Lutalica Sabhiya

Sabhiya sutta, Sn III.6

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. A u to vreme neko božanstvo koje je jednom ranije bilo krvni srodnik lutalice Sabhiye izrecitovalo mu je više pitanja, govoreći: „Sabhiya, ti bi trebalo da vodiš duhovni život vođen onim asketom ili brahmanom koji ti bude odgovorio na ova pitanja“. Tako, naučivši pitanja od tog božanstva, lutalica Sabhiya je posetio one askete i brahmane koji su bili starešine redova, starešine grupa, učitelji grupa, ugledni i nadaleko čuveni osnivači tradicija, koje mnogi smatraju svecima, a to su Pūraṇa Kassapa, Makkhali Gosāla, Ađita Kesakambalin, Pakudha Kaććāyana, Sañđaya Belaṭṭhiputta i Nigaṇṭha Nātaputta. Postavljao im je ta pitanja, ali oni nisu odgovarali. I ne samo da mu nisu odgovorili, već su ispoljavali razdražljivost, neprijateljstvo i nezadovoljstvo, pa su čak oni ispitivali lutalicu Sabhiyu.

Onda lutalica Sabhiya pomisli: „Ovi cenjeni askete i brahmani su starešine redova, starešine grupa, učitelji grupa, ugledni i nadaleko čuveni osnivači tradicija, koje mnogi smatraju svecima, a to su Pūraṇa Kassapa… Nigaṇṭha Nātaputta. Kada sam im postavio ova pitanja, nisu mi odgovarali. I ne samo da mi nisu odgovorili, već su ispoljavali razdražljivost, neprijateljstvo i nezadovoljstvo, pa su čak oni mene ispitivali o njima. Kako bi bilo da se vratim svetovnom životu i uživam u zadovoljstvima čula.“

Onda lutalici Sabhiyi na um pade ova misao: „I ovaj asketa Gotama je starešina reda, starešina grupe, učitelj grupe, ugledni i nadaleko čuveni osnivač tradicije, kojeg mnogi smatraju svecem. Hajde da odem do askete Gotame i postavim mu ta pitanja.“ Ali onda pomisli dalje: „Ovi cenjeni askete i brahmani koji su starešine redova, starešine grupa, učitelji grupa, ugledni i nadaleko čuveni osnivači tradicija, koje mnogi smatraju svecima, oni su stari, vremešni, bremeniti godinama, u poodmakloj dobi, pri kraju životnog puta, a to su Pūraṇa Kassapa… Nigaṇṭha Nātaputta. Pa ipak, kada sam im postavio ta pitanja, nisu mi odgovarali. I ne samo da mi nisu odgovorili na pitanja, već su ispoljavali razdražljivost, neprijateljstvo i nezadovoljstvo, pa su čak oni mene ispitivali o njima. Kako bi uopšte na njih onda mogao odgovoriti asketa Gotama, koji je mlad, tek nedavno postao beskućnik?“

Ali onda pomisli: „“Asketu ne treba podcenjivati ili omalovažavati samo zato što je mlad. Jer iako je mlad, može on imati veliku snagu, veliku moć. Ipak ću otići do askete Gotame i postaviti mu ta pitanja.“

I tako lutalica Sabhiya krete na put u pravcu Rāđagahe. Idući od sela do sela, stigao je na kraju u Rāđagahu, u Bambusov gaj, na mesto gde se hrane veverice, te dođe do Blaženoga i pozdravi se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i u stihovima se obrati Blaženom:

510. „Ispunjen konfuzijom i sumnjom“,
(reče Sabhiya),
”došao sam da pitanja postavim.
Molim te razreši ih za mene.
Saslušavši ih jedno za drugim,
odgovori mi u skladu sa Dhammom.”

511. „Dugačak si put prevalio,
(Sabhiya”, reče Blaženi),
„u želji da pitanja postaviš.
Ja ću ih razrešiti za tebe.
Postavljaj ih jedno za drugim,
odgovoriću ti u skladu sa Dhammom.

512. Sabhiya, postavljaj pitanja svoja,
pitaj me sve što misliš da važno je.
Na svako od njih odgovoriću ti
i tvoju zbunjenost razvejati.”

A lutalica Sabhiya pomisli: „Ovo je zaista divno! Ovo je čudesno! Drugi askete i brahmani nisu mi čak dozvoljavali ni da ih pitam, ali mi je asketa Gotama to dopustio.” Onda lutalica Sabhiya, obradovan rečima Blaženog, zadovoljan, uznesen, oduševljen, egzaltiran, prepun ushićenja i radosti, postavi pitanje Blaženom:

513. ”Šta je postigao onaj kojeg nazivaju bhikkhu?“
(reče Sabhiya).
„Na koji način je neko blag i kako ukroćenoga zovu?
Kada se za nekoga kaže da je probuđen?
Blaženi neka mi objasni ovo što pitah.”

514. ”Kada putem koji je sam praktikovao,
(Sabhiya“, reče Blaženi),
„neko nibbānu dosegne, prevazišavši sumnju,
napustivši postojanje i nepostojanje,
kada svetački život čitav proživeo je
i pred njim novih rođenja nema: on je bhikkhu.

515. Neuznemiren bilo kojom stvari, sabran,
ne povređuje ijedno biće na svetu,
asketa koji je na drugu obalu prešao, neuprljan,
i u njemu novih bujanja nema: takav jeste blag.

516. Onaj čija su čula izoštrena,
iznutra i spolja, gde god da se nađe,
pa jasno sagledava ovaj svet i naredni,
mirno čeka da otkuca njegov čas: taj je ukroćen.

517. Onoga ko je istražio svaku misao
i saṃsāru, umiranje i preporađanje,
sa sebe stresao prašinu, pa je bez rđe, čist,
onoga ko je na kraj rođenjima stigao:
njega nazivaju probuđenim.“

Onda lutalica Sabhiya, obradovan rečima Blaženog, zadovoljan, uznesen, oduševljen, egzaltiran, prepun ushićenja i radosti, postavi novo pitanje Blaženom:

518. ”Šta je postigao onaj kojeg brahmanom nazivaju?“
(reče Sabhiya).
„Na koji način je neko asketa i kako neko okupan biva?
Kada se za nekoga kaže da je nāga?
Blaženi neka mi objasni ovo što pitah.”

519. „Kada je daleko odagnao svako zlo,
(Sabhiya“, reče Blaženi),
„on je bez mrlja, dobro koncentrisan, u sebi čvrst;
izašavši van kruga saṃsāre, usavršen,
nesputan, takvoga brahmanom zovu.

520. Onaj ko je miran, dalje od zasluga i pogreški otišao,
bez mrlja, pa jasno razume ovaj svet i naredni;
onaj koji je umakao i rođenju i umiranju,
takav se s razlogom asketom naziva.

521. Očistivši svaku vrstu nečistoće,
vezanu za unutra i spolja na ovom svetu,
među bogovima i ljudima predanim mislima svojim,
on u tu gustu džunglu misaonih privida ne ulazi:
takvoga nazivaju ritualno okupanim.

522. Ko u ovom svetu živi ne čineći nedela,
sve čvorove razvezao i jarmove skinuo,
pa više ničim sputan nije, već sasvim slobodan:
takav se s razlogom naziva nāga.“

Onda lutalica Sabhiya… postavi novo pitanje Blaženom:

523. ”Koga to bude znalcem sveta nazivaju?“
(reče Sabhiya).
„Šta znači to biti vešt i kako neko učen biva?
A kada nekoga nazivaju muni?
Blaženi neka mi objasni ovo što pitah.“

524. „Pošto je istražio sve svetove,
(Sabhiya“, reče Blaženi),
„nebeski, ljudski i čitav brahma svet,
oslobođen veze što koren je svakome svetu,
takav se s razlogom znalcem sveta naziva.

525. Pošto je istražio sve riznice,
nebesku, ljudsku i čitavu brahma riznicu,
oslobođen veze što koren je riznici svakoj,
takav se s razlogom veštim naziva.

526. Pošto je istražio oba područja čula,
unutrašnje i spoljašnje, mudar u pogledu čistote,
onaj ko je prevazišao i tamu i svetlo,
takav se s razlogom učenim naziva.

527. Pošto je istražio prirodu rđavog i dobroga,
u sebi i unaokolo, u čitavom ovom svetu,
umakavši i klopki i mreži, on jeste muni,
poštovanja dostojan među bogovima i među ljudima.

Onda lutalica Sabhiya… postavi novo pitanje Blaženom:

528. ”Šta postići treba da nekog znalcem Veda nazovu?“
(reče Sabhiya).
„Na koji način se znanje stiče, a kako heroj biva?
Zbog čega za nekog misle da plemenitoga je roda?
Blaženi neka mi objasni ovo što pitah.“

529. ”Kad je proučio dobro svaku Vedu,
(Sabhiya“, reče Blaženi),
„one koje postoje među asketama i brahmanima,
oslobođen žudnje za bilo kojim osećajem,
nadrastavši svaku od Veda, takav znalac Veda postaje.

530. Kad je razumeo opsednutost imenom i oblikom
u sebi i unaokolo, kao koren bolesti,
oslobođen vezanosti, korena svake bolesti,
za takvog se s razlogom kaže da znanja ima.

531. Ko se uzdrži od svakoga zla ovde,
pošto je nadišao nemerljivu patnju pakla,
oličenje snage, junak što pred naporom ne uzmiče,
za takvoga se s razlogom kaže da heroj jeste.

532. Onaj čije su veze presečene,
u njemu i unaokolo, koren sputanosti,
oslobođen vezanosti, korena svake sputanosti,
za takvoga se s razlogom kaže da plemenitoga je roda.

Onda lutalica Sabhiya… postavi novo pitanje Blaženom:

533. ”Šta postići treba da nekog nazovu učenjakom?“
(reče Sabhiya).
„Na koji je način neko plemenit, a kako ponašanja dobrog?
Zbog čega za nekoga kažu da jeste lutalica?
Blaženi neka mi objasni ovo što pitah.“

534. ”Proučivši i kroz iskustvo saznavši pojave sve
u ovome svetu, (Sabhiya“, reče Blaženi),
„sve ono što je za kritiku, ali i hvale vredno,
pobednik, bez konfuzije, nesputan,
spokojan svuda: takvoga učenjakom nazivaju.

535. Pošto je presekao nečistoće i vezanosti,
takav se mudrac više u matericu ne vraća.
Oslobodivši se tri poriva,1 te kaljuge silne,
više se u zamku maštanja ne upliće.
To znači biti plemenitog roda.

536. Onaj ko je usavršen u ispravnim delima,
te postupa valjano, jer dobro razume Dhammu,
bez bilo kakvih veza; istinski slobodan,
u njemu odbojnosti nema: to je ponašanje dobro.

537. Kakva god kamma da postoji, a plod joj je patnja,
gore, dole, u sredini i svuda unaokolo,
izbegavajući je, onaj ko puno razumevanje ima,
u sebi iskorenjuje dvoličnost i obmanu,
pohlepu i bes, opsednutost imenom i oblikom:
takvog usavršenoga lutalicom nazivaju.

Onda lutalica Sabhiya, obradovan rečima Blaženog, zadovoljan, uznesen, oduševljen, egzaltiran, prepun ushićenja i radosti, ustade sa svog mesta, pa pošto je prebacio ogrtač preko jednog ramena, sklopljenih ruku se obrati Blaženom u stihu:

538. O obdareni mudrošću preobilnom,
postoje šezdeset tri pristupa,
zasnovana na objavama asketa,
što temelje se na opažanju i imenovanju opaženoga,
sve si to uklonio i mračnu bujicu pregazio.

539. Stigao si do kraja, otišao izvan patnje,
ti si arahant, potpuno probuđeni;
mislim da ti si onaj što otrove uklonio je.
Blistav, oštrouman, mudrošću prebogat,
uništitelju patnje, poveo si me na drugu obalu.

540. Pošto si moju zbunjenost razumeo,
izvan sumnje si me poveo: tebi se klanjam!
O muni, usavršeni u veštinama munija,
bremenit, sunčev srodniče, ti jesi blag.

541. Tamo gde sam ranije pun konfuzije bio,
ti si mi odgovorio, o Vidioče!
Ti svakako jesi muni, probuđeni:
za tebe nikakvih prepreka nema.

542. I za tebe sva stanja teskobe
raspršena su i uklonjena.
Postao si potpuno ohlađen, ukroćen,
nepokolebljiv, samo istini okrenut.

543. Kada, o nāga, ti nāga,
veliki heroj, govoriš,
svi se bogovi raduju [tvom učenju],
uključujući tu Nārade i Pabbate.2

544. Klanjam se tebi, najplemenitijem među ljudima!
Klanjam se tebi, najvišem među ljudima!
U ovom svetu, zajedno sa njegovim bogovima,
ti zaista onaj kojem ravnoga nema.

545. Ti si Buda, ti jesi Učitelj,
ti si muni, uništitelj Māre.
Iskorenivši sve skrivene sklonosti,
prešavši bujicu, ti preko nje ljude vodiš.

546. Prevazišao si sve tekovine,
sasvim neutralisao sve otrove.
Ti si lav, potpuno nesputan,
svaki strah i strepnju napustio si.

547. Baš kao što divni beli lotos
muljevita voda uprljati ne može,
isto tako i ti si neuprljan
bilo zaslugama, bilo nedelima.
Ispruži svoje stope, o heroju,
da se Sabhiya Učitelju do nogu pokloni.

Onda lutalica Sabhiya, pošto se poklonio do nogu Blaženog, ovako mu reče: „Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam Blaženoga za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me Blaženi prihvati kao svog zaređenog sledbenika i neka mi dâ puno zaređenje.”

„Sabhiya, onaj ko je prethodno pripadao nekom drugom redu, a želi da se pridruži beskućnicima i primi puno zaređenje u učenju i pravilima, mora provesti četiri probna meseca. Posle četiri meseca, ako su zadovoljni njime, monasi ga primaju u beskućništvo i daju mu puno zaređenje, tako da i sam postaje monah.”

„Poštovani gospodine, ako oni koji su prethodno pripadali nekom drugom redu, a žele da se pridruže beskućnicima i prime puno zaređenje u učenju i pravilima, moraju provesti četiri probna meseca, a posle četiri meseca, ako su zadovoljni njima, monasi ih primaju u beskućništvo i daju im puno zaređenje, tako da i sami postaju monasi, ja ću na probi provesti četiri godine, a posle te četiri godine neka me monasi, ako su zadovoljni mnome, prime u beskućništvo i daju mi puno zaređenje.”

I tako lutalica Sabhiya bi primljen među beskućnike, primi od Blaženog puno zaređenje. I ne zadugo posle potpunog zaređenja, boraveći u meditaciji, povučen, marljiv, predan i odlučan, poštovani Sabhiya, stekavši neposredno znanje, ovde i sada dostiže i ostade na krajnjem cilju svetačkog života, radi kojeg sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike. Neposredno je znao: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.” I poštovani Sabhiya postade jedan od arahanata.


Komentar

Sabhiya sutta počinje dugim proznim narativom o lutalici po imenu Sabhiya, kojem je neko božanstvo reklo da bi duhovni život trebalo da vodi vođen onim asketom ili brahmanom koji može da mu odgovori na određena pitanja. On posećuje šestoricu učitelja, Budinih rivala u regionu Magadhe, ali oni ne samo da ne uspevaju da odgovore na njegovo pitanje, još gore, „ispoljavaju razdražljivost, neprijateljstvo i nezadovoljstvo, pa čak oni ispituju lutalicu Sabhiyu“. Ovaj deo sutte je vrlo sličan početku Sāmaññaphala sutte, gde kralj Ađātasattu priča kako je pitao šest učitelja o plodovima asketskog života i nije dobio zadovoljavajući odgovor (DN 2:16-33). Na kraju, Sabhiya razmišlja da poseti asketu Gotamu i postavi mu ista pitanja. Prvo okleva, jer je Gotama mnogo mlađi od onih šest učitelja, ali onda zaključuje: „Asketu ne treba podcenjivati ili omalovažavati samo zato što je mlad. Jer iako je mlad, može on imati veliku snagu, veliku moć“. Ovde uočavamo odjeke Budinog odgovora kralju Pasenadiju prilikom njihovog prvog susreta (SN 3:1). Posle dugog putovanja, Sabhiya stiže do Rāđagahe, sreće se sa Budom i objašnjava mu svrhu svoje posete.

Obraćajući se sada u stihu, Sabhiya traži dopuštenje da postavi svoja pitanja i Buda ga poziva da ih iznese, uveravajući ga: „Odgovoriću ti u skladu sa Dhammom.“ Dijalog koji sledi je sav u stihu, uz prozne delove ubačene samo da označe različite odeljke. Sva Sabhiyina pitanja tiču se značenja različitih termina koji mora da su bili diskutovani među asketama u severnoj Indiji. Ti termini opisuju idealnu duhovnu sliku kontemplativnog tragača, vrstu osobe koja otelovljuje najviši cilj. Pojmovi za koje Sabhiya traži objašnjenje od Bude podeljeni su u pet grupa, napravljenih jedino radi lakšeg razmatranja, a ne zato što ih dele neke suštinske razlike: (1) monah, blag, ukroćeni, probuđeni (buda); (2) brahman, asketa, okupan (pročišćen), nāga; (3) znalac, vešt, učeni (paṇdita), muni; (4) poznavalac Veda, znalac, heroj, plemenitog porekla; (5) učenjak, plemeniti, dobrog ponašanja, lutalica. Reč saṃnyāsin, pretežni termin kasnijeg indijskog monaštva, nije na ovom spisku i zato je verovatna ta reč nastala kasnije ili je barem postala raširena u vreme koje je došlo kasnije od doba ranog budizma. Isto važi i za termin paramahaṃsa, “najviši labud”, reč koja se koristi u hinduističkim kontemplativnim krugovima da označi najvećeg mudraca.

Budini odgovori na pitanja sadrže suptilnu igru reči i poučne etimologije, koje je nemoguće prevesti na srpski na način koji bi korespondirao sa konkretnim terminom. U stvari, sama objašnjenja ponekad čuvaju svoju relevantnost samo u srednjim indoarijskim dijalektima i gube na uverljivost već kada se prevedu na sanskrit ili čak na delimično sanskritizovani pali. Tako, kao što je na to ukazao Norman (The Group of Discourses, str. 258), zanimljiva derivacija pojma brāhmaṇa iz bāhetvā sabbapāpani, “ona koji je odagnao svako zlo“, bila bi razumljiva samo u dijalektu u kojem je taj pojam izgovaran bāhana. Sa delimičnom sanskritizacijom pali tekstova, usvojeno je brāhmaṇa umesto bāhaṇa i veza je postala skrivena. Maštovita derivacija pojma samaṇa, asketa (doslovno “onaj koji nastoji”), od samitāvi, “mirni,” ostaje neporemećena u paliju, ali je izgubila svoju uverljivost u sanskritu, gde śramaṇa može lako biti povezana sa śamitāvi. Na nekim mestima čini se da su tumačenja pomerena sa mesta gde bi inače trebalo da pripadaju, stvarajući praznine u objašnjenjima. Postoji sanskritska paralela Sabhiyinim stihovima u spisu Mahāvastu i još jedna paralela u kineskom prevodu Abhiniṣkramaṇa sūtre. Kao što je to neizbežno sa delima koja su izvorno prenošena usmeno, objašnjenja u tim tekstovima se na nekim mestima razlikuju od onih koja imamo u pali tekstu.

Pošto mu je Buda odgovorio na postavljena pitanja, Sabhiya ga hvali stihovima koji poseduju lirsku lepotu. Potom iskazuje poštovanje Budi i – kako nas obaveštava prozni zaključak – uzima utočište, biva zaređen i postaje arahant.


Beleške
1 Pohlepa, mržnja i obmanutost.
2 Komentar kaže da se ovde radi o dve grupe mudrih božanstava.


12 The Faces at Dawn at Bayon, Angkor, Cambodia

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s