Dva mlada brahmana

Vāseṭṭha sutta, Sn III.9

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Iććhānangale, u šumi blizu Iććhānangale. U isto vreme jedan broj uglednih, dobrostojećih brahmana boravio je u Iććhānangali, i to brahman Ćaṅkī, brahman Tārukkha, brahman Pokkharasāti, brahman Đāṇusoṇi, brahman Todeyya i drugi ugledni, dobrostojeći brahmani.

Onda, dok su brahmanski učenici Vāseṭṭha i Bhāradvāđa hodali i lutali unaokolo da protegnu noge, ovakva se rasprava povede među njima. „Kada je neko brahman?” A brahmanski učenik Bhāradvāđa reče: „Kada je neko dobro rođen s obe strane, čistog majčinog i očevog porekla sedam generacija unazad, kada mu se ništa ne može zameriti i besprekoran je u pogledu loze, tada je neko brahman”. A brahmanski učenik Vāseṭṭha reče: „Kada je neko čestit i ispunjava dužnosti, tada je neko brahman.” Ali brahmanski učenik Bhāradvāđa nije mogao ubediti brahmanskog učenika Vāseṭṭhu, niti je brahmanski učenik Vāseṭṭha mogao ubediti brahmanskog učenika Bhāradvāđu.

Onda se brahmanski učenik Vāseṭṭha obrati brahmanskom učeniku Bhāradvāđi: „Dobri Bhāradvāđa, asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, živi kraj Iććhānangale, u šumi blizu Iććhānangale. I ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: ‘Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.’ Hajde, dobri Bhāradvāđa, otidimo do askete Gotame i upitajmo ga o tome. Kako odgovori, tako ćemo zapamtiti.” – „Dobro, gospodine”, odgovori brahmanski učenik Bhāradvāđa.

Dva brahmanska učenika, Vāseṭṭha i Bhāradvāđa, otidoše do Blaženog i pozdraviše se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane, a brahmanski učenik Vāseṭṭha se obrati Blaženome u stihovima:

[Prolog]

594. „Za obojicu nas je potvrđeno
da posedujemo znanje o tri Vede,
jer ja sam učenik Pokkharasātija,
a on učenik Tārukkhe.

595. Potpuno smo savladali onim
čemu vedski znalci podučavaju;
vešti u filologiji i gramatici,
svojim učiteljima u recitovanju smo ravni.

596. A između nas izbi rasprava, Gotama,
u vezi sa pitanjem rođenja i klase:
Bhāradvāđa kaže ovako:
‘Brahman se postaje rođenjem‘,
dok ja smatram da se postaje delima.
Takva je, o Vidioče, naša rasprava.

597. Pošto nijedan nije mogao onog drugog
navesti da uvidi njegovo stajalište,
došli smo da pitamo vas, gospodine,
koji je nadaleko čuven kao probuđen.

598. Kao što se ljudi sklopljenih dlanova
okrenu prema Mesecu kad je u punoj snazi,
isto tako u svetu ovome, poštujući vas,
ljudi iskazuju poštovanje Gotami.

599. Zato sada pitamo Gotamu,
znalca što se u ovom svetu javi:
je li neko brahman rođenjem
ili se takav postaje delima?
Objasnite nama koji to ne znamo
kako ćemo prepoznati brahmana.”

[Razlike među živim bićima koje su im svojstvene:]

600. „Objasniću vama obojici,
(Vāseṭṭha”, reče Blaženi),
”redom, onako kako zaista jeste,
urođenu podelu svih živih bića,
jer njihove vrste se jedna od druge razlikuju.

601. Uzmite prvo travu i drveće,
iako nemaju nikakvu samosvest,
upadljivo obeležje im je rođenjem dato,
jer mnogo je raznih vrsta rođenja.

602. Zatim dolaze bube i leptiri
i tako sve do mrava i termita:
upadljivo obeležje im je rođenjem dato,
jer mnogo je raznih vrsta rođenja.

603. Zatim poznaj vrste četvoronožaca
kako onih malih, tako i velikih:
upadljivo obeležje im je rođenjem dato,
jer mnogo je raznih vrsta rođenja.

604. Poznaj one sa stomakom umesto nogu,
a to je dugorepa porodica zmija:
upadljivo obeležje im je rođenjem dato,
jer mnogo je raznih vrsta rođenja.

605. Poznaj takođe ribe u vodama,
što tumaraju svetom tečnosti:
upadljivo obeležje im je rođenjem dato,
jer mnogo je raznih vrsta rođenja.

606. Sledeće poznaj ptice,
što krila ih nose u nebeske visine:
upadljivo obeležje im je rođenjem dato,
jer mnogo je raznih vrsta rođenja.

[Ljudska bića se u suštini ne razlikuju jedno od drugog:]

607. I dok među tim bićima raznim
način rođenja čini upadljivo obeležje,
kod ljudi takvih suštinskih razlika nema
koje bi nastale raličitim načinom rođenja.

608. Ni po kosi, ni po glavi,
ni po ušima, ni po očima,
ni po ustima, ni po nosu,
ni po usnama, ni po obrvama;

609. niti po ramenima ili vratu,
ni po stomaku ili leđima,
ni po stražnjici ili grudima,
ni po anusu ili genitalijama;

610. ni po šakama, ni po stopalima,
ni po prstima ili noktima,
ni po kolenima ili butinama,
niti po boji njihovog glasa:
rođenje ne stvara upadljivo obeležje,
kao kod drugih vrsta bića.

611. U samim ljudskim telima
nikakvu razliku nije moguće naći.
Razlikovanje među ljudskim bićima
sano je puka konvencija.1

[Na koji način su razlike među ljudima samo konvencija:]

612. Ko među ljudima
živi od gajenja krava,2
za takvoga znaj, Vāseṭṭha:
on je paor, a ne brahman.

613. Ko među ljudima
živi od raznih zanata
za takvoga znaj, Vāseṭṭha:
on je zanatlija, a ne brahman.

614. Ko među ljudima
od trgovanja živi,
za takvoga znaj, Vāseṭṭha:
on je trgovac, a ne brahman.

615. Ko među ljudima
od služenja drugima živi,
za takvoga znaj, Vāseṭṭha:
on je sluga, a ne brahman.

616. Ko među ljudima
zahvaljujući krađi živi,
za takvoga znaj, Vāseṭṭha:
on je lopov, a ne brahman.

617. Ko među ljudima
od luka i strele živi,
za takvoga znaj, Vāseṭṭha:
on je vojnik, a ne brahman.

618. Ko među ljudima
od obavljanja rituala živi,
za takvoga znaj, Vāseṭṭha:
on je sveštenik, a ne brahman.

619. Ko među ljudima
vlada nad selima i zemljom,
za takvoga znaj, Vāseṭṭha:
on je kralj, a ne brahman.

[Obeležja istinskog brahmana:]

620. Ja brahmanom ne zovem nekoga
ko je u materici brahmanke rođen.
On samo isprazne reči govori,
ako ga još uvek stvari vezuju.
Onoga ko ništa ne poseduje, ništa ne uzima,
takvoga ja brahmanom zovem.

621. Ko zaista presekavši sve okove
ni nad čime više ne drhti;
ko sve veze nadiđe, pa nesputan živi,
takvoga ja brahmanom zovem.

622. Ko preseče am [zlovolje] i remen [žudnje],
jaram pogrešnih stavova svih,
ko prepreku neznanja ukloni, probuđen,
takvoga brahmanom zovem.

623. Onoga ko je bez mržnje,
strpljivo podnosi porugu, napade i vezivanje;
čija je snaga u strpljenju, toj sili moćnoj,
takvoga ja brahmanom zovem.

624. Onoga ko je bez imalo besa,
smotren, dobrog ponašanja, a ne nadmen,
pa ukroćen živi u svom poslednjem telu,
takvoga ja brahmanom zovem.

625. Ko ne prijanja za slasti čula,
baš kao ni kap kiše za list lotosov
il‘ gorušice seme za vrh igle,
takvoga ja brahmanom zovem.

626. Ko upravo na ovom mestu
sâm razume kraj sopstvenoj patnji,
odloži tovar i bez ikakvih je veza,
takvoga ja brahmanom zovem.

627. Ko je dubokog znanja, oštroga uma,
u stanju da dobar put od lošeg razluči,
ko do najvišeg cilja stigao je,
takvoga ja brahmanom zovem.

628. Ko nikakve veze ne gaji,
ni sa domaćinima, a ni sa beskućnicima,
ko svog boravišta nema, sa malo je želja,
takvoga ja brahmanom zovem.

629. Ko god se okanuo štapa
prema svakom biću,
ko ne ubija, niti zbog njega iko ubijen biva,
takvoga ja brahmanom zovem.

630. Trpeljiv među netrpeljevima,
krotak među nasilnima,
ne žudi među žudnjom zaslepljenima,
takvoga ja brahmanom zovem.

631. Sa koga su pohlepa i mržnja,
gordost i licemerje otpali
k’o seme gorušice sa vrha igle,
takvoga ja brahmanom zovem.

632. Ko god zbori reči ne grube,
već poučne, prijatne,
reči koje nikoga ne povređuju,
takvoga ja brahmanom zovem.

633. I ko god ne uzima
ono što mu dato nije,
dugo ili kratko, malo ili veliko, prijatno ili neprijatno,
takvoga ja brahmanom zovem.

634. Ko želja nema za svetom ovim,
za svetom narednim,
takvoga bez strasti, nesputanoga,
ja brahmanom zovem.

635. Ko vezanosti nema,
kog sumnje ne muče
i na čvrsto tlo besmrtnosti stupio je,
takvoga ja brahmanom zovem.

636. Ko god je vezanost
i za dobro i za zlo nadišao,
bez žalosti i nečistoća, pročišćen,
takvoga ja brahmanom zovem.

637. Blistavog i čistog poput Meseca,
spokojnog, a ne uzburkanog,
s radošću i bez žeđi za novim rođenjem,
takvoga ja brahmanom zovem.

638. Ko je tu močvaru prešao,
tu kaljugu, saṃsāru, obmanu;
meditant koji je na drugu obalu stigao,
bez strasti i sumnji oslobođen;
ko je kroz nevezivanje nibbānu dosegao,
takvoga ja brahmanom zovem.

639. Ko god odustavši od slasti čula,
među beskućnike pobegne,
bez žudnje za užicima i novim bivanjem,
takvoga ja brahmanom zovem.

640. Ko god odustavši od žudnje,
među beskućnike pobegne,
bez žudnje za užicima i novim bivanjem,
takvoga ja brahmanom zovem.

641. Ko je leđa okrenuo vezama ljudskim,
takođe veze božanske nadišao,
do kraja svaku vezu presekao,
takvoga ja brahmanom zovem.

642. Napustio ushićenje i razočarenje,
postao ohlađen, bez gomilanja,
heroj što čitav svet pobedio je,
takvoga ja brahmanom zovem.

643. Ko god zna sve načine
nestajanja i nastajanja bića,
nesputan, srećan i probuđen,
takvoga ja brahmanom zovem.

644. Onoga čije odredište ne znaju,
ni bogovi, ni duhovi, a ni ljudi,
arahanta što sve otrove u sebi ukloni,
takvoga ja brahmanom zovem.

645. Ni pre, ni posle, a ni u sredini,
onoga za koga ničega nema,
ko ništa ne poseduje, ništa ne uzima,
takvoga ja brahmanom zovem.

646. Ko god je predvodnik ljudi,
veliki mudrac što svoju pobedu je izvojevao,
bez strasti, pročišćen, probuđen,
takvoga ja brahmanom zovem.

647. On svoja ranija boravišta zna,
i jasno vidi nebesa i paklove sve,
a života novih pred njim nema,
takvoga ja brahmanom zovem.

[Razlikovanje se zasniva na delima:]

648. Jer ime i poreklo se daju
tek kao puke oznake u svetu ovome.
Nastavši na osnovu običaja,
pripisuju se čas ovde, čas tamo.

649. U onima koji tu činjenicu ne znaju,
pogrešno gledište je već dugo njihova sklonost.
Samo zato što to ne znaju, kažu:
’Brahman se rođenjem postaje’.

650. Niko rođenjem brahman ne postaje,
niko rođenjem ne-brahman ne postaje,
Samo se delima svojim brahman postaje,
samo se delima svojim ne-brahman postaje.

651. Čovek postaje ratar delima svojim,
kao što i zanatliju njegova dela stvore.
Neko je trgovac zbog dela svojih,
drugoga njegova dela slugom učine.

652. Čovek postaje lopov delima svojim,
kao što i vojnika njegova dela stvore.
Neko je sveštenik zbog dela svojih,
drugoga njegova dela kraljem učine.

[Svet se ovaj pokreće postupcima.]

653. Na ovakav način istinski mudraci
vide postupak onakvim kakav zaista jeste –
oni koji vide uslovljeni nastanak
vešti u delovanju i njegovom rezultatu.3

654. Dela pokreću ovaj svet,
dela ovu generaciju ljudi pokreću.
Živa bića pritisnuta su delima,
koja su poput čivije što drži točak kočije.

655. Posvećenošću, svetačkim životom,
samoobuzdavanjem i unutrašnjim radom —
time neko postaje brahman,
u tome najviše brahmanstvo počiva.4

656. Onoga ko poseduje tri jasna znanja,
mirnoga, za kojeg novih rođenja nema:
takvoga, o Vāseṭṭha, treba da vidiš
kao Brahmu i Sakku za one koji razumeju.”

Kad ovo bi rečeno, brahmanski učenici Vāseṭṭha i Bhāradvāđa rekoše Blaženom: „Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimamo učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka nas učitelj Gotama prihvati kao nezaređene sledbenike koji, odsad pa do kraja života, pronađoše svoje utočište.”


Komentar
Ovaj dugi govor vraća se temi sistema kasta, uz posebno obraćanje pažnje na pitanje: „Kako neko postaje brahman?“ Dva brahmanska učenika imaju suprotno mišljenje o ovoj temi. Bhāradvāđa zastupa pravoverno brahmansko gledište da je neko brahman zahvaljujući rođenju. Vāseṭṭha izlaže suprotno gledište, koje je u skladu sa Budinim, da je neko brahman na osnovu svog dobrog ponašanja. Pošto nisu u stanju da izglade razlike, odlučuju da zatraže razjašnjenje od Bude.

Slična okvirna priča nalazi se i u osnovi 13. govora u Dīgha nikāyi, Teviđđa sutti, gde ista dva mlada brahmana ne mogu da se slože oko toga kako se stiže do brahma sveta i zamole Budu da presudi u njihovom sporu.

Priklanjajući se stihovima, Buda nudi poduže objašnjenje, u kojem se ne bavi samo značenjem reči „brahman“, već čitavim sistemom čovekove biologije i socijalnih institucija koje unose razdor. Pokazuje prvo da dok specifične podele razdvajaju druge vrste živih bića, ljudska bića su sva biološki slična: „nema različitih obeležja stvorenih njihovim rođenjem“ (607). Potom tvrdi da su socijalne razlike potpuno stvar konvencije: „Klasifikovanje ljudskih bića je stvar označavanja“ (611). Ovo znači da su ljudska bića zbog svojih aktivnosti označena kao ovakva ili onakva (61219). Na kraju, dolazi do obeležja brahmana, gde kroz redefinisanje pojma predlaže i redefinisanje same prirode brahmana. Istinski brahman, prema Budi, nije onaj ko može pokazati da ima posebnu genealogiju i poreklo po majčinoj strani, već onaj ko otelovljuje svetost svojom ljudskom formom. Kroz dugu seriju strofa 62047 – koje se takođe nalaze u Dhammapadi (pogl. 26), a moguće je da su u ovaj govor dospele iz nekog drugog izvora – Buda opisuje brahmanakao arahanta. U 648 se vraća ideji da su „ime i klan“ puke oznake koje izviru iz konvencije, a u 650 potvrđuje stav Vāseṭṭhe u njegovoj raspravi sa prijateljem: „Niko rođenjem brahman ne postaje, niko rođenjem postaje ne-brahman. Samo se delima svojim brahman postaje, samo se delima svojim postaje ne-brahman.“ U 655 on opisuje vrstu postupaka kojima se postaje brahman. iste stihove je Buda izrecitovao u Theragāthi 631, potvrđujući da je Suṇīta, nekadanji otpadnik, postao arahant i tako postao brahman u najvišem značenju te reči.

Zadovoljni Budinim govorom, dva brahmanska učenika uzimaju utočište i objavljuju da su postali Budini nezaređeni sledbenici, baš kao što to čine i na kraju Teviđđa sutte. Na početku Aggañña sutte (DN 27) navodi se da su njih dvojica živeli među monasima i pripremali se za zaređenje.


Beleške
1 Samañña. Među životinjama raznolikost oblika delova njihovih tela određena je vrstom materice (yoni) u kojoj su začete, ali takve razlike nije moguće naći među individualnim telima brahmana i pripadnika drugih klasa ljudi. Pošto je tako, razlika između brahmana, plemića, trgovaca itd. je čisto verbalna oznaka; o njoj se govori kao o konvenciji.
2 Komentar: Sve do ovog trenutka Buda je kritikovao Bhāradvāđinu tvrdnju da se rođenjem postaje brahman. Sada će podržati Vāseṭṭhinu tvrdnju da se delima postaje brahman. Jer stari brahmani i drugi mudraci u ovome svetu nisu priznavali brahmanstvo nekoga ko je bio manjkav u načinu življenja, vrlini i postupcima.
3 Sa ovim stihovima reč delo, postupak (kamma) menja značenje, što signalizira sintagma „uslovljeni nastanak”. Postupak ovde više ne znači sadašnja dela koja određuju nečiji socijalni status, već dela u posebnom značenju sile koja bića vezuje za krug preporađanja. Ovakav način razmišljanja postaje još jasniji u sledećoj strofi.
4 Ovi stihovi i naredni ponovo se odnose na arahanta. Ovde, međutim, kontrast nije između arahanta kao nekog koga svetim čine njegova dela i rođenog brahmana koji nije dostojan svoga statusa, već između arahanta kao nekog ko je oslobođen okova dela i njihovih rezultata, s jedne strane, i svih drugih bića koja svojim delima ostaju vezana za krug rođenja i smrti.


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s