Strela

Salla sutta, Sn III.8

574. ”Nesigurna je i nepoznata
dužina života smrtnika ovde –
življenje je teško i kratko,
zaista bremenito patnjom.

575. Ne postoji način da oni
koji su rođeni smrt izbegnu.
Kad im starost dođe, tu je i smrt;
za živa bića to je prirodan sled stvari.

576. Kao što plodovima dozrelim
stalno preti opasnost da otpadnu;
isto tako u smrtnicima kada se rode,
stalan strah živi da će umreti.

577. I baš kao što glinene posude,
pošto ih vešti grnčar napravi,
pre ili kasnije bivaju razbijene,
isti je takav život svakoga smrtnika.

578. Kako mladi, tako i stari,
kako budalasti, tako i mudri,
svako od njih je pod vlašću smrti,
svima je smrt krajnje odredište.

579. Kada oni koje smrt nadvlada
odlaze odavde na drugi svet,
otac svog sina ne može da zadrži,
isto tako ni srodnik srodnika.

580. Dok rodbina sve to posmatra
i neutešna iz sveg glasa nariče,
pogledaj kako jedan za drugim smrtnici
odlaze vođeni poput krave na klanje.

581. Na taj način svet je pogođen
smrću i propadanjem;
ali mudri zbog toga ne nariču,
shvativši pravu prirodu ovoga sveta.

582. Ti ne znaš taj put krivudavi,
kojim svi dolazimo i odlazimo,
ne vidiš mu ni početak ni kraj,
pa ipak neutešno naričeš uzalud.

583. Kada bi dok nariče gorko,
za zbunjenoga što sam sebe ranjava,
od tog naricanja bilo neke koristi,
tad bi i mudri isto to činili.

584. Ni tugovanjem, niti plakanjem
um ništa mirniji ne postaje;
time se samo patnja uvećava,
a ovo telo samo povređuje.

585. Čovek sve mršaviji i bleđi postaje,
samome sebi rane stvara;
ništa ne pomaže onome ko odlazi,
beskorisne su sve žalopojke.

586. Ne oslobađajući se žalosti,
biće sebe u još veću patnju gura.
Oplakujući onoga ko umro je,
sâmo sebe u vlast beznađa predaje.

587. Pogledaj druge, za put se spremaju,
ljude koji platu za svoja dela dobijaju:
bića sva odreda drhte ispunjena strepnjom
kada pod strahovladu smrti dolaze.

588. Šta god da zamisle,
na kraju ispadne sasvim drugačije.
Baš tako razdvajanje izgleda:
pogledaj samo prirodu ovoga sveta!

589. Čak i ako čovek poživi
stotinu godina, možda i više
ipak se oprašta od svojih bližnjih
kada napušta ovaj život ovde.

590. Zato, saslušavši savet arahanta,
od svih žalopojki treba odustati.
Ugledavši onog ko otišao je, mrtvoga,
pomisli: „Ni ja izbeći ovo ne mogu.”

591. Baš kao što kad se kuća zapali,
njezin vlasnik požar vodom gasi,
na isti način će i razuman čovek –
mudar, iskusan i dovitljiv –
hitro oduvati tugu što se javlja,
kao i vetar gužvu pamuka.

592. [Oduvaj] naricanje i kuknjavu,
isto i svoju potištenost:
ko za sebe sreću traži,
iz srca neka tu strelu iščupa.

593. A kad je jednom iščupa, nevezan,
pronašavši smirenje uma svog
i u sebi svaku tugu prevladavši,
takav tuge lišen, potpuno ohlađen biva.”


Komentar
Čini se kao da je ova sutta zalutala u ovu zbirku, jer je reč o jednostavnoj didaktičkoj pesmi, smeštenoj među dugim govorima sačinjenim u prozi i stihu, koji očigledno imaju za cilj da pokažu Budin uspeh u pridobijanju savremenika među asketama i brahmanima u okviru indijske duhovne scene. Pesma je homilija o smrti, čije je tema nalazila mesto u budističkim besedama vekovima. „Strela“ iz naslova jeste tuga nad smrću voljenih osoba. Tako nas pesma podseća da je dolazak smrti nepredvidiv; nema načina da izbegnemo smrt; niko od nama dragih ljudi ne može nas zaštititi kada nas smrt pozove, a i mi smo nemoćni da zaštitimo njih; svi smo nalik glinenim posudama kojima je suđeno da se razbiju ili kravama koje idu prema klanici. Mudri to prepoznaju i ne tuguju, jer razumeju da ostariti i umreti jeste način na koji se odvija ovaj svet. Kada se suočimo sa smrću, žalost i naricanje su beskorisni, jer mrtve ne mogu vratiti u život, već nam tugovanje samo donosi štetu. Zato mudar čovek iščupa strelu tuge, dostiže mir uma i živi daleko od žalosti.


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s