Kratak opis puta

Rāhula sutta, II.11

[Uvodni stihovi] 1

335. Pitam se, jel i ti mrzak mudri,
zato što stalno živiš sa njim?
Poštuješ li onoga koji je
lučonoša ljudskim bićima.

336. Nije mi mrzak mudri,
zato što stalno živim sa njim.
Poštujem onoga koji je
lučonoša ljudskim bićima.

[Pouka] 2

337. Napustivši petostruka zadovoljstva čula,
umu tako prijatna i zavodljiva,
ispunjen poverenjem, ostavivši dom,
budi onaj što će na kraj patnje stići.

338. Druži se sa vrlim prijateljima
i odaberi za sebe udaljeno boravište,
mesto osamljeno, sa malo buke;
u jelu nastoj da umeren budeš.3

339. Ne žudi za stvarima takvim
kao što su ogrtač i hrana isprošena,
potrepštine razne i sklonište;
ne vraćaj se ponovo u ovaj svet.

340. Obuzdan monaškim pravilima budi
i dobro pazi na svih pet čula.
Pažnju svoju uvek na telo saberi,
pun ravnodušnosti4 [nad ovim svetom].

341. Izbegavaj obeležja [objekata čula],
koja su privlačna i sa žudnjom povezana.
istrajno meditiraj o odbojnom,5
um načini fokusiranim, koncentrisanim.

342. Meditiraj o bezobličnom6
skrivenu sklonost ka obmani odbaci.
A onda, potpuno prozrevši tu obmanu ,
živećeš u najvišem miru.”

Ovako je Blaženi stihovima često savetovao poštovanog Rahulu.


Komentar
Ova sutta obraća se Budinom sinu Rāhuli, koji je postao iskušenik prilikom očeve prve posete domu, godinu dana posle probuđenja. Pali kanon sadrži još tri govora upućena Rāhuli, ali ovo je jedini u celosti u stihu. Rečenica na kraju sutte, očigledno su je dodali redaktori, kaže: „Ovako je Blaženi stihovima često savetovao poštovanog Rahulu“. To ukazuje da ovi stihovi nisu bili recitovani samo jednom, već su ponavljani tokom Rāhuline obuke.

Sutta počinje sa dve uvodne strofe (33536). Prema komentaru, prva je Budino obraćanje Rāhuli, a druga njegov odgovor. Izraz „lučonoša ljudskim bićima“ (ukkādhāro manussānaṃ) u prvoj strofi podstiče sumnju da to nisu Budine reči, već nekog drugog. I dok komentar kaže da je Buda upotrebio taj izraz misleći na Sāriputtu, takav naziv bi čini se bolje pristajao samom Budi, koji je na drugim mestima upoređivan sa čovekom koji unosi lampu u mračnu sobu, tako da ljudi koji su u njoj mogu da vide.

Narednih šest strofa pouke, sa izuzetnom konciznošću i elegancijom, pokrivaju čitav spektar monaškog treninga, od prvih koraka do konačnog cilja. Strofa 337 podseća Rāhulu na značenje njegovog čina napuštanja doma, što je učinjeno iz poverenja i sa ciljem da se okonča patnja. Strofa 338 naglašava važnost dobrog prijateljstva, osamljivanja i umerenosti u jelu; 33940ab pokriva ostale aspekte negovanja vrline; 340cd-341 upućuju Rāhulu ka meditaciji o neprivlačnoj prirodi tela, koja snaži osećaj otrežnjenja od obmane i donosi snažnu koncentraciju. Strofa 342a pominje „stanje bez obeležja“ (animitta), koncentraciju znanja stečenog uvidom, i kulminira stupanjem na put koji vodi ka nadilaženju ovoga sveta; 342b govori o prikrivenoj sklonosti ka obmani, suptilnoj nečistoći koja opstaje čak i u nepovratniku; a 342cd kaže da kada eliminišemo obmanu, „živimo u najvišem miru“, poput arahanta koji je okončao patnju.


Beleške
1 Prema Komentaru, u ovom govoru Buda razgovara sa svojim sinom, koji se pridružio monaškom redu kao iskušenik kada je imao svega sedam godina. Razgovor je započeo pitanjem kako se Rahula slaže sa svojim neposrednim učiteljem, poštovanim Sāriputtom.

2 Ovo što sledi je u stvari skica za trening budističkog monaha i moguće je da je u tu svrhu ovaj govor bio i korišćen. Prvi savet tiče se napuštanja žudnje za zadovoljstvima pet čula, koja nas obično zarobe i vežu za svetovni život, a donose nam ih oblici, zvukovi, mirisi, ukusi i dodiri. Iako nam pružaju određeni stepen zadovoljstva, ona nisu trajna, nisu dovoljna da nas učine do kraja zadovoljima. Umesto smirenja, donose nam još veću glad za sve novim čulnim zadovoljstvima i tako se krećemo u začaranom krugu žudnje, privremenog zadovoljenja i potom nove žudnje i grozničavog traganja za novim zadovoljstvom. Istinski mir može nam doneti samo to da iskoračimo iz tog kruga i uvidimo da iza područja čulnog postoji jedna druga, mnogo dublja i potpunija vrsta sreće, sreća smirenja i slobode od uslovljenog zasnovana na uvidu, na mudrosti.

3 Zanimljivo je da Buda ne savetuje da odemo i meditiramo sami, već da potražimo društvo iskusnijih, plemenitih prijatelja. Ovo je u skladu sa čuvenom epizodom iz Kanona, kada ispravlja Ānandu i kaže mu da boravak uz duhovne prijatelje ne čini tek polovinu, već čitav duhovni život, jer on na toj vezi počiva. Bez toga ne bismo ni znali kako treba vežbati. Isto tako, vrli prijatelji kojima smo okruženi su nam dobro ogledalo za sopstvena dela, pouzdan korektiv i ohrabrenje u situacijama kada pogrešimo.

4 „Ravnodušnost” je ovde prevod jednog od važnih budističkih pojmova nibbidā, koji se nekada prevodi i kao „odvraćenost, zasićenost“, pa čak i kao „gađenje“. Reč je o imenici nastaloj na osnovu glagola nibbindati, složenice od nis + vindati. Vindati = znati, ustanoviti, a prefiks nis daje značenje „iz, od“, pa tako dolazimo do „iz-naći, otkriti“. U suštini, nibbidā označava reakciju koju imamo kada otkrijemo pravu prirodu stvari oko nas i u nama, kada prestane ona opčinjenost, očaranost pojavnim, iluzijom koju o stvarima sami gradimo, kad postanemo „raz-očarani“. Tada svet gubi svoju prethodnu privlačnost i zavodljivost nepresušnog izvora užitaka i uviđamo njegovu prolaznost, nedovoljnost i prazninu.

5 „Meditacija o odbojnom” ili asubha-kammaṭṭhāna odnosi se na praksu kontempliranja trideset dva dela tela, kao i na kontemplaciju tela u njegovim različitim stupnjevima raspadanja. Ovo služi kao sredstvo uklanjanja opsednutosti telom, smanjivanja vezanosti za njegovu lepotu i smirivanja pre svega seksualne želje.

6 Bezoblično (animitta) jeste jedno od tri izbavljenja (vimokkha), tri stanja svesti uz pomoć kojih se bića oslobađaju iz ovoga sveta. Ostala dva su smirivanje želja (appaṇihita) i praznina (suññatā). Bezoblično je povezano sa idejom prolaznosti svih uslovljenih stvari (videti Visuddhimagga, XXI 67 i dalje).


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s