmanska učenika, Vāseṭṭha i Bhāradvāđa, otidoše do Blaženog i pozdraviše se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane, a brahmanski učenik Vāseṭṭha se obrati Blaženome u stihovima:

[Prolog]

594. „Za obojicu nas je potvrđeno
da posedujemo znanje o tri Vede,
jer ja sam učenik Pokkharasātija,
a on učenik Tārukkhe.

595. Potpuno smo savladali onim
čemu vedski znalci podučavaju;
vešti u filologiji i gramatici,
svojim učiteljima u recitovanju smo ravni.

596. A između nas izbi rasprava, Gotama,
u vezi sa pitanjem rođenja i klase:
Bhāradvāđa kaže ovako:
‘Brahman se postaje rođenjem‘,
dok ja smatram da se postaje delima.
Takva je, o Vidioče, naša rasprava.

597. Pošto nijedan nije mogao onog drugog
navesti da uvidi njegovo stajalište,
došli smo da pitamo vas, gospodine,
koji je nadaleko čuven kao probuđen.

598. Kao što se ljudi sklopljenih dlanova
okrenu prema Mesecu kad je u punoj snazi,
isto tako u svetu ovome, poštujući vas,
ljudi iskazuju poštovanje Gotami.

599. Zato sada pitamo Gotamu,
znalca što se u ovom svetu javi:
je li neko brahman rođenjem
ili se takav postaje delima?
Objasnite nama koji to ne znamo
kako ćemo prepoznati brahmana.”

[Razlike među živim bićima koje su im svojstvene:]

600. „Objasniću vama obojici,
(Vāseṭṭha”, reče Blaženi),
”redom, onako kako zaista jeste,
urođenu podelu svih živih bića,
jer njihove vrste se jedna od druge razlikuju.

601. Uzmite prvo travu i drveće,
iako nemaju nikakvu samosvest,
upadljivo obeležje im je rođenjem dato,
jer mnogo je raznih vrsta rođenja.

602. Zatim dolaze bube i leptiri
i tako sve do mrava i termita:
upadljivo obeležje im je rođenjem dato,
jer mnogo je raznih vrsta rođenja.

603. Zatim poznaj vrste četvoronožaca
kako onih malih, tako i velikih:
upadljivo obeležje im je rođenjem dato,
jer mnogo je raznih vrsta rođenja.

604. Poznaj one sa stomakom umesto nogu,
a to je dugorepa porodica zmija:
upadljivo obeležje im je rođenjem dato,
jer mnogo je raznih vrsta rođenja.

605. Poznaj takođe ribe u vodama,
što tumaraju svetom tečnosti:
upadljivo obeležje im je rođenjem dato,
jer mnogo je raznih vrsta rođenja.

606. Sledeće poznaj ptice,
što krila ih nose u nebeske visine:
upadljivo obeležje im je rođenjem dato,
jer mnogo je raznih vrsta rođenja.

[Ljudska bića se u suštini ne razlikuju jedno od drugog:]

607. I dok među tim bićima raznim
način rođenja čini upadljivo obeležje,
kod ljudi takvih suštinskih razlika nema
koje bi nastale raličitim načinom rođenja.

608. Ni po kosi, ni po glavi,
ni po ušima, ni po očima,
ni po ustima, ni po nosu,
ni po usnama, ni po obrvama;

609. niti po ramenima ili vratu,
ni po stomaku ili leđima,
ni po stražnjici ili grudima,
ni po anusu ili genitalijama;

610. ni po šakama, ni po stopalima,
ni po prstima ili noktima,
ni po kolenima ili butinama,
niti po boji njihovog glasa:
rođenje ne stvara upadljivo obeležje,
kao kod drugih vrsta bića.

611. U samim ljudskim telima
nikakvu razliku nije moguće naći.
Razlikovanje među ljudskim bićima
sano je puka konvencija.1

[Na koji način su razlike među ljudima samo konvencija:]

612. Ko među ljudima
živi od gajenja krava,2
za takvoga znaj, Vāseṭṭha:
on je paor, a ne brahman.

613. Ko među ljudima
živi od raznih zanata
za takvoga znaj, Vāseṭṭha:
on je zanatlija, a ne brahman.

614. Ko među ljudima
od trgovanja živi,
za takvoga znaj, Vāseṭṭha:
on je trgovac, a ne brahman.

615. Ko među ljudima
od služenja drugima živi,
za takvoga znaj, Vāseṭṭha:
on je sluga, a ne brahman.

616. Ko među ljudima
zahvaljujući krađi živi,
za takvoga znaj, Vāseṭṭha:
on je lopov, a ne brahman.

617. Ko među ljudima
od luka i strele živi,
za takvoga znaj, Vāseṭṭha:
on je vojnik, a ne brahman.

618. Ko među ljudima
od obavljanja rituala živi,
za takvoga znaj, Vāseṭṭha:
on je sveštenik, a ne brahman.

619. Ko među ljudima
vlada nad selima i zemljom,
za takvoga znaj, Vāseṭṭha:
on je kralj, a ne brahman.

[Obeležja istinskog brahmana:]

620. Ja brahmanom ne zovem nekoga
ko je u materici brahmanke rođen.
On samo isprazne reči govori,
ako ga još uvek stvari vezuju.
Onoga ko ništa ne poseduje, ništa ne uzima,
takvoga ja brahmanom zovem.

621. Ko zaista presekavši sve okove
ni nad čime više ne drhti;
ko sve veze nadiđe, pa nesputan živi,
takvoga ja brahmanom zovem.

622. Ko preseče am [zlovolje] i remen [žudnje],
jaram pogrešnih stavova svih,
ko prepreku neznanja ukloni, probuđen,
takvoga brahmanom zovem.

623. Onoga ko je bez mržnje,
strpljivo podnosi porugu, napade i vezivanje;
čija je snaga u strpljenju, toj sili moćnoj,
takvoga ja brahmanom zovem.

624. Onoga ko je bez imalo besa,
smotren, dobrog ponašanja, a ne nadmen,
pa ukroćen živi u svom poslednjem telu,
takvoga ja brahmanom zovem.

625. Ko ne prijanja za slasti čula,
baš kao ni kap kiše za list lotosov
il‘ gorušice seme za vrh igle,
takvoga ja brahmanom zovem.

626. Ko upravo na ovom mestu
sâm razume kraj sopstvenoj patnji,
odloži tovar i bez ikakvih je veza,
takvoga ja brahmanom zovem.

627. Ko je dubokog znanja, oštroga uma,
u stanju da dobar put od lošeg razluči,
ko do najvišeg cilja stigao je,
takvoga ja brahmanom zovem.

628. Ko nikakve veze ne gaji,
ni sa domaćinima, a ni sa beskućnicima,
ko svog boravišta nema, sa malo je želja,
takvoga ja brahmanom zovem.

629. Ko god se okanuo štapa
prema svakom biću,
ko ne ubija, niti zbog njega iko ubijen biva,
takvoga ja brahmanom zovem.

630. Trpeljiv među netrpeljevima,
krotak među nasilnima,
ne žudi među žudnjom zaslepljenima,
takvoga ja brahmanom zovem.

631. Sa koga su pohlepa i mržnja,
gordost i licemerje otpali
k’o seme gorušice sa vrha igle,
takvoga ja brahmanom zovem.

632. Ko god zbori reči ne grube,
već poučne, prijatne,
reči koje nikoga ne povređuju,
takvoga ja brahmanom zovem.

633. I ko god ne uzima
ono što mu dato nije,
dugo ili kratko, malo ili veliko, prijatno ili neprijatno,
takvoga ja brahmanom zovem.

634. Ko želja nema za svetom ovim,
za svetom narednim,
takvoga bez strasti, nesputanoga,
ja brahmanom zovem.

635. Ko vezanosti nema,
kog sumnje ne muče
i na čvrsto tlo besmrtnosti stupio je,
takvoga ja brahmanom zovem.

636. Ko god je vezanost
i za dobro i za zlo nadišao,
bez žalosti i nečistoća, pročišćen,
takvoga ja brahmanom zovem.

637. Blistavog i čistog poput Meseca,
spokojnog, a ne uzburkanog,
s radošću i bez žeđi za novim rođenjem,
takvoga ja brahmanom zovem.

638. Ko je tu močvaru prešao,
tu kaljugu, saṃsāru, obmanu;
meditant koji je na drugu obalu stigao,
bez strasti i sumnji oslobođen;
ko je kroz nevezivanje nibbānu dosegao,
takvoga ja brahmanom zovem.

639. Ko god odustavši od slasti čula,
među beskućnike pobegne,
bez žudnje za užicima i novim bivanjem,
takvoga ja brahmanom zovem.

640. Ko god odustavši od žudnje,
među beskućnike pobegne,
bez žudnje za užicima i novim bivanjem,
takvoga ja brahmanom zovem.

641. Ko je leđa okrenuo vezama ljudskim,
takođe veze božanske nadišao,
do kraja svaku vezu presekao,
takvoga ja brahmanom zovem.

642. Napustio ushićenje i razočarenje,
postao ohlađen, bez gomilanja,
heroj što čitav svet pobedio je,
takvoga ja brahmanom zovem.

643. Ko god zna sve načine
nestajanja i nastajanja bića,
nesputan, srećan i probuđen,
takvoga ja brahmanom zovem.

644. Onoga čije odredište ne znaju,
ni bogovi, ni duhovi, a ni ljudi,
arahanta što sve otrove u sebi ukloni,
takvoga ja brahmanom zovem.

645. Ni pre, ni posle, a ni u sredini,
onoga za koga ničega nema,
ko ništa ne poseduje, ništa ne uzima,
takvoga ja brahmanom zovem.

646. Ko god je predvodnik ljudi,
veliki mudrac što svoju pobedu je izvojevao,
bez strasti, pročišćen, probuđen,
takvoga ja brahmanom zovem.

647. On svoja ranija boravišta zna,
i jasno vidi nebesa i paklove sve,
a života novih pred njim nema,
takvoga ja brahmanom zovem.

[Razlikovanje se zasniva na delima:]

648. Jer ime i poreklo se daju
tek kao puke oznake u svetu ovome.
Nastavši na osnovu običaja,
pripisuju se čas ovde, čas tamo.

649. U onima koji tu činjenicu ne znaju,
pogrešno gledište je već dugo njihova sklonost.
Samo zato što to ne znaju, kažu:
’Brahman se rođenjem postaje’.

650. Niko rođenjem brahman ne postaje,
niko rođenjem ne-brahman ne postaje,
Samo se delima svojim brahman postaje,
samo se delima svojim ne-brahman postaje.

651. Čovek postaje ratar delima svojim,
kao što i zanatliju njegova dela stvore.
Neko je trgovac zbog dela svojih,
drugoga njegova dela slugom učine.

652. Čovek postaje lopov delima svojim,
kao što i vojnika njegova dela stvore.
Neko je sveštenik zbog dela svojih,
drugoga njegova dela kraljem učine.

[Svet se ovaj pokreće postupcima.]

653. Na ovakav način istinski mudraci
vide postupak onakvim kakav zaista jeste –
oni koji vide uslovljeni nastanak
vešti u delovanju i njegovom rezultatu.3

654. Dela pokreću ovaj svet,
dela ovu generaciju ljudi pokreću.
Živa bića pritisnuta su delima,
koja su poput čivije što drži točak kočije.

655. Posvećenošću, svetačkim životom,
samoobuzdavanjem i unutrašnjim radom —
time neko postaje brahman,
u tome najviše brahmanstvo počiva.4

656. Onoga ko poseduje tri jasna znanja,
mirnoga, za kojeg novih rođenja nema:
takvoga, o Vāseṭṭha, treba da vidiš
kao Brahmu i Sakku za one koji razumeju.”

Kad ovo bi rečeno, brahmanski učenici Vāseṭṭha i Bhāradvāđa rekoše Blaženom: „Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimamo učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka nas učitelj Gotama prihvati kao nezaređene sledbenike koji, odsad pa do kraja života, pronađoše svoje utočište.”


Komentar
Ovaj dugi govor vraća se temi sistema kasta, uz posebno obraćanje pažnje na pitanje: „Kako neko postaje brahman?“ Dva brahmanska učenika imaju suprotno mišljenje o ovoj temi. Bhāradvāđa zastupa pravoverno brahmansko gledište da je neko brahman zahvaljujući rođenju. Vāseṭṭha izlaže suprotno gledište, koje je u skladu sa Budinim, da je neko brahman na osnovu svog dobrog ponašanja. Pošto nisu u stanju da izglade razlike, odlučuju da zatraže razjašnjenje od Bude.

Slična okvirna priča nalazi se i u osnovi 13. govora u Dīgha nikāyi, Teviđđa sutti, gde ista dva mlada brahmana ne mogu da se slože oko toga kako se stiže do brahma sveta i zamole Budu da presudi u njihovom sporu.

Priklanjajući se stihovima, Buda nudi poduže objašnjenje, u kojem se ne bavi samo značenjem reči „brahman“, već čitavim sistemom čovekove biologije i socijalnih institucija koje unose razdor. Pokazuje prvo da dok specifične podele razdvajaju druge vrste živih bića, ljudska bića su sva biološki slična: „nema različitih obeležja stvorenih njihovim rođenjem“ (607). Potom tvrdi da su socijalne razlike potpuno stvar konvencije: „Klasifikovanje ljudskih bića je stvar označavanja“ (611). Ovo znači da su ljudska bića zbog svojih aktivnosti označena kao ovakva ili onakva (61219). Na kraju, dolazi do obeležja brahmana, gde kroz redefinisanje pojma predlaže i redefinisanje same prirode brahmana. Istinski brahman, prema Budi, nije onaj ko može pokazati da ima posebnu genealogiju i poreklo po majčinoj strani, već onaj ko otelovljuje svetost svojom ljudskom formom. Kroz dugu seriju strofa 62047 – koje se takođe nalaze u Dhammapadi (pogl. 26), a moguće je da su u ovaj govor dospele iz nekog drugog izvora – Buda opisuje brahmanakao arahanta. U 648 se vraća ideji da su „ime i klan“ puke oznake koje izviru iz konvencije, a u 650 potvrđuje stav Vāseṭṭhe u njegovoj raspravi sa prijateljem: „Niko rođenjem brahman ne postaje, niko rođenjem postaje ne-brahman. Samo se delima svojim brahman postaje, samo se delima svojim postaje ne-brahman.“ U 655 on opisuje vrstu postupaka kojima se postaje brahman. iste stihove je Buda izrecitovao u Theragāthi 631, potvrđujući da je Suṇīta, nekadanji otpadnik, postao arahant i tako postao brahman u najvišem značenju te reči.

Zadovoljni Budinim govorom, dva brahmanska učenika uzimaju utočište i objavljuju da su postali Budini nezaređeni sledbenici, baš kao što to čine i na kraju Teviđđa sutte. Na početku Aggañña sutte (DN 27) navodi se da su njih dvojica živeli među monasima i pripremali se za zaređenje.


Beleške
1 Samañña. Među životinjama raznolikost oblika delova njihovih tela određena je vrstom materice (yoni) u kojoj su začete, ali takve razlike nije moguće naći među individualnim telima brahmana i pripadnika drugih klasa ljudi. Pošto je tako, razlika između brahmana, plemića, trgovaca itd. je čisto verbalna oznaka; o njoj se govori kao o konvenciji.
2 Komentar: Sve do ovog trenutka Buda je kritikovao Bhāradvāđinu tvrdnju da se rođenjem postaje brahman. Sada će podržati Vāseṭṭhinu tvrdnju da se delima postaje brahman. Jer stari brahmani i drugi mudraci u ovome svetu nisu priznavali brahmanstvo nekoga ko je bio manjkav u načinu življenja, vrlini i postupcima.
3 Sa ovim stihovima reč delo, postupak (kamma) menja značenje, što signalizira sintagma „uslovljeni nastanak”. Postupak ovde više ne znači sadašnja dela koja određuju nečiji socijalni status, već dela u posebnom značenju sile koja bića vezuje za krug preporađanja. Ovakav način razmišljanja postaje još jasniji u sledećoj strofi.
4 Ovi stihovi i naredni ponovo se odnose na arahanta. Ovde, međutim, kontrast nije između arahanta kao nekog koga svetim čine njegova dela i rođenog brahmana koji nije dostojan svoga statusa, već između arahanta kao nekog ko je oslobođen okova dela i njihovih rezultata, s jedne strane, i svih drugih bića koja svojim delima ostaju vezana za krug rođenja i smrti.


Strela

Salla sutta, Sn III.8

574. ”Nesigurna je i nepoznata
dužina života smrtnika ovde –
življenje je teško i kratko,
zaista bremenito patnjom.

575. Ne postoji način da oni
koji su rođeni smrt izbegnu.
Kad im starost dođe, tu je i smrt;
za živa bića to je prirodan sled stvari.

576. Kao što plodovima dozrelim
stalno preti opasnost da otpadnu;
isto tako u smrtnicima kada se rode,
stalan strah živi da će umreti.

577. I baš kao što glinene posude,
pošto ih vešti grnčar napravi,
pre ili kasnije bivaju razbijene,
isti je takav život svakoga smrtnika.

578. Kako mladi, tako i stari,
kako budalasti, tako i mudri,
svako od njih je pod vlašću smrti,
svima je smrt krajnje odredište.

579. Kada oni koje smrt nadvlada
odlaze odavde na drugi svet,
otac svog sina ne može da zadrži,
isto tako ni srodnik srodnika.

580. Dok rodbina sve to posmatra
i neutešna iz sveg glasa nariče,
pogledaj kako jedan za drugim smrtnici
odlaze vođeni poput krave na klanje.

581. Na taj način svet je pogođen
smrću i propadanjem;
ali mudri zbog toga ne nariču,
shvativši pravu prirodu ovoga sveta.

582. Ti ne znaš taj put krivudavi,
kojim svi dolazimo i odlazimo,
ne vidiš mu ni početak ni kraj,
pa ipak neutešno naričeš uzalud.

583. Kada bi dok nariče gorko,
za zbunjenoga što sam sebe ranjava,
od tog naricanja bilo neke koristi,
tad bi i mudri isto to činili.

584. Ni tugovanjem, niti plakanjem
um ništa mirniji ne postaje;
time se samo patnja uvećava,
a ovo telo samo povređuje.

585. Čovek sve mršaviji i bleđi postaje,
samome sebi rane stvara;
ništa ne pomaže onome ko odlazi,
beskorisne su sve žalopojke.

586. Ne oslobađajući se žalosti,
biće sebe u još veću patnju gura.
Oplakujući onoga ko umro je,
sâmo sebe u vlast beznađa predaje.

587. Pogledaj druge, za put se spremaju,
ljude koji platu za svoja dela dobijaju:
bića sva odreda drhte ispunjena strepnjom
kada pod strahovladu smrti dolaze.

588. Šta god da zamisle,
na kraju ispadne sasvim drugačije.
Baš tako razdvajanje izgleda:
pogledaj samo prirodu ovoga sveta!

589. Čak i ako čovek poživi
stotinu godina, možda i više
ipak se oprašta od svojih bližnjih
kada napušta ovaj život ovde.

590. Zato, saslušavši savet arahanta,
od svih žalopojki treba odustati.
Ugledavši onog ko otišao je, mrtvoga,
pomisli: „Ni ja izbeći ovo ne mogu.”

591. Baš kao što kad se kuća zapali,
njezin vlasnik požar vodom gasi,
na isti način će i razuman čovek –
mudar, iskusan i dovitljiv –
hitro oduvati tugu što se javlja,
kao i vetar gužvu pamuka.

592. [Oduvaj] naricanje i kuknjavu,
isto i svoju potištenost:
ko za sebe sreću traži,
iz srca neka tu strelu iščupa.

593. A kad je jednom iščupa, nevezan,
pronašavši smirenje uma svog
i u sebi svaku tugu prevladavši,
takav tuge lišen, potpuno ohlađen biva.”


Komentar
Čini se kao da je ova sutta zalutala u ovu zbirku, jer je reč o jednostavnoj didaktičkoj pesmi, smeštenoj među dugim govorima sačinjenim u prozi i stihu, koji očigledno imaju za cilj da pokažu Budin uspeh u pridobijanju savremenika među asketama i brahmanima u okviru indijske duhovne scene. Pesma je homilija o smrti, čije je tema nalazila mesto u budističkim besedama vekovima. „Strela“ iz naslova jeste tuga nad smrću voljenih osoba. Tako nas pesma podseća da je dolazak smrti nepredvidiv; nema načina da izbegnemo smrt; niko od nama dragih ljudi ne može nas zaštititi kada nas smrt pozove, a i mi smo nemoćni da zaštitimo njih; svi smo nalik glinenim posudama kojima je suđeno da se razbiju ili kravama koje idu prema klanici. Mudri to prepoznaju i ne tuguju, jer razumeju da ostariti i umreti jeste način na koji se odvija ovaj svet. Kada se suočimo sa smrću, žalost i naricanje su beskorisni, jer mrtve ne mogu vratiti u život, već nam tugovanje samo donosi štetu. Zato mudar čovek iščupa strelu tuge, dostiže mir uma i živi daleko od žalosti.


Učeni brahman Sela

Sela sutta, Sn III.7

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi lutao zemljom Aṅguttarāpa, praćen velikom grupom monaha, grupom od 1250 monaha, i na kraju stigao do grada Āpaṇe.

A jedan asketa s punđom po imenu Keṇiya doču ovako: „Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio svoj dom, lutao je zemljom Aṅguttarāpa, praćen velikom grupom monaha, grupom od hiljadu dvesta pedeset monaha, i na kraju stigao do grada Āpaṇe. Tom prilikom, ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: „Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, lutao je zemljom Videha, praćen velikom grupom monaha, grupom od 1250 monaha. Tom prilikom, ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: ‘Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, sa njegovim božanstvima, Mārama i Brahmama, zajedno sa pokolenjem isposnika i brahmana, plemenitih i običnih ljudi. U skladu sa njegovom formom i suštinom, on propoveda ovo učenje divno na početku, divno u sredini, divno na kraju. On je oličenje svetačkog života, tako celovitog i pročišćenog. Istinska je dobrobit videti takvo usavršeno biće.”

Onda Keṇiya, asketa s punđom, dođe do Blaženog i pozdravi se s njim, a kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane. Na to ga Blaženi uputi, podstaknu, nadahnu i ohrabri govorom o Dhammi. Pošto ga je Blaženi uputio, podstakao, nadahnuo i ohrabrio govorom o Dhammi, Keṇiya, asketa s punđom, reče Blaženome: „Neka učitelj Gotama, zajedno sa svojom monaškom sanghom, prihvati poziv za sutrašnji obrok kod mene.”

Kada ovo bi rečeno, Buda uzvrati: „Monaška sangha je velika, Keṇiya, sastoji se od 1250 monaha, a ti si verni sledbenik brahmana.”

I drugi put Keṇiya, asketa s punđom, reče Blaženome: „Iako je monaška sangha velika, učitelju Gotama, sastoji se od 1250 monaha, iako sam ja verni sledbenik brahmana, ipak neka učitelj Gotama, zajedno sa svojom monaškom sanghom, prihvati poziv za sutrašnji obrok kod mene.” I drugi put Blaženi uzvrati: „Monaška sangha je velika, Keṇiya…”

I treći put Keṇiya, asketa s punđom, reče Blaženome: „Iako je monaška sangha velika, učitelju Gotama… ipak neka učitelj Gotama, zajedno sa svojom monaškom sanghom, prihvati poziv za sutrašnji obrok kod mene.” Blaženi ćutke prihvati ovaj poziv.

Kako je razumeo da je Blaženi prihvatio, Keṇiya, asketa s punđom, ustade sa svog mesta i ode do svog boravišta, gde se obrati prijateljima i drugovima, svojim srodnicima i članovima porodice ovako: „Čujte me moji poštovani prijatelji i drugovi, srodnici i članovi porodice. Pozvao sam na sutrašnji obrok asketu Gotamu, zajedno sa monaškom sanghom. Nabavite sve što je neophodno i obavite pripreme za mene.”

„Da, gospodine”, odgovoriše. Jedni povadiše tepsije, drugi nasekoše drva, jedni opraše posuđe, drugi napuniše posude s vodom, jedni pripremiše mesta za sedenje, dok je Keṇiya, asketa s punđom, lično pripremao paviljon.

U isto vreme brahman Sela je boravio u Āpaṇi. Bio je znalac triju Veda, sa njihovim invokacijama, obrednim pravilima, fonologijom, etimologijom i povestima kao petom disciplinom; izučio je metriku i gramatiku, sasvim upućen u filozofiju prirode i telesna obeležja velikih ljudi, tri stotine brahmanskih učenika podučavao je recitovanju himni.

U to vreme Keṇiya, asketa s punđom, bio je verni sledbenik brahmana Sele. I tako je brahman Sela, dok je hodao i lutao unaokolo da protegne noge, praćen sa tri stotine brahmanskih učenika, došao do boravišta Keṇiye, askete s punđom. Tu vide kako jedni vade tepsije, drugi seku drva, jedni peru posuđe, drugi pune posude s vodom, jedni pripremaju mesta za sedenje, dok je Keṇiya, asketa s punđom, lično pripremao paviljon.

Kad je sve to video, brahman Sela upita Keṇiyu, asketu s punđom: „Da li to učitelj Keṇiya udaje kćerku ili ženi sina? Ili je u pitanju neki veliki obred prinošenja žrtve? Ili je Seniya Bimbisāra, kralj Magadhe, zajedno sa svojom velikom pratnjom pozvan na sutrašnji obed?”

„Učitelju Sela, ne udajem kćerku, ne ženim sina, niti je Seniya Bimbisāra, kralj Magadhe, zajedno sa svojom velikom pratnjom pozvan na sutrašnji obed, već planiram veliki obred prinošenja žrtve. Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio svoj dom, lutao je zemljom Anguttarāpa, praćen velikom grupom monaha, grupom od 1250 monaha, i na kraju stigao do grada Āpaṇe. I ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: ‘Zaista je Blaženi plemenit… budan (Buda), blažen.’ Njega sam pozvao, zajedno sa monaškom sanghom, na sutrašnji obrok.”

„Da li si to, Keṇiya, rekao ‘Buda’?”
„Da, Sela, rekao sam ‘Buda’. ”
„Da li si to, Keṇiya, rekao ‘Buda’?”
„Da, Sela, rekao sam ‘Buda’.”

Onda brahmanu Seli pade na um ova misao: „Na ovome svetu je teško naići čak i na tu reč ‘Buda.’ U našim himnama su sačuvana trideset dva obeležja velikog čoveka, a veliki čovek koji ih poseduje ima pred sobom samo dva puta, nijedan drugi. Ako živi životom kućedomaćina, postaće vladar koji pokreće točak istine, pravedni vladar koji vlada u skladu sa Dhammom, gospodar četiri strane sveta, pobednik, koji je učvrstio svoje kraljevstvo i poseduje sedam blaga. On ima ovih sedam blaga: točak kao blago, slona kao blago, konja kao blago, dragulj kao blago, ženu kao blago, nadzornika kao blago i savetnika kao sedmo blago. Njegova deca, kojih je više od hiljadu, jesu hrabra i odvažna, slamaju tuđe vojske; nad tom zemljom omeđenom okeanom vlada on bez batine, bez oružja, uz pomoć Dhamme. Ako ipak napusti domaćinski život i ode u beskućnike, postaje plemeniti i potpuno probuđeni, što skida velove u ovome svetu.“

[On potom reče]: „Dobri moj Keṇiya, gde živi sada učitelj Gotama, plemeniti i potpuno probuđeni?”

Kad ovo bi rečeno, Keṇiya, asketa s punđom, ispruži ruku i reče:

„Tamo, gde počinje gaj, učitelju Sela.”

Onda brahman Sela zajedno sa tri stotine brahmanskih učenika, otide do Blaženoga. Usput reče brahmanskim učenicima: „Hodajte bez buke, gospodo, krećite se pažljivo; jer Blaženima je teško prići, lutaju oni osamljeni poput lavova. Dok budem razgovarao s asketom Gotamom, ne upadajte u reč i ne prekidajte me, već sačekajte dok naš razgovor ne bude završen.”

I brahman Sela dođe do Blaženoga i pozdravi se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane i poče da na telu Blaženog pogledom traži trideset dva obeležja velikog čoveka. Video je skoro sva obeležja velikog čoveka na telu Blaženog, osim dva; imao je nedoumice i sumnje u pogledu dva obeležja, te nije mogao da se odluči i bude uveren u njih: u vezi s polnim organom obavijenim naborima kože i dužinom jezika.

Onda se u Blaženom javi misao: „Ovaj brahman Uttara vidi sva obeležja velikog čoveka na mom telu, osim dva; ima nedoumice i sumnje u pogledu dva obeležja, te ne može da se odluči i bude uveren u njih: u vezi s polnim organom obavijenim naborima kože i dužinom jezika.”

Na to Blaženi svojom natprirodnom moći učini da brahmanski učenik Uttara vidi da je organ Blaženog obavijen naborima kože. Potom Blaženi izbaci jezik i više puta njime dodirnu oba uveta i obe nozdrve, te potom čitavo čelo prekri svojim jezikom.

A brahman Sela pomisli: „Asketa Gotama poseduje trideset dva obeležja velikog čoveka; ona su potpuna, a ne nepotpuna. Ali ja ne znam je li on Buda ili nije. Međutim, od starih brahmana koji su govorili u skladu sa tradicijom učitelja čuo sam da oni koji su plemeniti i potpuno probuđeni, otkrivaju sebe takvima kada im se izgovori pohvala. Kako bi bilo da asketu Gotamu u njegovom prisustvu opevam prigodnim stihovima?”

Onda asketu Gotamu, u njegovom prisustvu, brahman Sela opeva prigodnim stihovima:

548. „Savršenog tela, blistav,
naočit, milina ga pogledati;
o Blaženi, zlatna je tvoja put,
a zubi beli; snažan si.

549. Ako postoje znaci čoveka
koji je plemenitog porekla,
svi oni su na tvome telu,
znaci koji otkrivaju velikog čoveka.

550. Blistave oči imaš, lepu spoljašnjost;
visok si, uspravan, veličanstven;
usred ove grupe monaha,
sijaš kao sunce blistavo.

551. Monah si prijatnog izgleda,
koža ti je zlatnoga sjaja –
tako retke lepote, otkuda da si
zadovoljan životom askete?

552. Dostojan da budeš kralj, gospodar,
monarh koji pokreće točak istine,
pobednik na sve četiri strane sveta
i gospodar Đambu gaja.1

553. Sa ratnicima i velikim prinčevima
samo u tvojoj službi,
o Gotama, treba da vladaš
kao vladar nad ljudima, kralj nad kraljevima.”

554. „Ja već jesam kralj,
(o Sela“, reče Blaženi).
„Vrhovni sam kralj Dhamme,
točak Dhamme pokrećem,
točak koji zaustaviti nije moguće.”

555. „Kažeš da potpuno si probuđen”,
(reče brahman Sela).
„O Gotama, ti mi kažeš:
Vrhovni sam kralj Dhamme,
točak pokrećem uz pomoć Dhamme.

556. Ko je tvoj general, taj učenik
koji verno sledi Učiteljev put?
Ko je taj koji ti pomaže da okrećeš
točak Dhamme koji jednom pokrenu?!

557. „Točak koji pokrenuh”,
(Sela“, odgovori Blaženi),
„isti taj nenadmašni točak Dhamme,
Sāriputta, Tathāgatin sin,
pomaže mi u okretanju točka tog.

558. Što znano biti mora, znano je neposredno,
što razvijeno biti mora, razvijeno je,
što napušteno biti mora, napušteno je,
zato, brahmane, ja i jesam Buda.

559. Neka tvoje sumnje u mene minu
i neka odluka svoje mesto nađe,
jer uvek je teško postići
da okom Probuđenoga vidiš.

560. Taj sam čije prisustvo u svetu
vrlo retko dogodi se,
ja jesam potpuno probuđeni
o brahmane, iscelitelj nenadmašni.

561. Postao sam Brahma, bez premca,
što Mārine horde rasterao je;
porazivši sve neprijatelje svoje,
radujem se, bez i trunke straha.”

562. „O gospodo, počujte“, (reče Sela),
šta objavljuje Vidilac ovaj,
iscelitelj, moćni heroj
što riknu poput lava u šumi.

563. Ko ne bi, pa makar i najnižeg porekla,
poverovao njegovoj reči kada ga vidi,
da jeste svetac nenadmašni
što Mārine horde rasterao je?

564. A sada neka me sledi ko želi,
a ko ne želi neka odavde ide.
Jer učenik želim da postanem,
ovog čoveka mudrosti izvrsne.”

565. „Ako vi, gospodine, sada odobravate
ovo učenje Potpuno probuđenoga,
i mi želimo da učenici postanemo,
ovog čoveka mudrosti izvrsne.”

566. „Ovde je trista brahmana
koji sklopljenih ruku preklinju:
’Možemo li svetim životom živeti
pod tvojim vođstvom, o Blaženi!’”

567. „Svetački život je dobro objavljen,
(o Sela“, reče Blaženi),
„vidljiv ovde i sada, neposredno;
za onoga ko vežba marljivo
beskućništvo će biti plodotvorno.”

Onda brahman Sela i njegovi pratioci postadoše iskušenici pod Blaženim i primiše puno zaređenje.

Kasnije, kada je noć minula, Keṇiya, asketa s punđom, pripremi različita ukusna jela u svom boravištu i poruči Blaženom: „Vreme je, učitelju Gotama, obrok je spreman.” I kada bi jutro, Blaženi se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa praćen velikom grupom monaha otide do boravišta Keṇiye, askete s punđom, i sede na pripremljeno mesto. A Keṇiya, asketa s punđom, lično je poslužio i raznim ukusnim jelima nahranio monašku zajednicu predvođenu Blaženim. Kada je Blaženi jeo i odložio zdelu, Keṇiya, asketa s punđom, sede na niže mesto sa strane. Na to mu Blaženi dâ blagoslov sledećim stihovima:

568. „Žrtve paljenice najbolje su među žrtvama,
Sāvittī najuzvišenija među vedskim himnama.
Najviši među ljudskim bićima jeste kralj,
a more najbolje među svim vodama.

569. Mesec je najbolji među zvezdama,
sunce prednjači u svemu što sija.
Među onima koji zasluge sakupljati žele,
Sangha je prva za one što žrtvu prinose.”
Kad izreče blagoslov ovim stihovima, Blaženi ustade sa svog mesta i otide.

I ne zadugo posle potpunog zaređenja, boraveći u meditaciji, povučeni, marljivi, predani i odlučni, poštovani Sela i njegovi pratioci, stekavši neposredno znanje, ovde i sada dostigoše i ostadoše na krajnjem cilju svetačkog života, radi kojeg sinovi dobrih porodica s pravom napuštaju dom i odlaze u beskućnike. Neposredno su znali: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.” I poštovani Sela, zajedno sa svojim pratiocima, postade jedan od arahanata.

Onda poštovani Sela, sa pratiocima, otide do Blaženog. Pošto je prebacio gornji ogrtač preko jednog ramena, u znak poštovanja sklopi on dlanove u pravcu Blaženoga i obrati mu se ovim stihovima:

570. „Osam je dana prošlo, Vidioče,
otkako u tebi pronađosmo utočište.
U tih sedam noći, o Blaženi,
postadosmo ukroćeni učenjem tvojim.

571. Ti si Buda, ti jesi Učitelj,
ti si muni, uništitelj Māre.
Iskorenivši sve skrivene sklonosti,
prešavši bujicu, ti preko nje ljude vodiš.

572. Prevazišao si sve tekovine,
sasvim neutralisao sve otrove.
Ti si lav, potpuno nesputan,
svaki strah i strepnju napustio si.

573. Ovih pred tobom trista monaha stoji,
ruku sklopljenih u znak poštovanja.
Pruži stope svoje, o heroju, da se
ove nāge do nogu poklone svome Učitelju.”


Komentar

Sela sutta je još jedna priča u formi dijaloga, ali je centralna figura ovoga puta veoma obrazovani brahman Sela. Sutta ima potpunu paralelu u Mađđhima nikāyi, govor broj92. Govor započinje susretom Bude sa jednim drugim učiteljem po imenu Keṇiya, čiji status nije sasvim jasan. Tekst ga opisuje kao đatilu, vrstu askete koji ima dugu kosu upletenu u punđu. Na drugim mestima đatile su opisani da žive u celibatu i staraju se o održavanju svete vatre (možda je reč o sveštenicima boga Agnija), ali Keṇiya je prikazan tako da delom živi kao domaćin, u velikoj isposnici, gde je okružen porodicom i rodbinom. Buda dva puta odbija njegovu ponudu da mu pripremi obrok, ali kada ga zamoli i treći put, ćutke se saglasi.

Ovim je postavljena scena za dramatičan razgovor. Kada Keṇiyin učitelj, učeni brahman Sela, stigne u pratni tri stotine učenika, Keṇiya obaveštava Selu da je pozvao Budu na ručak sledećeg dana. Sama reč „buda“ izaziva zaprepašćenje i ushićenje kod Sele, koji kaže da se čak i ta reč „buda“ retko sreće u ovome svetu. Sela je opisan kao majstor triju Veda i pomoćnih tekstova, koji očigledno beleže predanja o budama i njihovom sekularnom pandanu, vladaru koji pokreće točak pravednosti – barem prema onome što kaže sutta.

Sela onda posećuje Budu, da proveri da li su Keṇiyine reči tačne. Posmatra Budino telo da bi uočio trideset dva znaka velikog čoveka, o kojima je naučio proučavajući brahmansku tradiciju. Kada se uveri da Buda poseduje sva trideset dva znaka – uključujući jedan znak koji je moguće videti jedino uz pomoć Budine psihičke moći – on hvali Budu u stihovima i pita ga za duhovno postignuće. U strofi 558 Buda daje najkoncizniju definiciju bude koja se može naći u nikāyama: onaj koji je saznao to što treba znati, razvio to što treba razviti i napustio to što treba napustiti. Potom on traži od Sele da odloži sumnju, uveravajući ga da je njegovo učenje „dobro objavljeno, vidljivo ovde i sada, neposredno“.

Pošto su prevazišli sumnje, Sela i njegovi učenici postaju beskućnici, povlače se u osamu i dostižu stupanj arahanta. Osmoga dana posle zaređenja vraćaju se Budi i objavljuju svoje postignuće, te hvale Budu u stihovima. Dve od ovih strofa su potpuno iste kao u Sabhiyinoj pohvali (57172 = 54546). Slično Sabhiyi, Sela u poslednjoj strofi moli Budu da pruži stopala, kako bi mu se on i njegovi učenici poklonili.


Beleška
1 To jest Đambudīpa, indijski potkontinent.


034 Buddha meets a Brahmin, at the Indian Museum, Kolkata

Lutalica Sabhiya

Sabhiya sutta, Sn III.6

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. A u to vreme neko božanstvo koje je jednom ranije bilo krvni srodnik lutalice Sabhiye izrecitovalo mu je više pitanja, govoreći: „Sabhiya, ti bi trebalo da vodiš duhovni život vođen onim asketom ili brahmanom koji ti bude odgovorio na ova pitanja“. Tako, naučivši pitanja od tog božanstva, lutalica Sabhiya je posetio one askete i brahmane koji su bili starešine redova, starešine grupa, učitelji grupa, ugledni i nadaleko čuveni osnivači tradicija, koje mnogi smatraju svecima, a to su Pūraṇa Kassapa, Makkhali Gosāla, Ađita Kesakambalin, Pakudha Kaććāyana, Sañđaya Belaṭṭhiputta i Nigaṇṭha Nātaputta. Postavljao im je ta pitanja, ali oni nisu odgovarali. I ne samo da mu nisu odgovorili, već su ispoljavali razdražljivost, neprijateljstvo i nezadovoljstvo, pa su čak oni ispitivali lutalicu Sabhiyu.

Onda lutalica Sabhiya pomisli: „Ovi cenjeni askete i brahmani su starešine redova, starešine grupa, učitelji grupa, ugledni i nadaleko čuveni osnivači tradicija, koje mnogi smatraju svecima, a to su Pūraṇa Kassapa… Nigaṇṭha Nātaputta. Kada sam im postavio ova pitanja, nisu mi odgovarali. I ne samo da mi nisu odgovorili, već su ispoljavali razdražljivost, neprijateljstvo i nezadovoljstvo, pa su čak oni mene ispitivali o njima. Kako bi bilo da se vratim svetovnom životu i uživam u zadovoljstvima čula.“

Onda lutalici Sabhiyi na um pade ova misao: „I ovaj asketa Gotama je starešina reda, starešina grupe, učitelj grupe, ugledni i nadaleko čuveni osnivač tradicije, kojeg mnogi smatraju svecem. Hajde da odem do askete Gotame i postavim mu ta pitanja.“ Ali onda pomisli dalje: „Ovi cenjeni askete i brahmani koji su starešine redova, starešine grupa, učitelji grupa, ugledni i nadaleko čuveni osnivači tradicija, koje mnogi smatraju svecima, oni su stari, vremešni, bremeniti godinama, u poodmakloj dobi, pri kraju životnog puta, a to su Pūraṇa Kassapa… Nigaṇṭha Nātaputta. Pa ipak, kada sam im postavio ta pitanja, nisu mi odgovarali. I ne samo da mi nisu odgovorili na pitanja, već su ispoljavali razdražljivost, neprijateljstvo i nezadovoljstvo, pa su čak oni mene ispitivali o njima. Kako bi uopšte na njih onda mogao odgovoriti asketa Gotama, koji je mlad, tek nedavno postao beskućnik?“

Ali onda pomisli: „“Asketu ne treba podcenjivati ili omalovažavati samo zato što je mlad. Jer iako je mlad, može on imati veliku snagu, veliku moć. Ipak ću otići do askete Gotame i postaviti mu ta pitanja.“

I tako lutalica Sabhiya krete na put u pravcu Rāđagahe. Idući od sela do sela, stigao je na kraju u Rāđagahu, u Bambusov gaj, na mesto gde se hrane veverice, te dođe do Blaženoga i pozdravi se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i u stihovima se obrati Blaženom:

510. „Ispunjen konfuzijom i sumnjom“,
(reče Sabhiya),
”došao sam da pitanja postavim.
Molim te razreši ih za mene.
Saslušavši ih jedno za drugim,
odgovori mi u skladu sa Dhammom.”

511. „Dugačak si put prevalio,
(Sabhiya”, reče Blaženi),
„u želji da pitanja postaviš.
Ja ću ih razrešiti za tebe.
Postavljaj ih jedno za drugim,
odgovoriću ti u skladu sa Dhammom.

512. Sabhiya, postavljaj pitanja svoja,
pitaj me sve što misliš da važno je.
Na svako od njih odgovoriću ti
i tvoju zbunjenost razvejati.”

A lutalica Sabhiya pomisli: „Ovo je zaista divno! Ovo je čudesno! Drugi askete i brahmani nisu mi čak dozvoljavali ni da ih pitam, ali mi je asketa Gotama to dopustio.” Onda lutalica Sabhiya, obradovan rečima Blaženog, zadovoljan, uznesen, oduševljen, egzaltiran, prepun ushićenja i radosti, postavi pitanje Blaženom:

513. ”Šta je postigao onaj kojeg nazivaju bhikkhu?“
(reče Sabhiya).
„Na koji način je neko blag i kako ukroćenoga zovu?
Kada se za nekoga kaže da je probuđen?
Blaženi neka mi objasni ovo što pitah.”

514. ”Kada putem koji je sam praktikovao,
(Sabhiya“, reče Blaženi),
„neko nibbānu dosegne, prevazišavši sumnju,
napustivši postojanje i nepostojanje,
kada svetački život čitav proživeo je
i pred njim novih rođenja nema: on je bhikkhu.

515. Neuznemiren bilo kojom stvari, sabran,
ne povređuje ijedno biće na svetu,
asketa koji je na drugu obalu prešao, neuprljan,
i u njemu novih bujanja nema: takav jeste blag.

516. Onaj čija su čula izoštrena,
iznutra i spolja, gde god da se nađe,
pa jasno sagledava ovaj svet i naredni,
mirno čeka da otkuca njegov čas: taj je ukroćen.

517. Onoga ko je istražio svaku misao
i saṃsāru, umiranje i preporađanje,
sa sebe stresao prašinu, pa je bez rđe, čist,
onoga ko je na kraj rođenjima stigao:
njega nazivaju probuđenim.“

Onda lutalica Sabhiya, obradovan rečima Blaženog, zadovoljan, uznesen, oduševljen, egzaltiran, prepun ushićenja i radosti, postavi novo pitanje Blaženom:

518. ”Šta je postigao onaj kojeg brahmanom nazivaju?“
(reče Sabhiya).
„Na koji način je neko asketa i kako neko okupan biva?
Kada se za nekoga kaže da je nāga?
Blaženi neka mi objasni ovo što pitah.”

519. „Kada je daleko odagnao svako zlo,
(Sabhiya“, reče Blaženi),
„on je bez mrlja, dobro koncentrisan, u sebi čvrst;
izašavši van kruga saṃsāre, usavršen,
nesputan, takvoga brahmanom zovu.

520. Onaj ko je miran, dalje od zasluga i pogreški otišao,
bez mrlja, pa jasno razume ovaj svet i naredni;
onaj koji je umakao i rođenju i umiranju,
takav se s razlogom asketom naziva.

521. Očistivši svaku vrstu nečistoće,
vezanu za unutra i spolja na ovom svetu,
među bogovima i ljudima predanim mislima svojim,
on u tu gustu džunglu misaonih privida ne ulazi:
takvoga nazivaju ritualno okupanim.

522. Ko u ovom svetu živi ne čineći nedela,
sve čvorove razvezao i jarmove skinuo,
pa više ničim sputan nije, već sasvim slobodan:
takav se s razlogom naziva nāga.“

Onda lutalica Sabhiya… postavi novo pitanje Blaženom:

523. ”Koga to bude znalcem sveta nazivaju?“
(reče Sabhiya).
„Šta znači to biti vešt i kako neko učen biva?
A kada nekoga nazivaju muni?
Blaženi neka mi objasni ovo što pitah.“

524. „Pošto je istražio sve svetove,
(Sabhiya“, reče Blaženi),
„nebeski, ljudski i čitav brahma svet,
oslobođen veze što koren je svakome svetu,
takav se s razlogom znalcem sveta naziva.

525. Pošto je istražio sve riznice,
nebesku, ljudsku i čitavu brahma riznicu,
oslobođen veze što koren je riznici svakoj,
takav se s razlogom veštim naziva.

526. Pošto je istražio oba područja čula,
unutrašnje i spoljašnje, mudar u pogledu čistote,
onaj ko je prevazišao i tamu i svetlo,
takav se s razlogom učenim naziva.

527. Pošto je istražio prirodu rđavog i dobroga,
u sebi i unaokolo, u čitavom ovom svetu,
umakavši i klopki i mreži, on jeste muni,
poštovanja dostojan među bogovima i među ljudima.

Onda lutalica Sabhiya… postavi novo pitanje Blaženom:

528. ”Šta postići treba da nekog znalcem Veda nazovu?“
(reče Sabhiya).
„Na koji način se znanje stiče, a kako heroj biva?
Zbog čega za nekog misle da plemenitoga je roda?
Blaženi neka mi objasni ovo što pitah.“

529. ”Kad je proučio dobro svaku Vedu,
(Sabhiya“, reče Blaženi),
„one koje postoje među asketama i brahmanima,
oslobođen žudnje za bilo kojim osećajem,
nadrastavši svaku od Veda, takav znalac Veda postaje.

530. Kad je razumeo opsednutost imenom i oblikom
u sebi i unaokolo, kao koren bolesti,
oslobođen vezanosti, korena svake bolesti,
za takvog se s razlogom kaže da znanja ima.

531. Ko se uzdrži od svakoga zla ovde,
pošto je nadišao nemerljivu patnju pakla,
oličenje snage, junak što pred naporom ne uzmiče,
za takvoga se s razlogom kaže da heroj jeste.

532. Onaj čije su veze presečene,
u njemu i unaokolo, koren sputanosti,
oslobođen vezanosti, korena svake sputanosti,
za takvoga se s razlogom kaže da plemenitoga je roda.

Onda lutalica Sabhiya… postavi novo pitanje Blaženom:

533. ”Šta postići treba da nekog nazovu učenjakom?“
(reče Sabhiya).
„Na koji je način neko plemenit, a kako ponašanja dobrog?
Zbog čega za nekoga kažu da jeste lutalica?
Blaženi neka mi objasni ovo što pitah.“

534. ”Proučivši i kroz iskustvo saznavši pojave sve
u ovome svetu, (Sabhiya“, reče Blaženi),
„sve ono što je za kritiku, ali i hvale vredno,
pobednik, bez konfuzije, nesputan,
spokojan svuda: takvoga učenjakom nazivaju.

535. Pošto je presekao nečistoće i vezanosti,
takav se mudrac više u matericu ne vraća.
Oslobodivši se tri poriva,1 te kaljuge silne,
više se u zamku maštanja ne upliće.
To znači biti plemenitog roda.

536. Onaj ko je usavršen u ispravnim delima,
te postupa valjano, jer dobro razume Dhammu,
bez bilo kakvih veza; istinski slobodan,
u njemu odbojnosti nema: to je ponašanje dobro.

537. Kakva god kamma da postoji, a plod joj je patnja,
gore, dole, u sredini i svuda unaokolo,
izbegavajući je, onaj ko puno razumevanje ima,
u sebi iskorenjuje dvoličnost i obmanu,
pohlepu i bes, opsednutost imenom i oblikom:
takvog usavršenoga lutalicom nazivaju.

Onda lutalica Sabhiya, obradovan rečima Blaženog, zadovoljan, uznesen, oduševljen, egzaltiran, prepun ushićenja i radosti, ustade sa svog mesta, pa pošto je prebacio ogrtač preko jednog ramena, sklopljenih ruku se obrati Blaženom u stihu:

538. O obdareni mudrošću preobilnom,
postoje šezdeset tri pristupa,
zasnovana na objavama asketa,
što temelje se na opažanju i imenovanju opaženoga,
sve si to uklonio i mračnu bujicu pregazio.

539. Stigao si do kraja, otišao izvan patnje,
ti si arahant, potpuno probuđeni;
mislim da ti si onaj što otrove uklonio je.
Blistav, oštrouman, mudrošću prebogat,
uništitelju patnje, poveo si me na drugu obalu.

540. Pošto si moju zbunjenost razumeo,
izvan sumnje si me poveo: tebi se klanjam!
O muni, usavršeni u veštinama munija,
bremenit, sunčev srodniče, ti jesi blag.

541. Tamo gde sam ranije pun konfuzije bio,
ti si mi odgovorio, o Vidioče!
Ti svakako jesi muni, probuđeni:
za tebe nikakvih prepreka nema.

542. I za tebe sva stanja teskobe
raspršena su i uklonjena.
Postao si potpuno ohlađen, ukroćen,
nepokolebljiv, samo istini okrenut.

543. Kada, o nāga, ti nāga,
veliki heroj, govoriš,
svi se bogovi raduju [tvom učenju],
uključujući tu Nārade i Pabbate.2

544. Klanjam se tebi, najplemenitijem među ljudima!
Klanjam se tebi, najvišem među ljudima!
U ovom svetu, zajedno sa njegovim bogovima,
ti zaista onaj kojem ravnoga nema.

545. Ti si Buda, ti jesi Učitelj,
ti si muni, uništitelj Māre.
Iskorenivši sve skrivene sklonosti,
prešavši bujicu, ti preko nje ljude vodiš.

546. Prevazišao si sve tekovine,
sasvim neutralisao sve otrove.
Ti si lav, potpuno nesputan,
svaki strah i strepnju napustio si.

547. Baš kao što divni beli lotos
muljevita voda uprljati ne može,
isto tako i ti si neuprljan
bilo zaslugama, bilo nedelima.
Ispruži svoje stope, o heroju,
da se Sabhiya Učitelju do nogu pokloni.

Onda lutalica Sabhiya, pošto se poklonio do nogu Blaženog, ovako mu reče: „Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam Blaženoga za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me Blaženi prihvati kao svog zaređenog sledbenika i neka mi dâ puno zaređenje.”

„Sabhiya, onaj ko je prethodno pripadao nekom drugom redu, a želi da se pridruži beskućnicima i primi puno zaređenje u učenju i pravilima, mora provesti četiri probna meseca. Posle četiri meseca, ako su zadovoljni njime, monasi ga primaju u beskućništvo i daju mu puno zaređenje, tako da i sam postaje monah.”

„Poštovani gospodine, ako oni koji su prethodno pripadali nekom drugom redu, a žele da se pridruže beskućnicima i prime puno zaređenje u učenju i pravilima, moraju provesti četiri probna meseca, a posle četiri meseca, ako su zadovoljni njima, monasi ih primaju u beskućništvo i daju im puno zaređenje, tako da i sami postaju monasi, ja ću na probi provesti četiri godine, a posle te četiri godine neka me monasi, ako su zadovoljni mnome, prime u beskućništvo i daju mi puno zaređenje.”

I tako lutalica Sabhiya bi primljen među beskućnike, primi od Blaženog puno zaređenje. I ne zadugo posle potpunog zaređenja, boraveći u meditaciji, povučen, marljiv, predan i odlučan, poštovani Sabhiya, stekavši neposredno znanje, ovde i sada dostiže i ostade na krajnjem cilju svetačkog života, radi kojeg sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike. Neposredno je znao: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.” I poštovani Sabhiya postade jedan od arahanata.


Komentar

Sabhiya sutta počinje dugim proznim narativom o lutalici po imenu Sabhiya, kojem je neko božanstvo reklo da bi duhovni život trebalo da vodi vođen onim asketom ili brahmanom koji može da mu odgovori na određena pitanja. On posećuje šestoricu učitelja, Budinih rivala u regionu Magadhe, ali oni ne samo da ne uspevaju da odgovore na njegovo pitanje, još gore, „ispoljavaju razdražljivost, neprijateljstvo i nezadovoljstvo, pa čak oni ispituju lutalicu Sabhiyu“. Ovaj deo sutte je vrlo sličan početku Sāmaññaphala sutte, gde kralj Ađātasattu priča kako je pitao šest učitelja o plodovima asketskog života i nije dobio zadovoljavajući odgovor (DN 2:16-33). Na kraju, Sabhiya razmišlja da poseti asketu Gotamu i postavi mu ista pitanja. Prvo okleva, jer je Gotama mnogo mlađi od onih šest učitelja, ali onda zaključuje: „Asketu ne treba podcenjivati ili omalovažavati samo zato što je mlad. Jer iako je mlad, može on imati veliku snagu, veliku moć“. Ovde uočavamo odjeke Budinog odgovora kralju Pasenadiju prilikom njihovog prvog susreta (SN 3:1). Posle dugog putovanja, Sabhiya stiže do Rāđagahe, sreće se sa Budom i objašnjava mu svrhu svoje posete.

Obraćajući se sada u stihu, Sabhiya traži dopuštenje da postavi svoja pitanja i Buda ga poziva da ih iznese, uveravajući ga: „Odgovoriću ti u skladu sa Dhammom.“ Dijalog koji sledi je sav u stihu, uz prozne delove ubačene samo da označe različite odeljke. Sva Sabhiyina pitanja tiču se značenja različitih termina koji mora da su bili diskutovani među asketama u severnoj Indiji. Ti termini opisuju idealnu duhovnu sliku kontemplativnog tragača, vrstu osobe koja otelovljuje najviši cilj. Pojmovi za koje Sabhiya traži objašnjenje od Bude podeljeni su u pet grupa, napravljenih jedino radi lakšeg razmatranja, a ne zato što ih dele neke suštinske razlike: (1) monah, blag, ukroćeni, probuđeni (buda); (2) brahman, asketa, okupan (pročišćen), nāga; (3) znalac, vešt, učeni (paṇdita), muni; (4) poznavalac Veda, znalac, heroj, plemenitog porekla; (5) učenjak, plemeniti, dobrog ponašanja, lutalica. Reč saṃnyāsin, pretežni termin kasnijeg indijskog monaštva, nije na ovom spisku i zato je verovatna ta reč nastala kasnije ili je barem postala raširena u vreme koje je došlo kasnije od doba ranog budizma. Isto važi i za termin paramahaṃsa, “najviši labud”, reč koja se koristi u hinduističkim kontemplativnim krugovima da označi najvećeg mudraca.

Budini odgovori na pitanja sadrže suptilnu igru reči i poučne etimologije, koje je nemoguće prevesti na srpski na način koji bi korespondirao sa konkretnim terminom. U stvari, sama objašnjenja ponekad čuvaju svoju relevantnost samo u srednjim indoarijskim dijalektima i gube na uverljivost već kada se prevedu na sanskrit ili čak na delimično sanskritizovani pali. Tako, kao što je na to ukazao Norman (The Group of Discourses, str. 258), zanimljiva derivacija pojma brāhmaṇa iz bāhetvā sabbapāpani, “ona koji je odagnao svako zlo“, bila bi razumljiva samo u dijalektu u kojem je taj pojam izgovaran bāhana. Sa delimičnom sanskritizacijom pali tekstova, usvojeno je brāhmaṇa umesto bāhaṇa i veza je postala skrivena. Maštovita derivacija pojma samaṇa, asketa (doslovno “onaj koji nastoji”), od samitāvi, “mirni,” ostaje neporemećena u paliju, ali je izgubila svoju uverljivost u sanskritu, gde śramaṇa može lako biti povezana sa śamitāvi. Na nekim mestima čini se da su tumačenja pomerena sa mesta gde bi inače trebalo da pripadaju, stvarajući praznine u objašnjenjima. Postoji sanskritska paralela Sabhiyinim stihovima u spisu Mahāvastu i još jedna paralela u kineskom prevodu Abhiniṣkramaṇa sūtre. Kao što je to neizbežno sa delima koja su izvorno prenošena usmeno, objašnjenja u tim tekstovima se na nekim mestima razlikuju od onih koja imamo u pali tekstu.

Pošto mu je Buda odgovorio na postavljena pitanja, Sabhiya ga hvali stihovima koji poseduju lirsku lepotu. Potom iskazuje poštovanje Budi i – kako nas obaveštava prozni zaključak – uzima utočište, biva zaređen i postaje arahant.


Beleške
1 Pohlepa, mržnja i obmanutost.
2 Komentar kaže da se ovde radi o dve grupe mudrih božanstava.


12 The Faces at Dawn at Bayon, Angkor, Cambodia

Ko je vredan darova?

Māgha sutta, Sn III.5

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, na Lešinarevoj hridi. Onda brahmanski učenik po imenu Māgha dođe do Blaženog i pozdravi se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i reče Blaženom:

”Učitelju Gotama, ja sam darovatelj, majstor davanja, davalac obilja, posvećen darežljivosti. Svoj imetak stičem na ispravan način i pošto sam u tome uspeo, od tog imetka ispravno stečenog, ispravno sakupljenog, dajem jednom čoveku, dajem dvojici, trojici, četvorici, petorici, šestorici, sedmorici, osmorici, devetorici, desetorici. Dajem dvadesetorici, tridesetorici, četrdesetorici, pedesetorici. Dajem stotini ljudi, čak i više. Kada tako dam, učitelju Gotama, kada toliku žrtvu prinesem, stvaram li i mnogo zasluga za sebe?“

„Svakako, učeniče, kada tako daješ, kada toliku žrtvu prineseš, tada stvaraš mnogo zasluga i za sebe. Učeniče, onaj ko je darovatelj, majstor davanja, davalac obilja, posvećen darežljivosti, ko svoj imetak stiče na ispravan način i pošto je u tome uspeo, od tog imetka ispravno stečenog, ispravno sakupljenog, daje jednom čoveku… daje stotini ljudi, čak i više, stvara mnogo zasluga za sebe.“

Na to se brahmanski učenik Māgha obrati Blaženom u stihovima:

487. „Pitam učitelja Gotamu, velikodušnoga“,
(reče brahmanski učenik Māgha),
„koji žuti ogrtač nosi, luta kao beskućnik:
kada domaćin posvećen davanju, majstor davanja,
željan zasluga, u potrazi za zaslugama darove prinosi,
dajući hranu i piće drugima bez oklevanja,
kako ti njegovi darovi pročišćeni postaju?“

488. „Kada domaćin posvećen davanju, majstor davanja,“
(Māgha“, reče Blaženi),
„željan zasluga, u potrazi za zaslugama darove prinosi,
dajući hranu i piće drugima bez oklevanja:
ti darovi pročišćeni postaju ako ih dobiju oni vredni darivanja.“

489. „Kada kućedomaćin posvećen davanju, majstor davanja,“
(reče brahmanski učenik Māgha),
„željan zasluga, u potrazi za zaslugama darove prinosi,
dajući hranu i piće drugima bez oklevanja:
opiši, o Blaženi, one koji su takvog darivanja vredni.“

[Blaženi:]

490. „Onima koji lutaju ovim svetom, bez vezanosti,
ništa ne posedujući, potpuno usavršeni, obuzdani:
takvima bi brahman u potrazi za zaslugama,
kada dođe vreme, trebalo darove da ponudi.

491. Onima koji su raskinuli svaki okov i vezu,
ukroćenima, slobodnima, neuznemirenima, bez žudnji:
takvima bi brahman u potrazi za zaslugama,
kada dođe vreme, trebalo darove da ponudi.

492. Onima koji su se oslobodili svih okova i veza,
ukroćenima, slobodnima, neuznemirenima, bez žudnji:
takvima bi brahman u potrazi za zaslugama,
kada dođe vreme, trebalo darove da ponudi.

493. Onima koji su nadišli požudu, mržnju i konfuziju,
u kojima otrova nema, svetačkom životu predanima:
takvima bi brahman u potrazi za zaslugama,
kada dođe vreme, trebalo darove da ponudi.

494. Onima u kojima dvoličnosti, a ni zabluda nema,
bez pohlepe su, jer u njima osećaja za ‘moje‘ nema:
takvima bi brahman u potrazi za zaslugama,
kada dođe vreme, trebalo darove da ponudi.

495. Onima što plen žudnji postali nisu,
već na drugoj obali borave bez osećaja za ‘moje‘:
takvima bi brahman u potrazi za zaslugama,
kada dođe vreme, trebalo darove da ponudi.

496. Onima što ne žude za bilo čim na svetu ovom,
za preporađanjem ovde ili bilo gde drugde:
takvima bi brahman u potrazi za zaslugama,
kada dođe vreme, trebalo darove da ponudi.

497. Beskućnicima što zadovoljstva čula napustiše,
koji sobom ovladaše, pravi poput strele:
takvima bi brahman u potrazi za zaslugama,
kada dođe vreme, darove trebalo da ponudi.

498. Onima što ne znaju za požudu, izoštrenih čula,
slobodni kao mesec kada iz oblaka izroni:
takvima bi brahman u potrazi za zaslugama,
kada dođe vreme, trebalo darove da ponudi.

499. Ispunjenima mirom, onima što za požudu ne znaju,
krotkima i bez budućih odredišta, jer su ih sve napustili:
takvima bi brahman u potrazi za zaslugama,
kada dođe vreme, trebalo darove da ponudi.

500. Onima koji su umakli rođenjima i smrti,
koji su prevazišli zbunjenost svaku:
takvima bi brahman u potrazi za zaslugama,
kada dođe vreme, trebalo darove da ponudi.

501. Takvima što svetom hode, a sami su poput ostrva,
ne poseduju ništa, u svakom pogledu oslobođeni:
takvima bi brahman u potrazi za zaslugama,
kada dođe vreme, trebalo darove da ponudi.

502. Onima koji ovo znaju upravo onako kako jeste:
‘Ovo je poslednje rođenje, preporađanja više nema‘:
takvima bi brahman u potrazi za zaslugama,
kada dođe vreme, trebalo darove da ponudi.

503. Istinskom znalcu, ushićenom zadubljenjem, sabranom,
što do probuđenja stigao je, utočištu mnogima:
takvome bi brahman u potrazi za zaslugama,
kada dođe vreme, trebalo darove da ponudi.“

[Māgha:]

504. „Zaista moja pitanja nisu postavljena uzalud;
Blaženi mi je objasnio ko je vredan darivanja.
O učitelju, ti sve to znaš baš onako kako jeste,
jer Dhammu ovu si do kraja razumeo!

505. „Kada kućedomaćin posvećen davanju, majstor davanja,“
(reče brahmanski učenik Māgha),
„željan zasluga, u potrazi za zaslugama darove prinosi,
dajući hranu i piće drugima bez oklevanja,
opiši mi, o Blaženi, izvrsnost takvoga darivanja.

[Blaženi:]

506. Prinesi ponudu i dok je prinosiš,
(Māgha“, reče Blaženi),
„učini svoj um mirnim na svaki način.
Jer za onoga ko dar prinosi, darovanje je temelj:
čvrsto na njega oslonjen, takav slabosti odbacuje.

507. Ugasivši u sebi požudu, uklonivši mržnju,
neguje u umu bezmernu ljubav prijateljsku,
neprekidno pažljiv, iz dana u dan marljivo,
takav bezmernom ljubavlju zrači, na svaku stranu.

[Māgha:]

508. „Ko je pročišćen, slobodan, a ko sputan?
Na koji način se do sveta Brahme dolazi?
Pošto znanja nemam, odgovori mi, o muni.
Blaženi je Brahma što se pred mojim očima javi,
jer zaista za sve nas ti si Brahmi nalik.
Kako se neko u svetu Brahme preporodi, o Blistavi?“

[Blaženi:]

509. „Onaj ko prinese žrtvu tri puta izvrsnu,
(Māgha“, reče Blaženi),
takav treba to da učini sa onima dara vrednima.
Na taj način čineći, ko je istinski tome predan,
kažem da se preporađa u svetu Brahme.

Kada ovo bi izgovoreno, brahmanski učenik Māgha reče Blaženome: „Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište.”


Komentar
Tema ove sutte slična je prethodnoj, ali sagovornik, brahmanski učenik Māgha, ne prilazi Budi s neprijateljstvom, već kao znatiželjni poštovalac. Njegovo pitanje, postavljeno u uvodnim strofama, jeste: „Za domaćina koji želi zasluge, ko je pravi primalac darova?“ Ovo pitanje u vezi je sa drevnim indijskim verovanjem da darivanje hrane i drugih stvari stvara duhovne zasluge, dobru kammu koja će rezultirati srećom u budućim životima, a veličina zasluga srazmerna je čestitosti onih koji darove primaju.

Buda odgovara opisom onih koji su pravo polje na kojem se žanju zasluge. On ne pominje konkretno sebe i svoje učenika, već generalnim terminima karakterističnim za sve arahante opisuje kvalitete idealnog primaoca. Nekoliko stihova ovde odgovaraju onima u prethodnoj sutti, a i njihov ton je identičan. Kada Māgha upita o najboljem načinu da prinese žrtvu, Buda objašnjava trostruku izvrsnost, što komentari objašnjavaju kao davanje smirenog uma pre, tokom i posle davanja dara. Međutim, ono na šta se mislilo u originalnom kontekstu možda je bila izvrsnost davaoca, primaoca i dara. Vredno je zapaziti da Māgha pita samo za način kako se preporoditi u svetu Brahme, a Buda odgovara na nivou pitanja, ne pokušavajući da detaljnije otkrije stazu uvida koja vodi do oslobođenja. Ovo ilustruje Budin pedagoški metod procenjivanja kapaciteta slušalaca i formulisanja učenja na način koji odgovara njihovim sposobnostima i sklonostima.


Sundarika Bhāradvāđa

Sundarikabhāradvāđa sutta, Sn III.4

Ovako sam čuo.1 Jednom je Blaženi boravio u zemlji Kosala, na obali reke Sundarike. A brahman po imenu Sundarikabhāradvāđa je takođe na obali reke Sundarike izvodio obred vatre i prinosio žrtvu paljenicu. Kada je brahman završio obred vatre i prineo žrtvu paljenicu, ustade on sa svog mesta i pogleda oko sebe, na sve četiri strane, pitajući se: „Kome bih mogao dati ostatke ove hrane koju sam prineo bogovima?”

Onda brahman Sundarikabhāradvāđa, nedaleko od sebe, spazi Blaženog kako sedi pod jednim drvetom, glave pokrivene ogrtačem. I tako s ponudama u levoj ruci i krčagom sa vodom u desnoj, otide on do Baženoga. Začuvši brahmanove korake, Blaženi otkri glavu. Na to brahman Sundarikabhāradvāđa pomisli: „Ovaj poštovani2 je obrijao glavu, ovaj poštovani je neki ćelavac!”3 i htede da se vrati natrag. Ali onda mu se javi ova misao: „Neki brahmani su ovde takođe obrijane glave. Bolje da odem do njega i pitam ga iz koje je kaste.”

Tako brahman Sundarikabhāradvāđa priđe Blaženom i reče: „Kojoj kasti poštovani pripada?” Na to se Blaženi obrati brahmanu u stihovima:

455. ”Ja nisam brahman, nisam ni plemić;
nisam ni zemljoradnik ili bilo šta slično tome.
Razumevši do kraja klan običnih ljudi,
bez imetka, promišljeno živim u svetu ovome.

456. Ogrnut ogrtačem svojim, lutam kao beskućnik,
obrijane glave, u sebi potpuno ohlađen.
Pošto za ljude ovde ničim vezan nisam,
ne priliči, brahmane, za klan moj da me pitaš.”

[Na to brahman Sundarikabhāradvāđa reče:] ”Ali gospodine, kada se sretnu, brahmani jedan drugoga pitaju: ‘Je li poštovani brahman?‘“

[Blaženi:]

457. „Ako ti kažeš da si brahman,
a isto tako tvrdiš da ja nisam,
onda te moram pitati za Sāvittī,
od tri stiha i dvadeset četiri sloga.”4

[Brahman:]

458. „Ali zašto su mudraci, obični ljudi, ratnici i brahmani,
u ovome svetu prinosili darove božanstvima?”

[Blaženi:]

„Ako usavršeni, znalac Veda, kod prinošenja žrtve
dobije dar od bilo koga, ona je, kažem, za darovatelja uspela.

[Brahman:]

459. ”Da, takav njegov dar mora biti uspešan”
[reče brahman],
„jer smo videli jasno takvoga znalca Veda.
Zato što ranije nismo sreli takve poput tebe,
neki drugi su jeli žrtvenu pogaču.“

[Blaženi:]

460. „Brahmane, pošto za dobrim tragaš,
dođi ovamo kraj mene i pitaj šta želiš.
Možda ovde možeš pronaći onoga ko je u miru,
bez ljutnje i nemira, bez žudnji i vrlo mudroga.”

[Brahman:]

461. „Učitelju Gotama, pošto rado prinosim žrtve,
žudim da to i dalje činim, ali sa razumevanjem.
Neka me dostojni sada uputi:
šta to jednu žrtvu čini uspelom?”

[Blaženi:]

„U tom slučaju, brahmane, dobro slušaj šta ću ti reći. Podučiću te Dhammi.

462. Ne pitaj za kastu, već pitaj za dela:
vatra se može zapaliti od svakog drveta.
Iako niskog porekla, istrajan muni,
obuzdan zazorom od nedela, plemenit postaje.

463. Onome ko istinom ukroćen je, trpeljiv,
ko znanjem Veda potpuno ovladao je,
onome ko je predan svetačkome životu:
takvome bi brahman u potrazi za zaslugama,
kada dođe vreme, darove trebalo da ponudi.

464. Beskućnicima što zadovoljstva čula napustiše,
koji sobom ovladaše, pravi poput strele:
takvima bi brahman u potrazi za zaslugama,
kada dođe vreme, darove trebalo da ponudi.

465. Onima što ne znaju za požudu, izoštrenih čula,
slobodni kao mesec kada iza oblaka izroni:
takvima bi brahman u potrazi za zaslugama,
kada dođe vreme, darove trebalo da ponudi.

466. Onima koji ovim svetom hode bez ikakvih veza,
uvek sabrani, napustivši stvari koje drugi zovu ‘moje‘:
takvima bi brahman u potrazi za zaslugama,
kada dođe vreme, darove trebalo da ponudi.

467. Okrenut od užitaka čula, korača pobednički,
on koji zna gde je kraj rađanju i umiranju,
do nibbāne stigao, ohlađen poput jezera u planini:
Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače.

468. Svim pravednicima ravan, od nepravednih daleko,
Tathāgatina je mudrost bez ikakvih granica;
neuprljan ni ovde, ni bilo gde drugde:
Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače.

469. U njemu dvoličnosti, a ni zabluda nema,
za pohlepu ne zna, osećaja za ‘moje‘ u njemu nema,
raspršivši bes, u sebi ga potpuno ohladivši,
taj brahman je izlečio boljku tugovanja:
Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače.

470. Napustio je uobičajena boravišta uma5
i bilo kakvog poseda on više nema,
nevezan bilo čime na svetu ovom ili drugome:
Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače.

471. On koji je koncentrisan, bujicu prešao je
i najvišim pogledom Dhammu do kraja sagledao,
otrove uklonio je, u svom poslednjem telu živi:
Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače.

472. Otrov bivanja, kao i otrov zlih reči uspeo je
ukloniti, uništiti, tako da im više ni traga nema;
taj znalac Veda na svaki je način oslobođen:
Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače.

473. Svake se sputanosti lišio, više ih u njemu nema,
jasnoga vida među onima zaslepljenim neznanjem,
jasno razumevši patnju, njen uzrok i polje delovanja:
Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače.

474. Ne trči kud ga žudnje vode, življenju u osami sklon,
nadišavši sva gledišta što ih objaviše drugi,
u njemu uporišta za preporađanje nikakvog nema:
Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače.

475. Sve pojave je prozreo, bliske i daleke,
razorio, uništio, tako da im više ni traga nema,
spokojan, oslobođen presecanjem vezanosti:
Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače.

476. On koji je uočio razaranje,
kraj okovima i novim rođenjima,
koji je puteve požude potpuno izbrisao,
čist, neokaljan, pročišćen, bez mrlja:
Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače.

477. On koji sopstvo u sebi nigde ne vidi,
koncentrisan, ispravan, u sebi čvrst,
bez strasti, plodonosan, svake sumnje lišen:
Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače.

478. On u kojem nikakvih zabluda nema
i znanjem svojim proniče u pojavu svaku,
u ovom telu poslednji telesni život živi,
dosegao je probuđenje – blaženstvo nenadmašno,
tolika je čistota duha njegovoga:
Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače.“

[Brahman:]

479. „Neka moj dar bude istinski dar,
pošto sam našao pravoga znalca.
Sâm se veliki Brahma ukaza preda mnom:
neka Blaženi ovo od mene prihvati;
neka Blaženi uživa u mojoj žrtvenoj pogači.“

[Blaženi:]

480. „Što je dobijeno pevanjem stihova ja ne jedem;
to, brahmane, ne čine oni što ispravno vide.
Što je dobijeno pevanjem stihova Bude odbijaju;
to je njihovo pravilo, sve dokle Dhamma traje.

481. Drugu hranu i piće treba da poslužiš
usavršenome, velikome mudracu,
onom bez mentalnog taloga i mirne savesti;
on je polje zasluga za svakoga ko za njima traga.”

[Brahman:]

482. „Blaženog molim da mi rastumači,
ko treba da jede darove nekoga kao što sam ja,
koga da potražim kada vreme za darivanje dođe,
sada kada tvoje učenje saslušah.“

[Blaženi:]

483. „Onaj u kome neprijateljstva nema,
čiji um ostaje neuznemiren,
ko je od svake požude oslobođen
i tromost uma svoga prevladao je;

484. onaj ko sve granice uklonio je,
vešt u razumevanju rođenja i smrti,
muni što sve odlike utihnuli mudraca ima,
taj je dostojan ponuda tvojih.

485. Uklonivši svaku oholost u sebi,
takvome bi trebalo da se pokloniš.
S poštovanjem ga ponudi hranom i pićem:
samo tako će dar tvoj blagosloven biti.”

[Brahman:]

486. „Blaženi je vredan žrtvene pogače,
jer on je nenadmašno polje zasluga,
primalac darova za čitav ovaj svet:
sve što je dostojnome prineto, ogroman plod nosi.”

Zatim Sundarikabhāradvāđa reče Blaženom: „Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam Blaženoga za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me Blaženi prihvati kao svog zaređenog sledbenika i neka mi dâ puno zaređenje.”

Tako u prisustvu Blaženoga brahman Sundarikabhāradvāđa postade iskušenik, a potom primi i potpuno zaređenje. I ne zadugo posle potpunog zaređenja, boraveći u osami, povučen, marljiv, predan i odlučan, poštovani Sundarikabhāradvāđa, stekavši neposredno znanje, ovde i sada dostiže i ostade na krajnjem cilju svetačkog života, radi kojeg sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike. Neposredno je znao: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja”. I poštovani Sundarikabhāradvāđa postade jedan od arahanata.


Komentar
Ovaj govor – poznat i kao Pūraḷāsa sutta, „Žrtvena pogača“ – ima delimičnu paralelu u Saṃyutta nikāyi (SN 7:9). U obe je sagovornik brahman Sundarikabhāradvāđa. Obe takođe imaju isti prozni uvod i dele nekoliko strofa (46263, 48081), ali inače idu u sasvim različitim pravcima. To pokazuje kako su sastavljači ovih tekstova možda odabirali različite skupove stihova koji su cirkulisali među zajednicama recitatora i onda im stvarali određeni prozni okvir, iako je nemoguće da su dva različita govora mogla biti održana u istoj prilici i pod istim okolnostima.

U ovoj sutti čini se da je pobrkan redosled strofa, pa čak nije sigurno da li bi izvesne redove (između 456 i 461) trebalo razumeti kao prozne umetke ili dodatke u slobodnom stihu. Komentar pokušava da razmrsi ovu konfuziju, ali čini se da je sam tekst ispreturan.

I ova sutta, kao nekoliko onih koje smo do sada sreli, stavlja Budu nasuprot brahmanu, ovog puta oko pitanja ko je vredan da primi darove. Brahman, spazivši osobu u ogrtaču kako sedi blizu mesta gde je on obavljao svoj vedski ritual, namerava da njoj ponudi komad žrtvene pogače, ali kada vidi da nameravani primalac nije brahman, već asketa, trgne se i hoće da povuče ponudu. Buda, međutim, dovodi u pitanje brahmanovu pretpostavku. Prvo sebe potpuno odvaja od pripadništva bilo kakvoj kasti, poričući (u 455) čak i da je plemić; umesto toga sebe definiše kao pravog „čoveka bez svojstava“: „Ja nisam brahman, nisam ni plemić; nisam ni zemljoradnik ili bilo šta slično tome“. Poriče da je vrednost prinetog dara određena poreklom primaoca i insistira da ona zavisi isključivo od njegovih moralnih i duhovnih kvaliteta. Neko ko je niskog porekla može biti „istrajan muni“ i tako neko ko je najzaslužniji da dar primi (462).

U strofama 46366 Buda opštim terminima opisuje one koji zaslužuju da im se prinese dar. To su svi koji su se odrekli zadovoljstava čula, nemaju u sebi požudu, ovim svetom idu slobodno, bez vezanosti, i na stvari više ne gledaju kao na „moje“. Svaka strofa završava se refrenom: „takvome bi brahman u potrazi za zaslugama, kada dođe vreme, darove trebalo da ponudi“. Ali sa 467 on menja ton i započinje himnu pohvale samome sebi, koja se nastavlja narednih jedanaest strofa i svaka se završava refrenom: „Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače“. Skoro svi termini upotrebljeni u ovoj himni mogli bi se primeniti na svakog arahanta i otuda ukazuju na budizam u njegovoj ranoj fazi, pre nego što je uvedena stroga distinkcija koja je Budu izdigla iznad svih njegovih probuđenih učenika. Zahvaljujući snazi Budinog argumenta, brahman menja stav i izražava želju da prinese dar Budi. Buda, međutim, odbija dar. Ovde nailazimo na strofe koje su se javljale ranije (8182), kada je Buda odbio dar s obrazloženjem da „što je dobijeno pevanjem stihova ja ne jedem“. Pre u ovom kontekstu nego u prethodnom ovo odbijanje ima smisla, jer je ovde hrana prethodno bila predmet brahmanskog rituala, osvećena recitovanjem brahmanskih stihova.

Prozni deo koji zaključuje ovu suttu završava se na dobro poznat način. Brahman napušta svoju rezervisanost, uzima utočište i zamoli da ga Buda zaredi, da bi na kraju dosegao stanje arahanta.


Beleške
1 Bhāradvāđa je ime jednog od drevnih brahmanskih klanova, a dvadesetak njegovih pripadnika se pojavljuju na različitim mestima u Pali kanonu. Čak i dan danas se u severnom delu Indije sreću ljudi čije je prezime Bhāradvāđa, obično napisano kao Bharadwađ.
2 Bhavaṃ, ovako se generalno među brahmanima oslovljavaju oni koji su isti po rangu među sobom, obično vokativom bho (dobri gospodine!).
3 Muṇḍaka, podsmešljiv naziv među brahmanima za budističke i ostale askete.
4 Sāvittī (skt. Sāvitrī) jeste himna ili molitva upućena suncu, naročito ona čuvena iz Ṛgvede, III, 62.10. Smatrana je najvažnijom i najmoćnijom vedskom mantrom. U brahmanizmu i kasnije u hinduizmu poznata kao Gāyatrī mantra.
5 Opsednutost zadovoljstvima čula i gledištima.


Dobro izrečeno

Subhāsita sutta, Sn III.3

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi“.

„Da, poštovani gospodine“, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

”Monasi, kada govor ima četiri obeležja, on je dobro izrečen, a ne loše izrečen, besprekoran i mudri mu ne mogu ništa prigovoriti. A koje su to četiri karakteristike? Tako monah govori samo ono što je dobro izrečeno, ali ne i ono što je loše izrečeno. On govori samo samo ono što je Dhamma, ali ne i ono što nije Dhamma. On govori samo ono što je dobronamerno, ali ne i ono što je zlonamerno. On govori samo ono što je istinito, ali ne i ono što je laž. Kada govor ima ova četiri obeležja, on je dobro izrečen, a ne loše izrečen, besprekoran i mudri mu ne mogu ništa prigovoriti.”

Tako je rekao Blaženi. A kada je to izgovorio, Srećni, Učitelj i ovo reče:

450. Dobro izrečena reč je najbolja, kažu dobri;
govoriti Dhammu, a ne ne-Dhammu – to je drugo.
Zboriti dobronamerno, ne zlonamerno – to je treće;
izreći istinu, a ne laži – to je četvrto.“

Na to poštovani Vaṅgīsa ustade sa svog mesta, pa pošto je prebacio ogrtač preko jednog ramena, sklopljenih ruku se obrati Blaženom: „Javilo mi se nadahnuće, Blaženi! Javilo mi se nadahnuće, o Srećni!”

A Blaženi reče: „Onda izrazi svoje nadahnuće, Vaṅgīsa.“

Tada Vaṅgīsa ovim prigodnim stihovima pohvali Blaženog u njegovom prisustvu:

451. „Govoriti treba samo one reči
kojima taj što govori niti sebe muči,
niti njima drugoga povređuje:
takve su reči zaista dobro izrečene.

452. Govoriti treba samo blage reči,
koje drugi sa radošću dočekuju.
Ne treba izgovoriti ništa što loše donosi,
već [govor] koji drugima prijatan jeste.

453. Istinite reči su zaista besmrtne,
takav je zakon od davnina.
Dobro i Dhamma, dobri ljudi kažu,
u istini svoj čvrst koren imaju.

454. Reči koje Budni izgovara
radi dostizanja nibbāne, sigurnosti,
radi dokončanja ovog okeana patnje:
to je govor kojem premca nema.


Komentar
Ova kratka sutta u prozi i stihu ponovo pruža priliku Vaṅgīsi da pokaže svoju pesničku veštinu, ovoga puta na temu dobro izgovorenih reči. U proznom delu Buda nabraja četiri elementa dobro izgovorene reči, među kojima je, zbunjujuće, i „dobro izgovorena reč“. Pošto isto ponovi u stihu, Vaṅgīsa zamoli za saglasnost da i on govori i kada je dobije, recituje stihove koji objašnjavaju njegovo razumevanje dobro izgovorene reči kao one koja ne povređuje ni sebe ni drugoga. Zatim ide korak dalje i objavljuje da je istina dhammo sanantano – drevni princip na kojem su i dobro i Dhamma zasnovani. Pošto vodi ka nibbāni, najvišem dobru, Vaṅgīsa hvali Budinu reč kao “govor kojem premca nema”.


Velika bitka

Padhāna sutta, Sn III.2

425. „Kada sam odlučan u naporu
otišao na obalu reke Nerađare
i ulažući veliki napor meditirao
da dostignem slobodu od okova,

426. dođe do mene Namucī,1
govoreći mi reči saosećanja:
‘Ah, tako si mršav, tako bled,
stigao si na ivicu smrti.

427. Hiljadu delova već pripada smrti,
tek jedan deo života tvog još ostaje.
Živi, dobri gospodine! Bolji je život.
Jer samo živ možeš činiti dobra dela.

428. Živeći svetačkim životom
i prinoseći žrtvu u vatru,
mnogo više zasluga sakupićeš.
Kakva je korist od ovog napora?

429. Teško je slediti taj put napora,
teško njime ići i teško na njemu ostati.‘
Izgovorivši stihove ove, Māra stade
tik kraj boka Probuđenoga.

430. Pošto je Māra tako zborio,
Blaženi mu ove reči uputi:
”Srodniku nepažljivih, Zli,
s razlogom ovamo došao si.

431. Od želje za zaslugama
u meni ni najmanjeg traga nema.
Bolje je Māra da o zaslugama pričaš
onima kojima te zasluge trebaju.

432. U meni su poverenje i snaga,
isto tako je mudrost u meni.
Kad sam toliko odlučan,
zašto me sada moliš da živim?

433. Ovaj vetar bi mogao
čak i čitave reke isušiti,
pa zašto ne bi i krv u žilama
meni ovako nepokolebljivom?

434. Kada mi se krv sasušuje,
tada mi se i žuč i sluz suše.
Mišice moje možda kopne,
ali mi um sve bistriji postaje;
svesnost moja i mudrost
i koncentracija sve čvršći bivaju.

435. Ostajući na tom putu,
doživeo sam najveće bolove,
a ipak um se užicima čula ne okrenu,
pogledaj tu čistotu bića!

436. Zadovoljstva čula su tvoja prva armija,
drugom se nezadovoljstvo naziva.
Treća armija su ti glad i žeđ,
a četvrta ti se žudnja zove.

437. Peta su lenjost i tromost,
a šestoj strah je pravo ime.
Armija sedma ti je sumnja,
klevetanje i gordost armija osma.

438. Dobitak, ugled i počast
kao i nezasluženo stečena slava [su deveta];
[deseta je kad] neko sebe uzdiže,
a u isto vreme prezire druge.

439. To je, Namuci, armija tvoja,
crni zapovedniče vojske još crnje.
Kukavica je pobediti ne može,
ali onaj ko pobedi, blaženstvo stiče.

440. Treba li munđa travu da nosim?2
Jadan bi tada bio život moj.
Bolja bi bila smrt u bici za mene,
no da živim tako poražen.

441. Neki askete i brahmani,
iz bitke ove ne vraćaju se,
jer ne znaju put kojim oni
što ispravno vežbaju sigurno hode.

442. Osmotrivši vojsku sa barjacima unaokolo,
crne trupe i Māru na leđima slona bojnoga,
u bitku krećem, njemu u susret pravo:
neka me sa moga mesta ne pomeri!

443. Iako ovaj svet i sva božanstva,
tu armiju tvoju pobediti ne mogu,
ja ću je mudrošću smrskati,
kao bačenim kamenom krčag glineni.

444. Ovladavši mislima svojim,
sabranost dobro ustalivši,
iz kraljevstva u kraljevstvo ići ću,
mnoge učenike podučavajući.

445. A oni pažljivi, odlučni da
slede to što ih podučavam,
uprkos željama tvojim otići će
tamo gde ni za čim više žaliti neće.”

446. „Sedam godina pratih Blaženoga,
[idući za njim] u stopu,
ali ne uspeh pukotinu da pronađem
u Probuđenome, koji je sabran.

447. Beše neki gavran što kružio je
oko kamena što na komad loja ličio je:
‘Možda ću pronaći nešto jestivo ovde,
možda bi moglo nešto ukusno biti?

448. Ali ne našavši ništa ukusno tu,
gavran odlete dalje od mesta tog.
Baš kao gavran što kamen napade,
napuštam Gotamu s razočarenjem.”

449. Kao što bi neko, savladan tugom,
sviralu svoju za pojas zadenuo,
tako i zloduh žalosti pun,
sa toga mesta u trenu nestade.


Komentar

Iako se Pabbađđā sutta završava Budinim rečima „u veliku bitku sada ja ću poći“, događaji iz Padhāna sutte, na temu ulaganja napora, nisu se mogli dogoditi odmah posle toga. Sutta opisuje Budine napore tokom perioda ekstremne askeze. Ako prihvatimo ono što se tvrdi u nikāyama, naročitu u MN 36:12-16, pre nego što se podvrgao izuzetno surovim asketskim vežbama, bio je ovlada meditativnim stanjima pod vođstvom Āḷāra Kālāme i Uddaka Rāmaputte. Tek kada ih je napustio, podvrgao se samomučenju. To znači da su događaji ispričani u ove dve sutte Suttanipāte razdvojeni određenim vremenskim periodom. Padhāna sutta se takođe razlikuje od svoje prethodnice po tonu. Dok je Pabbađđā sutta jednostavna i realistična, Padhāna sutta uvodi mit i personifikaciju, kroz kratki ep o duhovnom heroju koji se bori protiv sila metafizičkog zla, ovde predstavljenih Mārom.

U vreme kada se priča događa, Buda još nije zauzeo mesto pod drvetom probuđenja, odlučan u nameri da upravo tog dana dostigne savršeno probuđenje. Još uvek je zaokupljen asketskim praksama, u nameri da istraži njihove granice. Tako Mārin dijalog sa Budom prethodi napadu u koji će krenuti u trenutku kada Buda bude trebalo da otkrije srednji put, povrati fizičku snagu i uloži veliki napor.

Ova sutta nam donosi moćnu dramu u kojoj Māra na sebe stavlja plašt saosećajne brige, ne bi li uspeo da nagovori Budu da odustane od svojih nastojanja i umesto toga nastavi da sakuplja zasluge kao domaćin. Buda odlučno odbija takav predlog i rasteruje deset „armija Māre“. Ovo treba shvatiti metaforično, ali u kasnijim legendama o Mari te armije postaju stvarne trupe demona, koje Māra neprekidno podstiče da budućeg Budu oteraju sa mesta pod bodhi drvetom. Među ovih deset armija su čulnost, nezadovoljstvo i žudnja, koje bivaju personifikovane kao tri kćeri Mārine i bezuspešno pokušavaju da zavedu Budu (videti SN 4:25).

Vremenski jaz u Budinom životu deli poslednje četiri strofe pesme, 44649, od prethodnih. Čini se da su te strofe naknadno dodate originalnoj sutti, koja bi bila zaokružena i da se završila strofom 445. Pošto ovde Māra kaže da je sedam godina pratio Budu, to bi ove reči smestilo u vreme godinu dana posle probuđenja. Stih 446 je svoj put u ovu pesmu našao možda preuzimanjem iz mase usmenih stihova koji su kružili unaokolo, a opisuju različite događaje iz Budinog života. Strofe 44748 se mogu naći i na drugom mestu (u SN 4:24), kao i 449, koja se čini van konteksta u SN 4:23. Ti su stihovi možda „pozajmljeni“ od svojih originalnih izvora i umetnuti ovde da bi se prikazalo kako je Buda u svojoj borbi sa Mārom na kraju ipak pobedio.


Beleške
1 Drugo ime za Māru, personifikaciju zla i smrti.
2 Munđa trava je u staroj Indiji bila ekvivalent za belu zastavu. Ratnik koji je pomišljao da će se u toku bitke možda predati poneo bi sa sobom svežanj munđa trave. Ako bi se na to odlučio, legao bi na tlo sa munđa travom u ustima. Buda, postavljajući ovo retoričko pitanje, kazuje da on nije ta vrsta ratnika. Ukoliko bi bio poražen, radije bi umro, nego da se preda.

Bekstvo

Pabbađđā sutta, Sn III.1

405. Beg u beskućnike opevaću,
kada se Vidilac od sveta odvrati,
i kako se, pomno istražujući,
prikloni on beskućništvu.

406. „Domaćinski život je zatvoru nalik,
jedna velika gomila đubreta.
Beskućništvo je širokom polju nalik,“
tako uvidevši, on pobeže.

407. Postavši beskućnik, klonio se
loših dela telom počinjenih.
Reči grube sasvim uklonio je,
svoje življenje do kraja pročistio.

408. Tako u Rāđagahu otide Budni,
u brdima okruženu prestonicu Magadhe.
I krenu tamo da hranu sebi isprosi,
divnim obeležjima ukrašen mnogim.1

409. Tu ga kralj Bimbisāra spazi,
stojeći visoko u palati svojoj.
Videvši kakva obeležja poseduje,
ovako objavi onima oko sebe:

410. „Dobro ga pogledajte, gospodo,
kako je naočit, dostojanstven, blistav!
Savršeno ponašanje ga krasi,
pogleda samo preda se usmerena.

411. Ko ide tako očiju oborenih, sabran,
taj niskoga roda nikako nije.
Neka ne oklevaju glasnici moji,
otkrijte kuda se zaputi monah taj.

412. Glasnici koje kralj otposla,
u stopu pratiše nepoznatoga,
[misleći]: „Kuda to ide monah ovaj?
Gde li je boravište njegovo?“

413. Hranu je prosio od kuće do kuće,
na čula motreći, dobro obuzdan;
jasno razumevajući i do kraja sabran,
brzo je prosjačku zdelu svoju napunio.

414. A kada je prošnju okončao,
grad je muni sasvim napustio.
Na brdo Paṇḍava ispeo se,
[misleći]: „Na mestu ovom boraviću“.

415. Videvši gde će asketa boraviti,
glasnici potom priđoše bliže;
a jedan od njih se udalji,
kako bi kralju vest preneo.

416. „Onaj monah zastade, veliki kralju,
na istočnoj strani brda Paṇḍava.
Tamo u planini, u pećini sedi,
tigru nalik, biku predvodniku ili lavu.“

417. Kada je glasnikov izveštaj čuo,
plemeniti se na kraljevsku kočiju pope.
Žurno se iz palate svoje izveze,
pravo ka onome brdu Paṇḍava.

418. Odvezao se dokle je bilo moguće,
a onda plemeniti sa kočije siđe.
Idući peške, cilju se svome približio,
pa kad do pećine stiže, unutra uđe.

419. Radostan kralj pred asketu sede,
učtiv razgovor sa njime zapodenu.
Kada se ovaj učtiv razgovor završi,
ovakvim se rečima on asketi obrati:

420. „Mlad si i tanane građe,
u naponu mladalačke snage,
lepotom i stasom si obdaren,
nalik ratniku plemenitoga roda.

421. Bogatstvom ću te obasuti, uživaj,
blistajući kao predvodnik vojske moje
i praćen odredom slonova predvodnika.
Ali pre toga, o poreklu mi tvome kaži.“

422. „Postoji zemlja, o veliki kralju,
tamo na obroncima Himalaja,
blagoslovena obiljem bogatstva i moći,
vladar je njen iz naroda Kosala.

423. A ja sam iz klana Ādićća zvanom,2
plemenu Sakya pripadam po rođenju.
Tu sam, o kralju, svoj dom napustio,
ne žudeći ni za jednim zadovoljstvom čula.

424. Razumevši opasnost što užitak čula krije,
u obuzdavanju ugledavši istinsku sigurnost,
u veliku bitku sada ja ću poći,
tome se um moj zaista raduje!“


Komentar
Pabbađđā sutta i njen nastavak Padhāna sutta, uz uvodne strofe Nālaka sutte, predstavljaju najranije pokušaje da se u stihovima ispričaju glavni događaji iz Budinog života. Pošto svaka od njih govori o posebnom događaju, bilo bi preterano reći da čine prvu biografiju Budinu, ali svakako da obezbeđuju materijal za stvaranje jedne takve biografije.

Uvodne strofe Pabbađđā sutte, prema komentaru, izgovorio je Ānanda, ali njen glavni deo čini sustret budućeg Bude i kralja Bimbisāre na brdu Pāṇḍava, kraj Rāđagahe. Prema komentaru, Buda je u Rāđagahu došao ubrzo pošto je napustio dom. Komentar za Đātake (I 65,29-30) kaže da pošto je stigao u mesto Anupiya, istočno od svog rodnog grada, prvo tu proveo nedelju dana uživajući u blaženstvu beskućničkog života i potom produžio ka Rāđagahi. Iz toga proizlazi da se Budin susret sa Bimbisārom dogodio pre nego što je postao učenik Āḷāre Kālāme, kako je to bilo opisano u MN 26:14-15.

Stil Pabbađđā sutte je jednostavan i nimalo kićen, bez mnogo stilskih ukrašavanja i suvišnih detalja. Buda se pominje kao „Budni“, iako se događaji iz sutte dešavaju pre njegovog probuđenja. Uobičajeno bi bilo da je označen kao bodhisatta, „biće koje ide ka probuđenju“. Nekoliko puta Buda je pomenut kao „monah“ (411d, 412c, 416a) i jednom kao muni (414b). Upitan za poreklo, on sebe ne opisuje kao kraljevog sina, kako to za njega tvrdi kasnija legenda, već kaže da je teritorija na kojoj živi njegovo pleme Sakya pod protektoratom susedne Kosale.

Postoji paralela Pabbađđā sutti u sanskritskom delu Mahāvastu i još jedna na kineskom u četvorodelnoj Vinayi dharmaguptaka škole (T XXII no. 1428). Ovo nam govori da su priču o susretu Bude i Bimbisāre delile različite škole ranog budizma. No, ova priča nije zabeležena nigde drugde u nikāyama, ali jeste ispričana u komentaru za Đatake (I 66), gde se pominje i Pabbađđā sutta. Njih dvojica su se srela i pošto je Buda započeo svoju misiju učitelja (u Vin I 37). Tom prilikom Buda je podučio Dhammi Bimbisāru i njegovu svitu, posle čega su svi oni dostigli stupanj ulaska u tok.


Beleške
1 U skladu sa drevnom indijskom tradicijom, misli se na 32 telesna obeležja velikog čoveka, koji ili postaje veliki vladar ili, ako krene duhovnim putem, veliku učitelj. Videti Lakkhana sutta (DN 30).
2 Vedski: āditya, sunce. Otuda se Buda i njegovi saplemenici nekada nazivaju potomcima sunca.