Sundarika Bhāradvāđa

Sundarikabhāradvāđa sutta, Sn III.4

Ovako sam čuo.1 Jednom je Blaženi boravio u zemlji Kosala, na obali reke Sundarike. A brahman po imenu Sundarikabhāradvāđa je takođe na obali reke Sundarike izvodio obred vatre i prinosio žrtvu paljenicu. Kada je brahman završio obred vatre i prineo žrtvu paljenicu, ustade on sa svog mesta i pogleda oko sebe, na sve četiri strane, pitajući se: „Kome bih mogao dati ostatke ove hrane koju sam prineo bogovima?”

Onda brahman Sundarikabhāradvāđa, nedaleko od sebe, spazi Blaženog kako sedi pod jednim drvetom, glave pokrivene ogrtačem. I tako s ponudama u levoj ruci i krčagom sa vodom u desnoj, otide on do Baženoga. Začuvši brahmanove korake, Blaženi otkri glavu. Na to brahman Sundarikabhāradvāđa pomisli: „Ovaj poštovani2 je obrijao glavu, ovaj poštovani je neki ćelavac!”3 i htede da se vrati natrag. Ali onda mu se javi ova misao: „Neki brahmani su ovde takođe obrijane glave. Bolje da odem do njega i pitam ga iz koje je kaste.”

Tako brahman Sundarikabhāradvāđa priđe Blaženom i reče: „Kojoj kasti poštovani pripada?” Na to se Blaženi obrati brahmanu u stihovima:

455. ”Ja nisam brahman, nisam ni plemić;
nisam ni zemljoradnik ili bilo šta slično tome.
Razumevši do kraja klan običnih ljudi,
bez imetka, promišljeno živim u svetu ovome.

456. Ogrnut ogrtačem svojim, lutam kao beskućnik,
obrijane glave, u sebi potpuno ohlađen.
Pošto za ljude ovde ničim vezan nisam,
ne priliči, brahmane, za klan moj da me pitaš.”

[Na to brahman Sundarikabhāradvāđa reče:] ”Ali gospodine, kada se sretnu, brahmani jedan drugoga pitaju: ‘Je li poštovani brahman?‘“

[Blaženi:]

457. „Ako ti kažeš da si brahman,
a isto tako tvrdiš da ja nisam,
onda te moram pitati za Sāvittī,
od tri stiha i dvadeset četiri sloga.”4

[Brahman:]

458. „Ali zašto su mudraci, obični ljudi, ratnici i brahmani,
u ovome svetu prinosili darove božanstvima?”

[Blaženi:]

„Ako usavršeni, znalac Veda, kod prinošenja žrtve
dobije dar od bilo koga, ona je, kažem, za darovatelja uspela.

[Brahman:]

459. ”Da, takav njegov dar mora biti uspešan”
[reče brahman],
„jer smo videli jasno takvoga znalca Veda.
Zato što ranije nismo sreli takve poput tebe,
neki drugi su jeli žrtvenu pogaču.“

[Blaženi:]

460. „Brahmane, pošto za dobrim tragaš,
dođi ovamo kraj mene i pitaj šta želiš.
Možda ovde možeš pronaći onoga ko je u miru,
bez ljutnje i nemira, bez žudnji i vrlo mudroga.”

[Brahman:]

461. „Učitelju Gotama, pošto rado prinosim žrtve,
žudim da to i dalje činim, ali sa razumevanjem.
Neka me dostojni sada uputi:
šta to jednu žrtvu čini uspelom?”

[Blaženi:]

„U tom slučaju, brahmane, dobro slušaj šta ću ti reći. Podučiću te Dhammi.

462. Ne pitaj za kastu, već pitaj za dela:
vatra se može zapaliti od svakog drveta.
Iako niskog porekla, istrajan muni,
obuzdan zazorom od nedela, plemenit postaje.

463. Onome ko istinom ukroćen je, trpeljiv,
ko znanjem Veda potpuno ovladao je,
onome ko je predan svetačkome životu:
takvome bi brahman u potrazi za zaslugama,
kada dođe vreme, darove trebalo da ponudi.

464. Beskućnicima što zadovoljstva čula napustiše,
koji sobom ovladaše, pravi poput strele:
takvima bi brahman u potrazi za zaslugama,
kada dođe vreme, darove trebalo da ponudi.

465. Onima što ne znaju za požudu, izoštrenih čula,
slobodni kao mesec kada iza oblaka izroni:
takvima bi brahman u potrazi za zaslugama,
kada dođe vreme, darove trebalo da ponudi.

466. Onima koji ovim svetom hode bez ikakvih veza,
uvek sabrani, napustivši stvari koje drugi zovu ‘moje‘:
takvima bi brahman u potrazi za zaslugama,
kada dođe vreme, darove trebalo da ponudi.

467. Okrenut od užitaka čula, korača pobednički,
on koji zna gde je kraj rađanju i umiranju,
do nibbāne stigao, ohlađen poput jezera u planini:
Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače.

468. Svim pravednicima ravan, od nepravednih daleko,
Tathāgatina je mudrost bez ikakvih granica;
neuprljan ni ovde, ni bilo gde drugde:
Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače.

469. U njemu dvoličnosti, a ni zabluda nema,
za pohlepu ne zna, osećaja za ‘moje‘ u njemu nema,
raspršivši bes, u sebi ga potpuno ohladivši,
taj brahman je izlečio boljku tugovanja:
Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače.

470. Napustio je uobičajena boravišta uma5
i bilo kakvog poseda on više nema,
nevezan bilo čime na svetu ovom ili drugome:
Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače.

471. On koji je koncentrisan, bujicu prešao je
i najvišim pogledom Dhammu do kraja sagledao,
otrove uklonio je, u svom poslednjem telu živi:
Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače.

472. Otrov bivanja, kao i otrov zlih reči uspeo je
ukloniti, uništiti, tako da im više ni traga nema;
taj znalac Veda na svaki je način oslobođen:
Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače.

473. Svake se sputanosti lišio, više ih u njemu nema,
jasnoga vida među onima zaslepljenim neznanjem,
jasno razumevši patnju, njen uzrok i polje delovanja:
Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače.

474. Ne trči kud ga žudnje vode, življenju u osami sklon,
nadišavši sva gledišta što ih objaviše drugi,
u njemu uporišta za preporađanje nikakvog nema:
Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače.

475. Sve pojave je prozreo, bliske i daleke,
razorio, uništio, tako da im više ni traga nema,
spokojan, oslobođen presecanjem vezanosti:
Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače.

476. On koji je uočio razaranje,
kraj okovima i novim rođenjima,
koji je puteve požude potpuno izbrisao,
čist, neokaljan, pročišćen, bez mrlja:
Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače.

477. On koji sopstvo u sebi nigde ne vidi,
koncentrisan, ispravan, u sebi čvrst,
bez strasti, plodonosan, svake sumnje lišen:
Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače.

478. On u kojem nikakvih zabluda nema
i znanjem svojim proniče u pojavu svaku,
u ovom telu poslednji telesni život živi,
dosegao je probuđenje – blaženstvo nenadmašno,
tolika je čistota duha njegovoga:
Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače.“

[Brahman:]

479. „Neka moj dar bude istinski dar,
pošto sam našao pravoga znalca.
Sâm se veliki Brahma ukaza preda mnom:
neka Blaženi ovo od mene prihvati;
neka Blaženi uživa u mojoj žrtvenoj pogači.“

[Blaženi:]

480. „Što je dobijeno pevanjem stihova ja ne jedem;
to, brahmane, ne čine oni što ispravno vide.
Što je dobijeno pevanjem stihova Bude odbijaju;
to je njihovo pravilo, sve dokle Dhamma traje.

481. Drugu hranu i piće treba da poslužiš
usavršenome, velikome mudracu,
onom bez mentalnog taloga i mirne savesti;
on je polje zasluga za svakoga ko za njima traga.”

[Brahman:]

482. „Blaženog molim da mi rastumači,
ko treba da jede darove nekoga kao što sam ja,
koga da potražim kada vreme za darivanje dođe,
sada kada tvoje učenje saslušah.“

[Blaženi:]

483. „Onaj u kome neprijateljstva nema,
čiji um ostaje neuznemiren,
ko je od svake požude oslobođen
i tromost uma svoga prevladao je;

484. onaj ko sve granice uklonio je,
vešt u razumevanju rođenja i smrti,
muni što sve odlike utihnuli mudraca ima,
taj je dostojan ponuda tvojih.

485. Uklonivši svaku oholost u sebi,
takvome bi trebalo da se pokloniš.
S poštovanjem ga ponudi hranom i pićem:
samo tako će dar tvoj blagosloven biti.”

[Brahman:]

486. „Blaženi je vredan žrtvene pogače,
jer on je nenadmašno polje zasluga,
primalac darova za čitav ovaj svet:
sve što je dostojnome prineto, ogroman plod nosi.”

Zatim Sundarikabhāradvāđa reče Blaženom: „Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam Blaženoga za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me Blaženi prihvati kao svog zaređenog sledbenika i neka mi dâ puno zaređenje.”

Tako u prisustvu Blaženoga brahman Sundarikabhāradvāđa postade iskušenik, a potom primi i potpuno zaređenje. I ne zadugo posle potpunog zaređenja, boraveći u osami, povučen, marljiv, predan i odlučan, poštovani Sundarikabhāradvāđa, stekavši neposredno znanje, ovde i sada dostiže i ostade na krajnjem cilju svetačkog života, radi kojeg sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike. Neposredno je znao: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja”. I poštovani Sundarikabhāradvāđa postade jedan od arahanata.


Komentar
Ovaj govor – poznat i kao Pūraḷāsa sutta, „Žrtvena pogača“ – ima delimičnu paralelu u Saṃyutta nikāyi (SN 7:9). U obe je sagovornik brahman Sundarikabhāradvāđa. Obe takođe imaju isti prozni uvod i dele nekoliko strofa (46263, 48081), ali inače idu u sasvim različitim pravcima. To pokazuje kako su sastavljači ovih tekstova možda odabirali različite skupove stihova koji su cirkulisali među zajednicama recitatora i onda im stvarali određeni prozni okvir, iako je nemoguće da su dva različita govora mogla biti održana u istoj prilici i pod istim okolnostima.

U ovoj sutti čini se da je pobrkan redosled strofa, pa čak nije sigurno da li bi izvesne redove (između 456 i 461) trebalo razumeti kao prozne umetke ili dodatke u slobodnom stihu. Komentar pokušava da razmrsi ovu konfuziju, ali čini se da je sam tekst ispreturan.

I ova sutta, kao nekoliko onih koje smo do sada sreli, stavlja Budu nasuprot brahmanu, ovog puta oko pitanja ko je vredan da primi darove. Brahman, spazivši osobu u ogrtaču kako sedi blizu mesta gde je on obavljao svoj vedski ritual, namerava da njoj ponudi komad žrtvene pogače, ali kada vidi da nameravani primalac nije brahman, već asketa, trgne se i hoće da povuče ponudu. Buda, međutim, dovodi u pitanje brahmanovu pretpostavku. Prvo sebe potpuno odvaja od pripadništva bilo kakvoj kasti, poričući (u 455) čak i da je plemić; umesto toga sebe definiše kao pravog „čoveka bez svojstava“: „Ja nisam brahman, nisam ni plemić; nisam ni zemljoradnik ili bilo šta slično tome“. Poriče da je vrednost prinetog dara određena poreklom primaoca i insistira da ona zavisi isključivo od njegovih moralnih i duhovnih kvaliteta. Neko ko je niskog porekla može biti „istrajan muni“ i tako neko ko je najzaslužniji da dar primi (462).

U strofama 46366 Buda opštim terminima opisuje one koji zaslužuju da im se prinese dar. To su svi koji su se odrekli zadovoljstava čula, nemaju u sebi požudu, ovim svetom idu slobodno, bez vezanosti, i na stvari više ne gledaju kao na „moje“. Svaka strofa završava se refrenom: „takvome bi brahman u potrazi za zaslugama, kada dođe vreme, darove trebalo da ponudi“. Ali sa 467 on menja ton i započinje himnu pohvale samome sebi, koja se nastavlja narednih jedanaest strofa i svaka se završava refrenom: „Tathāgata dostojan jeste žrtvene pogače“. Skoro svi termini upotrebljeni u ovoj himni mogli bi se primeniti na svakog arahanta i otuda ukazuju na budizam u njegovoj ranoj fazi, pre nego što je uvedena stroga distinkcija koja je Budu izdigla iznad svih njegovih probuđenih učenika. Zahvaljujući snazi Budinog argumenta, brahman menja stav i izražava želju da prinese dar Budi. Buda, međutim, odbija dar. Ovde nailazimo na strofe koje su se javljale ranije (8182), kada je Buda odbio dar s obrazloženjem da „što je dobijeno pevanjem stihova ja ne jedem“. Pre u ovom kontekstu nego u prethodnom ovo odbijanje ima smisla, jer je ovde hrana prethodno bila predmet brahmanskog rituala, osvećena recitovanjem brahmanskih stihova.

Prozni deo koji zaključuje ovu suttu završava se na dobro poznat način. Brahman napušta svoju rezervisanost, uzima utočište i zamoli da ga Buda zaredi, da bi na kraju dosegao stanje arahanta.


Beleške
1 Bhāradvāđa je ime jednog od drevnih brahmanskih klanova, a dvadesetak njegovih pripadnika se pojavljuju na različitim mestima u Pali kanonu. Čak i dan danas se u severnom delu Indije sreću ljudi čije je prezime Bhāradvāđa, obično napisano kao Bharadwađ.
2 Bhavaṃ, ovako se generalno među brahmanima oslovljavaju oni koji su isti po rangu među sobom, obično vokativom bho (dobri gospodine!).
3 Muṇḍaka, podsmešljiv naziv među brahmanima za budističke i ostale askete.
4 Sāvittī (skt. Sāvitrī) jeste himna ili molitva upućena suncu, naročito ona čuvena iz Ṛgvede, III, 62.10. Smatrana je najvažnijom i najmoćnijom vedskom mantrom. U brahmanizmu i kasnije u hinduizmu poznata kao Gāyatrī mantra.
5 Opsednutost zadovoljstvima čula i gledištima.


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s