Kokālika ili O paklu

Kokālika sutta, Sn III.10

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Onda monah po imenu Kokālika dođe do Blaženog, pokloni mu se, sede sa strane i reče: „Poštovani gospodine, Sāriputta i Moggallāna imaju loše želje; njima su zaista ovladale loše želje.”

Kada to bi izrečeno, Blaženi ovako odgovori monahu Kokāliki: ”Kokālika, ne govori takve stvari! Kokālika, ne govori takve stvari! Raduj se Sāriputti i Moggalli; oni su ispunjeni vrlinama.”

Po drugi put monah Kokālika reče Blaženom: „Poštovani gospodine, iako imam veru i poverenje u Blaženog, ipak [kažem da] Sāriputta i Moggallāna imaju loše želje; njima su zaista ovladale loše želje.” I po drugi put Blaženi ovako odgovori monahu Kokāliki: ”Kokālika, ne govori takve stvari! … oni su ispunjeni vrlinama.”

Po treći put monah Kokālika reče Blaženom: „Poštovani gospodine, iako imam veru i poverenje u Blaženog, ipak [kažem da] Sāriputta i Moggallāna imaju loše želje; njima su zaista ovladale loše želje.” I po treći put Blaženi ovako odgovori monahu Kokāliki: ”Kokālika, ne govori takve stvari! … oni su ispunjeni vrlinama.”

Na to je monah Kokālika ustao sa mesta na kojem je sedeo, poklonio se Blaženom i otišao, pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane. Nedugo pošto je monah Kokālika otišao, čitavo njegovo telo postade prekriveno čirevima veličine semena gorušice. A zatim su oni počeli da rastu, malo pomalo, sve dok nisu bili kao zrna pirinča. Nastavili su da rastu i postali veličine graška; još su rasli i postali kao āmalaka1 plod; zatim su postali kao nezreli beḷuva plod; a onda veličine zrelog beḷuva ploda.2. Kada su dostigli veličinu zrelog beḷuva ploda, počeše da prskaju, a iz njih su se cedili gnoj i krv. Usled ovakve bolesti monah Kokālika je preminuo i, kao posledica mržnje koju je gajio prema Sāriputti i Moggallāni, preporodio u Paduma paklu.

A kada je noć poodmakla, Brahmā Sahampati, osvetlivši čitav gaj svojom zadivljujućom lepotom, dođe do Blaženog, pokloni mu se, te stade sa strane. Dok je tako stajao, reče on Blaženom: „Poštovani gospodine, monah Kokālika je umro i, kao posledica mržnje koju je gajio prema Sāriputti i Moggallāni, preporodio se u Paduma paklu“. Tako reče Brahmā Sahampati. Onda se pokloni Blaženom i pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, nestade sa tog mesta.

A kada je noć prošla, Blaženi se ovako obrati monasima: „Monasi, sinoć, kada je noć poodmakla, Brahmā Sahampati, osvetljavajući čitav gaj svojom zadivljujućom lepotom, došao je do mene i rekao: ‘Poštovani gospodine, monah Kokālika je umro i, kao posledica mržnje koju je gajio prema Sāriputti i Moggallāni, preporodio u Paduma paklu‘. Kada je to rekoa, poklonio se i pazeći da mu ostanem sa desne strane, nestade sa tog mesta.

Kada ovo bi rečeno, neki monah upita Blaženog: „Poštovani gospodine, koliko je dug životni vek u Paduma paklu?“

„Životni vek u Paduma paklu je vrlo dug, monaše. Nije ga lako izmeriti i reći koliko je tačno godina, koliko stotina godina, koliko hiljada godina, koliko stotina hiljada godina.“

„Je li ga onda, gospodine, moguće izraziti nekim poređenjem?“

„Moguće je, monaše. Zamisli povorku zaprega iz Kosale sa tovarom od dvadeset mera sezamovog semena. Onda svakih sto godina neki čovek iz tog tovara izvadi po jedno seme. Brže će se takav tovar isprazniti, raspršiti, nego što će proći jedan jedini Abbuda pakao. Dvadeset Abbuda paklova jednaki su jednom Nirabbuda paklu; dvadeset Nirabbuda paklova jednaki su jednom Ababa paklu; dvadeset Ababa paklova jednaki su jednom Ahaha paklu; dvadeset Ahaha paklova jednaki su jednom Aṭaṭa paklu; dvadeset Aṭaṭa paklova jednaki su jednom Kumuda paklu; dvadeset Kumuda paklova jednaki su jednom Soganhika paklu; dvadeset Soganhika paklova jednaki su jednom Uppalaka paklu; dvadeset Uppalaka paklova jednaki su jednom Puṇḍarīka paklu; a dvadeset Puṇḍarīka paklova jednaki su jednom Paduma paklu. I kao posledica mržnje koju je gajio prema Sāriputti i Moggallāni, monah Kokālika se preporodio u Paduma paklu.“

Tako je rekao Blaženi. Zatim, Srećni, Učitelj, nastavi ovako:

657. „Čovek kad se rodi,
rodi se sa sekirom u ustima,
kojom budala sam sebe seče
izgovarajući neodmerene reči.

658. Ko hvali onoga ko osudu zaslužuje
ili okrivljuje drugog ko pohvalu zaslužuje,
takav ustima gomila sopstvenu nesreću,
to zlo ga do sreće nikad odvesti neće.

659. Mala je to nesreća
kad neko imetak izgubi na kocki,
čak i ako izgubi sve, uključujući i sebe.
Daleko je veća nesreća kada neko
prema svetima mržnju gaji.

660. Tokom sto hiljada nirabudda
i povrh toga trideset pet abbuda,
u paklu čami ko plemenite kleveće,
ko reči i misli pune zlobe ka njima usmeri.3

661. Ko ogovara, ka mestu u paklu hodi,
isto ko učini nešto, pa posle kaže: ‘Nisam‘.
Kada život okončaju, obojica su isti,
ljudi nedela prepuni, u svetu narednom.

662. Kada čovek napadne nekoga
ko je miroljubiv, čist i neiskvaren,
napad se okreće protiv te budale,
kao i prašina bačena nasuprot vetru.“4

663. Onaj ko je pohlepi sklon,
ruži druge svojim rečima;
bez poverenja, gramziv, jadan,
takav je i spletkarenju sklon.

664. Psovaču, lažljivče, protuvo,
licemeru, smutljivče, prestupniče,
prostaku, nesrećniče, mutivodo:
ne govori mnogo ti, kome pakao je suđen.

665. Sam sebi prašinu u lice bacaš,
kada ti, nesrećo, klevećeš dobre.
Načinivši zlodela mnoštvo,
u bezdanu čamiš dugo, jako dugo.

666. Jer ničija kamma ne biva izgubljena;
pošto se vraća, vlasnik njen je zadobija.
Na svetu drugom taj tupoglavac, zločinac,
u samome sebi patnju susreće.

667. On stiže na mesto kažnjavanja,
sa kukama gvozdenim, sečivima oštrim i lomačom.
A tu je i hrana za njega što liči
na usijanu kuglu kada je guta.

668. Kada mu govore, [stražari pakla] ne govore umilno;
njima se ne žuri nikud, sklonište ne nude.
Unaokolo bića u paklu zatočena na ugljevlju leže,
a svuda oko njih ogroman požar besni.

669. Kada ih ulove mrežama svojim,
stražari ih tuku gvozdenim čekićima.
Bića u paklu po pomrčini se teturaju,
što se poput guste magle posvuda širi.

670. Zatim u kotao s topljenim bakrom ulaze,
tu gustu kašu dovedenu do usijanja.
Tu ih dugo vremena kuvaju,
podižu i spuštaju u to vatreno grotlo.

671. Zatim zločinca kuvaju ovde
u bakru pomešanom sa gnojem i krvlju.
Na koju god stranu da se nasloni,
bolovi ga razdiru kad je dodirne.

672. Zatim zločinca kuvaju ovde
u vodi što je prepuna crva.
Mesta nema na koje bi se sklonio,
jer kotlovi svi unaokolo jedan drugom su nalik.

673. Zatim ulaze u šumu sa lišćem od sečiva,
toliko oštrih da im telo u komade isečeno biva.
Jezik im [stražari] gvozdenom kukom izvuku,
pa ga do iznemoglosti udaraju, šibaju.

674. Onda se približe neprelaznoj Vetaraṇī,5
u kojoj su oštra sečiva, oštrice brijača.
Tupoglavci u nju puni nade uskaču –
zločinci što nedela mnoga počiniše.

675. I dok tu nariču, te na obalu pobegnu,
na njoj im mrki, pegavi psi meso kidaju,
isto kao i jata vrana i čopor gladnih šakala,
a jata jastrebova i orlova odgore jurišaju.

676. Pretežak je život na tom mestu,
koji pokvarenjak treba da proživi.
Zato, u životu koji mu još ovde preostaje,
svako neka smotren, a ne nepažljiv da bude.“

677.6 Mudri su izmerili taj tovar susama,
sa kojim je [životni vek] u Padumi upoređen:
račun im prevelik beše, broja mu se ne zna,
kao i sjajnim zvezdama na nebu noćnom.

678. Koliko god bolnim paklovi su opisani ovde,
još je duže vreme koje u njima preživeti treba;
zato nek svako nad govorom i mišlju stražari
i kako se prema čistima, vrlima i dobrima ophodi.


Komentar
Kokālika sutta se javlja tri puta u nikāyama, u Saṃyutti, u Aṅguttari i ovde. To nameće pitanje zašto je uopšte bila uvrštena u Suttanipātu. Ako na ovu antologiju gledamo tako da je služila, barem delom, u pedagoške svrhe, ova sutta se onda ovde našla da bi ilustrovala teške posledice klevetanja nevinih, naročito plemenitih, ariya. Prozni deo sutte daje okvirnu priču. Kokālika je bio monah pun zavisti prema glavnim učenicima, Sāriputti i Moggallāni, zbog toga što ih je Buda izuzetno cenio. Da bi im napakostio, pokušao je unese razdor između Bude i učenika tako što ih je optužio da imaju skrivene motive. Iako mu je Buda rekao da prestane to da radi, nastavio je da ih blati i kao posledica toga – kao „neporedan, vidljiv plod takve kamme“ – po telu su mu izbili čirevi, koji su sve više rasli i na kraju je od toga umro. Preporodio se u Paduma paklu, jednom od paklova u kojem je najduži životni vek. Ostatak sutte nastavlja se u stihovima.

Dok se ostale dve verzije završavaju negde oko strofe 660, uz konstataciju o dužini života u paklu za one koji ogovaraju plemenite, ova verzija se nastavlja, uz detaljan opis muka u paklu. Pđ II ove dodatne stihove pripisuje Mahāmoggallāni. Ovakva razrađenija verzija sugeriše kasniji nastanak. Opisi se podudaraju sa onim u Devadūta sutti (MN 130). Moguće je da je jedan tekst uticao na onaj drugi ili da su oba nastala iz nekog zajedničkog izvora. Sutta se završava sa dve strofe za koje Pđ II kaža da ih Veliki komentar (Mahā-aṭṭhakathā) nije komentarisao, pa je moguće da su ih dodali kasniji priređivači.


Beleške
1 Āmalaka (sinhala artalu) ili mirobalan je lekovita voćka sa plodovima otprilike veličine masline.
2 Beḷuva (sinhala belli) je plod sa tvrdom ljuskom, koji može dostići veličinu narandže.
3 Paralele u SN 6:10 i AN 10:89 se ovde završavaju.
4 Prema komentaru, ovde se završavaju Budine reči i počinju Mogallānine.
5 Komentar: Reka koja se čini kao da je u njoj voda, a u stvari je kiselina.
6 Pošto se naredne dve strofe tretiraju kao naknadni dodatak. one nisu stavljene pod navodnike.


4 thoughts on “Kokālika ili O paklu

  1. Bravo Branko! Tempo prevođenja se nastavlja i jedva čekam knjigu na proleće.
    Hvala za svakodnevne postove, mnogo pomazu ispravnom razumevanju (komentari su naročito korisni) i motivišu na redovnu meditaciju.

    Like

    1. Da, to je bio tempo januarski sutta maraton. Svaki dan po jedna sutta. 😀
      Pošto je maraton krenuo malo pre nove godine, sada je 36 govora završeno. Još 34, pa gotova knjiga. Sad ću nedelju dana da odmorim, tačnije pozavršavam druge stvari koje su se nakupile, pa nastavljamo sa februarskim maratonom 😉
      Sve u svemu, ako Buda da, sredinom marta eto nama gotove Suttanipāte. 🙏

      Like

  2. Evo i mog komentara. Paralele ove Budine besede (i tako se može prevesti reč sut(r)a) mogu se naći i u 3. poglavlju Lotosove sutre dobrog zakona, tj tako bar meni izgleda. To je onaj za koji sam vas ranije pitao, a gde Buda upravo Šariputru podučava šta će snaći one koji tu sutru klevetaju i napadaju one koji je proučavaju i šire. Razlika je u tome što se tamo govori o preporađanju u Aviči čistilištu. Kakva je razlika između Avičija i Padume?

    Ali ima i onih koji smatraju da to nisu stvarna, materijalna mesta (kad neko kaže da je preživeo ili preživljava pakao obično ne misli na sumporno jezero koje gori ili peć ognjenu gde se gorko plače i zubima škrguće), nego vrlo negativna stanja uma koja neko sam za sebe stvara, čistilište može biti i stanje uma i nekog čoveka. Na primer, oni koji rade loše stvari čine sve da ne budu otkriveni, te da se i njima ne desi nešto slično. Lažov ne želi da ga neko slaže, prevarant da bude prevaren, lopov pokraden, razbojnik opljačkan, ubica ubijen itd. A svi oni uglavnom žive u strahu da im se to što čine ne obije o glavu, što neretko vodi i ka paranoji ili maniji gonjenja. Zato i žive u tolikom strahu; ne smeju sami ni do nužnika. Još ako je ko od njih okoreli kriminalac, velike su šanse da završi onaktako kako živi, što se ne baš tako retko i dogodi. Nasuprot njima, dobar i iskren čovek živi mirno i bez straha da će mu neko istom merom uzvratiti. Čini se kao nekakva apstraktna metafizika, a zbilja je tako prosto.

    Što se tiče prevođenja, i dalje sam siguran da ćete završiti celokupni kanon (tu mislim na čitavo udruženje), u čemu vam mogu pomoći pojedinci i grupe koje se bave istim ili sličnim poslovima, poput pomenutog Borisa Kvaternika ili Ksenije Premur. Šteta što i drugi budisti nisu tako marljivi kao vi. Znam da su Mirko Gaspari i još neki autori “Kultura Istoka” prevodili neke sutre, ali juglavnom fragmentarno – za potrebe datog teksta. Pade mi na pamet i Maja Milčinski koja je takođe sarađivala s pomenutim časopisem (Slovenci su na ovom polju baš aktivni), a dosta toga je s kineskog preveo profesor Radosav Pušić…

    Pozdrav i napred hrabro u nove radne pobede!

    Like

    1. Hvala Nikola na podstreku. Nema opterećenja šta ćemo i koliko uraditi, već svaki dan, iz dana u dan, uradimo koliko je u našoj moći, pa sad… dokle stignemo. To mislim da nije loša formula za svakog ko želi da podeli sa drugima ono što ga zaista inspiriše i život čini smislenim.

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s