Bekstvo

Pabbađđā sutta, Sn III.1

405. Beg u beskućnike opevaću,
kada se Vidilac od sveta odvrati,
i kako se, pomno istražujući,
prikloni on beskućništvu.

406. „Domaćinski život je zatvoru nalik,
jedna velika gomila đubreta.
Beskućništvo je širokom polju nalik,“
tako uvidevši, on pobeže.

407. Postavši beskućnik, klonio se
loših dela telom počinjenih.
Reči grube sasvim uklonio je,
svoje življenje do kraja pročistio.

408. Tako u Rāđagahu otide Budni,
u brdima okruženu prestonicu Magadhe.
I krenu tamo da hranu sebi isprosi,
divnim obeležjima ukrašen mnogim.1

409. Tu ga kralj Bimbisāra spazi,
stojeći visoko u palati svojoj.
Videvši kakva obeležja poseduje,
ovako objavi onima oko sebe:

410. „Dobro ga pogledajte, gospodo,
kako je naočit, dostojanstven, blistav!
Savršeno ponašanje ga krasi,
pogleda samo preda se usmerena.

411. Ko ide tako očiju oborenih, sabran,
taj niskoga roda nikako nije.
Neka ne oklevaju glasnici moji,
otkrijte kuda se zaputi monah taj.

412. Glasnici koje kralj otposla,
u stopu pratiše nepoznatoga,
[misleći]: „Kuda to ide monah ovaj?
Gde li je boravište njegovo?“

413. Hranu je prosio od kuće do kuće,
na čula motreći, dobro obuzdan;
jasno razumevajući i do kraja sabran,
brzo je prosjačku zdelu svoju napunio.

414. A kada je prošnju okončao,
grad je muni sasvim napustio.
Na brdo Paṇḍava ispeo se,
[misleći]: „Na mestu ovom boraviću“.

415. Videvši gde će asketa boraviti,
glasnici potom priđoše bliže;
a jedan od njih se udalji,
kako bi kralju vest preneo.

416. „Onaj monah zastade, veliki kralju,
na istočnoj strani brda Paṇḍava.
Tamo u planini, u pećini sedi,
tigru nalik, biku predvodniku ili lavu.“

417. Kada je glasnikov izveštaj čuo,
plemeniti se na kraljevsku kočiju pope.
Žurno se iz palate svoje izveze,
pravo ka onome brdu Paṇḍava.

418. Odvezao se dokle je bilo moguće,
a onda plemeniti sa kočije siđe.
Idući peške, cilju se svome približio,
pa kad do pećine stiže, unutra uđe.

419. Radostan kralj pred asketu sede,
učtiv razgovor sa njime zapodenu.
Kada se ovaj učtiv razgovor završi,
ovakvim se rečima on asketi obrati:

420. „Mlad si i tanane građe,
u naponu mladalačke snage,
lepotom i stasom si obdaren,
nalik ratniku plemenitoga roda.

421. Bogatstvom ću te obasuti, uživaj,
blistajući kao predvodnik vojske moje
i praćen odredom slonova predvodnika.
Ali pre toga, o poreklu mi tvome kaži.“

422. „Postoji zemlja, o veliki kralju,
tamo na obroncima Himalaja,
blagoslovena obiljem bogatstva i moći,
vladar je njen iz naroda Kosala.

423. A ja sam iz klana Ādićća zvanom,2
plemenu Sakya pripadam po rođenju.
Tu sam, o kralju, svoj dom napustio,
ne žudeći ni za jednim zadovoljstvom čula.

424. Razumevši opasnost što užitak čula krije,
u obuzdavanju ugledavši istinsku sigurnost,
u veliku bitku sada ja ću poći,
tome se um moj zaista raduje!“


Komentar
Pabbađđā sutta i njen nastavak Padhāna sutta, uz uvodne strofe Nālaka sutte, predstavljaju najranije pokušaje da se u stihovima ispričaju glavni događaji iz Budinog života. Pošto svaka od njih govori o posebnom događaju, bilo bi preterano reći da čine prvu biografiju Budinu, ali svakako da obezbeđuju materijal za stvaranje jedne takve biografije.

Uvodne strofe Pabbađđā sutte, prema komentaru, izgovorio je Ānanda, ali njen glavni deo čini sustret budućeg Bude i kralja Bimbisāre na brdu Pāṇḍava, kraj Rāđagahe. Prema komentaru, Buda je u Rāđagahu došao ubrzo pošto je napustio dom. Komentar za Đātake (I 65,29-30) kaže da pošto je stigao u mesto Anupiya, istočno od svog rodnog grada, prvo tu proveo nedelju dana uživajući u blaženstvu beskućničkog života i potom produžio ka Rāđagahi. Iz toga proizlazi da se Budin susret sa Bimbisārom dogodio pre nego što je postao učenik Āḷāre Kālāme, kako je to bilo opisano u MN 26:14-15.

Stil Pabbađđā sutte je jednostavan i nimalo kićen, bez mnogo stilskih ukrašavanja i suvišnih detalja. Buda se pominje kao „Budni“, iako se događaji iz sutte dešavaju pre njegovog probuđenja. Uobičajeno bi bilo da je označen kao bodhisatta, „biće koje ide ka probuđenju“. Nekoliko puta Buda je pomenut kao „monah“ (411d, 412c, 416a) i jednom kao muni (414b). Upitan za poreklo, on sebe ne opisuje kao kraljevog sina, kako to za njega tvrdi kasnija legenda, već kaže da je teritorija na kojoj živi njegovo pleme Sakya pod protektoratom susedne Kosale.

Postoji paralela Pabbađđā sutti u sanskritskom delu Mahāvastu i još jedna na kineskom u četvorodelnoj Vinayi dharmaguptaka škole (T XXII no. 1428). Ovo nam govori da su priču o susretu Bude i Bimbisāre delile različite škole ranog budizma. No, ova priča nije zabeležena nigde drugde u nikāyama, ali jeste ispričana u komentaru za Đatake (I 66), gde se pominje i Pabbađđā sutta. Njih dvojica su se srela i pošto je Buda započeo svoju misiju učitelja (u Vin I 37). Tom prilikom Buda je podučio Dhammi Bimbisāru i njegovu svitu, posle čega su svi oni dostigli stupanj ulaska u tok.


Beleške
1 U skladu sa drevnom indijskom tradicijom, misli se na 32 telesna obeležja velikog čoveka, koji ili postaje veliki vladar ili, ako krene duhovnim putem, veliku učitelj. Videti Lakkhana sutta (DN 30).
2 Vedski: āditya, sunce. Otuda se Buda i njegovi saplemenici nekada nazivaju potomcima sunca.


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s