Uvodni stihovi

976. Težeći tome da sve napusti,
brahman, majstor vedskih himni,
iz divnoga grada u zemlji Kosali
zaputio se daleko na jug.

977. U području Assake,
u susedstvu Aḷake,
živeo je na obali reke Godhāvati,
od hrane isprošene i od voća.

978. A nedaleko od tog mesta
nalazilo se selo poveliko.
Od bogate letine što je sakupiše,
načinio je veliki obred žrtvovanja.

979. Kada je završio veliki obred,
on ponovo u svoju isposnicu otide.
Tek što je u nju ušao,
i drugi brahman za njim naiđe.

980. Noge mu sve u ranama, ožedneo,
zubi mu truli i glava sva u krastama.
Pošto se domaćinu približio,
pet stotina novčića mu zatraži.

981. Videvši ga kako stoji,
Bāvari mu ponudi da sedne.
Upita ga za za sreću i zdravlje,
pa mu ovakve reči uputi:

982. „Sve što sam imao, razdelio sam,
oslobodio sam se svega toga.
Veruj mi, o brahmane:
u mene nema pet stotina novčića.”

983. „Pošto to od tebe zatražih
i ako mi u tome ne udovoljiš,
sedmoga dana od danas, nek‘ ti se
glava rasprsne na sedam delova.“

984. Igrajući svoju nečasnu igru,
taj šarlatan izusti strašnu kletvu.
Kada je te gnusne reči čuo,
Bāvari duboko potišten ostade.

985. Pogođen beše strelom tuge,
jeo nije i telo poče da mu kopni.
Takvim stanjem uma obuzet,
nije se ushićivao ni u meditaciji.

986. Videvši ga uplašenog i potištenog,
jedno njemu naklonjeno božanstvo
dođe do Bāvarija
i ovako mu se obrati:

987. „Taj šarlatan što želi bogatstvo
ni o čemu ništa on ne zna.
Niti o glavi on bilo šta zna,
a niti o njenom pucanju.”

988. „Ako vi znate, plemeniti,
molim vas odgovorite na moje pitanje
o glavi i njezinom pucanju,
vaše reči želim da čujem.”

989. „Ah, ni ja o tome ništa ne znam;
moje znanje dotle ne doseže.
Ali glavu i pucanje glave,
upravo to su pobednici razumeli.”

990. „Onda mi bar to recite, o božanstvo,
na ovom zemljinom šaru,
ko je taj što zna o glavi,
ko zna o njezinom pucanju?”

991. „Još ranije se iz grada Kapilavatthu
zaputio predvodnik sveta,
potomak drevnog kralja Okkāke,
sakyanski sin, svetlonosac.

992. On, brahmane, jeste Probuđeni,
što otišao je iza svih pojava, prozrevši ih,
stekao najviše znanje i duhovnu moć,
razumeo pravu prirodu svih pojava.
Pošto je sve zalihe kamme razorio,
oslobođen biva, jer nove tekovine ne stiče.

993. Budni, Blaženi, u ovome svetu,
duhovnog oka posednik podučava Dhammu,
Idi do njega i postavi mu pitanje svoje:
on će ti najbolje objašnjenje dati.”

994. Kada je čuo red „Budni”
Bāvari se istog časa razvedri.
U njemu tuga u trenu nestade,
silno ushićenje ga celog obuze.

995. Blaženstvom preplavljen, srećan, veseo,
Bāvari zatim ono božanstvo upita:
„U kojem selu ili gradu, u kojem kraju
boravi taj zaštitnik sveta,
kako se može doći i pokloniti se
Probuđenome, najvećem među ljudima?”

996. „Taj pobednik je u Sāvatthīju, u zemlji Kosala;
[tu boravi] onaj čija je mudrost obilna, oštroumnost ogromna.
Taj sakyanski sin bez premca, pročišćen, predvodnik ljudi,
jeste neko ko razume glavu i njezino pucanje.”

997. I on se tada obrati svojim učenicima,
brahmanima koji ovladaše vedskim himnama:
„Dođite, učenici brahmanski, ja ću govoriti,
a vi saslušajte šta imam da vam kažem.

998. U ovome svetu se pojavio
onaj što nadaleko poznat je kao ‘Budni‘,
neko ko se u svetu javi zaista vrlo retko.
Požurite do Sāvatthīja i nađite najboljeg među ljudima.“

999. „A kada ga ugledamo, brahmane,
kako ćemo znati da upravo on je Buda?
Pošto to ne znamo, recite nam
na koji način ćemo ga prepoznati?”

1000. „Reč o znakovima velikoga čoveka
do nas je došla sačuvana u himnama.
Trideset dva obeležja su data,
jedno po jedno, opisano do detalja.

1001. Za onoga čije telo poseduje
sva ta obeležja velikog čoveka,
zaista samo dva puta postoje:
treći se nikako ne može naći.

1002. Ako u svome domu ostane,
savladavši čitav ovaj svet,
bez nasilja, bez oružja kakvoga,
vladaće nad njim on, pravdom vođen.

1003. Ali ako, pak, dom svoj napusti
i krene putem beskućnika,
tada budom postaje, koprenu uklanja,
arahant kojem niko ravan nije.

1004. Isključivo u umu svojem, bez reči,
pitajte ga za [moje] rođenje, klan, obeležja,
svete himne i učenike; i upitajte ga
na kraju o glavi i njenom pucanju.

1005. Ako on zaista jeste buda,
pred čijim pogledom prepreka nema,
on će vam glasom odgovoriti
na ono što ste ga umom pitali.”

1006. Kada su čuli Bāvarijeve reči,
njegovih šesnaest učenika –
Ađita, Tissa Metteyya,
Puṇṇaka i Metagū,

1007. Dhotaka i Upasīva,
Nanda i Hemaka,
par Todeyya i Kappa,
kao i mudri Đatukaṇṇī,

1008. Bhadrāvudha i Udaya,
kao i brahman Posāla,
oštroumni Mogharāđa
i veliki mudrac Piṅgiya –

1009. svaki vođa sopstvene grupe,
dobro poznati nadaleko,
meditanti što u zadubljenjima uživaju,
koji su sebe izgradili dobrim postupcima,

1010. pokloniše se Bāvariju svi do jednoga
i pošto su triput obišli oko njega,
svaki zamotane punđe, kožom ogrnuti,
zaputiše se pravo ka severu –

1011. prvo do Patiṭṭhāne, prestonice Aḷake,
a zatim u nekadašnji Māhissatī,
onda u Uđđenī i Gonaddhu,
Vedisu i Vanasu,

1012. i Kosambī i Sāketu,
veličanstveni grad Sāvatthī,
Seravyu i Kapilavatthu,
kao i grad Kusināru,

1013. i dalje do gradova Pāvā i Bhoga,
Vesālīja i prestonice zemlje Magadhe,1
pa još dalje do Pāsāṇaka svetilišta,
čarobnog i kao stvorenog za užitak.

1014. Kao što žedan traga za hladnom vodom,
kao što trgovac traga za dobrom zaradom
ili onaj što ga sparina muči traga za hladovinom,
tako su se oni žurno uz planinu uspinjali.

1015. A tom prilikom je Blaženi,
sedeći pred zajednicom monaha,
podučavao istini svoje učenike,
nalik lavu što se rikom u šumi oglasi.

1016. Ađita ugleda Budu
veličanstvenom suncu nalik, sa stotinu zraka,
mesecu nalik u onoj noći
kada dostigne svoj puni sjaj.

1017. Pošto je osmotrio njegovo telo
i sva obeležja na njemu video,
on stade sa strane, zaista uzbuđen
i u umu svome postavi pitanje:

1018. „Reci nam tačno o njegovom rođenju,
iz kojeg je klana i kakva su obeležja njegova,
je li usavršen u recitovanju svetih himni.
Koliko svojih učenika taj brahman ima?“

1019. „Godina mu je sto i dvadeset,
a potiče iz klana po imenu Bāvari;
tri su obeležja na njegovome telu;
on jeste odlični znalac triju veda,

1020. obeležja i povesti svih,
tumačenja reči i pravila rituala.
On podučava pet stotina učenika;
usavršen je u sopstvenom učenju.“

1021. „O najviši među ljudima, otkrij nam
do detalja obeležja koja poseduje Bāvari.
O ti koji si sasvim presekao žudnju,
ne dopusti da u nama imalo sumnje ostane!“

1022. „U stanju je da lice pokrije svojim jezikom,
između obrva raste mu gusti pramen;
polni organ sakriven mu je naborima kože;
tako znaj, brahmanski učeniče.“

1023. Kada su čuli da je na pitanja odgovoreno,
a da nijedno ne beše glasno izgovoreno,
ushićeni i uz naklone s poštovanjem,
svako od prisutnih ovako pomisli:

1024: „Beše li to neko božanstvo ili Brahmā
ili čak Indra, supružnik Suđin,
ko umom svojim postavi pitanja?
Kome su odgovori upućeni bili?

1025. „Bāvari pita o glavi
i o njezinom pucanju.
Objasni to, o Blaženi!
Razvej sve naše sumnje, o riši!“

1026. „Neznanje znajte kao ‘glavu‘;
jasno znanje kao ‘pucanje glave‘,
kada je združeno s poverenjem, svesnošću,
koncentracijom, željom i energijom.“

1027. Na to brahmanski učenik,
obuzet velikim ushićenjem,
prebaci ogrtač preko jednog ramena
i čelom dodirnu tlo kraj Budinih stopa.

1028. „Brahman Bāvari, poštovani gospodine,
zajedno sa svim svojim učenicima,
oduševljenjem ispunjen, radostan,
do nogu se klanja Vidiocu.“

1029. „Neka brahmana Bāvarija sreća prati,
kao i sve njegove učenike.
Neka i vi svi budete srećni!
Nek dugovečan budeš, brahmanski učeniče!

1030. Kakvo god pitanje da Bāvari ima,
ti ili neko među onima što sa tobom dođoše –
slobodno mi pitanja postavljajte,
šta god da želite da saznate.“

1031. Pošto je odobrenje o Bude dobio,
Ađita sede na svoje mesto i poštovanje iskaza,
pa onda sklopljenih ruku, smeran,
Tathāgati svoje prvo pitanje postavi.


Beleška
1 Rāđagaha.


The King meets the Ascetics, Balustrade, Level 1, Borobudur, photograph by Anandajoti Bhikkhu

Kako odagnati tamu?

Sāriputta sutta, Sn IV.16

955. „Nikada ranije ne videh,“
(reče poštovani Sāriputta),
„niti čuh od bilo koga,
o učitelju tako prijatnih reči, predvodniku,
i njegovom silasku sa Tusita neba.

956. U ovom svetu sa njegovim božanstvima
vide ga kao Onog sa duhovnim okom.
Odagnavši svaku tamu, sam,
do blaženstva on stigao jeste.

957. Budnome, nesputanom i nepristrasnom,
onome ko istinu govori, sa velikom pratnjom,
njemu ovamo dođoh sa pitanjem,
u ime mnogih što ovde okovani su.

958. Kada je monahu svega dosta
i odluči da boravi na mestu osame,
u podnožju drveta ili na mestu za pogreb
ili duboko u pećinama planinskim,

959. u svim tim različitim boravištima,
koliko je tamo strašnih stvari,
pred kojima on ne treba da drhti,
sedeći u svom domu savršene tišine?

960. Koliko prepreka na svetu ovom ima
za monaha što hodi poljem još neistraženim,
koliko je prepreka koje savladati mora,
živeći na tom mestu dalekome?

961. Na koji bi način trebalo da govori,
koliko je područje postupaka njegovih?
Šta bi trebalo da su pravila i rituali
jednog monaha čvrstog u svojoj odluci?

962. Kakvom se vežbanju posvetivši,
budući sabran, pronicljiv i svestan,
treba on da sažeže nečistoće sopstvene,
kao što to zlatar čini zlato topeći?”

963. „Kao onaj ko dobro razume,
reći ću ti u skladu sa istinom,
(Sāriputta“, reče Blaženi),
„šta dobro je za onoga ko se zasitio,
pa željan probuđenja odluči
da boravi na mestu osamljenom.

964. Mudrog monaha neka ne muči pet strahova,
ako živi svestan i u skladu sa pravilima svojim:
obadi, drugi insekti, kao i gmizavci razni,
kontakti sa ljudima i četvoronožna životinje;

965. niti treba da ga plaše sledbenici drugih učenja,
čak i kada vidi njihove strahove mnoge.
Da prevlada treba i druge opasnosti mnoge,
tragajući za onim što za njega korisno je.

966. Pogođen udesom bolesti i gladi,
neka podnosi hladnoću i vrućinu prekomernu.
Beskućnik, na mnoge načine tim stvarima pogođen,
istrajan treba da ostane, u odluci svojoj čvrst.

967. Ne treba krađu da počini, niti da izgovori laž,
i slabe i snažne ljubavlju svojom neka prožme.
Svestan kad um mu je uskomešan i mutan,
sve to neka odagna kao ’svojinu Mračnoga’.1

968. Pod vlast besa i oholosti neka ne potpadne,
već ih iz sebe iščupa, zajedno sa korenom.
Potom, oduprevši se i prijatnom i neprijatnom,
neka i jedno i drugo prevaziđe zauvek.

969. Mudrosti dajući prednost, ushićen dobrim,
te prepreke mnoge treba da savlada.
Nezadovoljstvo mestom gde obitava neka pobedi,
četiri razloga za kukanje neka u sebi pobedi:

970. ’Šta ću jesti? Gde ću jesti?
Ah, kako sam loše spavao! Gde ću spavati noćas?’
Te misli pune briga razvejati svakako treba
onome koji vežba, beskućniku, lutalici.

971. Primajući hranu i ogrtač u prikladno vreme,
neka zna kad dosta je da zadovoljen bude.
Motreći na ove stvari, obuzdan u selo odlazi,
čak i kad zlostavljan biva, ružnu reč ne govori.

972. Pogleda oborenog i koraka odmerenog,
zadubljenju posvećen, uvek neka smotren bude.
U spokojstvu utvrđen, negujući vedrinu,
neka sklonost ka nemiru uma i brizi preseče.

973. Prekorevan kad biva, neka se sabran raduje
i svoje srce smekša ka saputnicima u životu svetačkom.
Korisne reči treba da govori, ali neka ih ne bude previše,
neka ne daje drugima razloga da ga kritikuju.

974. U ovome svetu pet vrsti prašine ima,
za čije uklanjanje onaj sabran treba da vežba.
Zato neka napusti žudnju za oblicima i zvukovima,
za ukusima, mirisima i stvarima koje dodirnuti može.

975. Monah sa svesnošću, uslobođenoga uma,
vatru žudnje za takvim stvarima neka ugasi.
U pravo vreme, istraživanju Dhamme predan,
ujedinjen u sebi, svu tu tamu neka odagna.”

Tako Blaženi reče.


Komentar
Komentar objašnjava da je ovu suttu inicirao glavni učenik Sāriputta, kada se Buda vratio u svet ljudi, a pošto je period monsuna proveo među božanstvima. Prve dve strofe izražavaju pohvalu Budi, posle čega Sāriputta objavljuje da ima jedno pitanje; komentar kaže da ga on postavlja zapravo u ime svojih učenika. U strofama 95862 on zapravo ne postavlja jedno, već mnoštvo pitanja vezanih za vežbanje monaha. U preostalom delu sutte (96275) Buda objašnjava različite aspekte monaškog treninga: strahove koje monah mora da prevaziđe, nevolje sa kojima mora da se suoči, moralno ponašanje, negovanje uma, kako da se drži u susretu sa drugima i na koji način da istražuje Dhammu.


Beleška
1 Māra, Zli, personifikacija negativnih sadržaja uma.


The Treasurer is informed of his Renunication, Balustrade, Level 1, Borobudur, photograph by Anandajoti Bhikkhu

Početnikov budizam

Kakav bi se savet mogao dati nekome ko se tek zainteresovao za budizam i želeo bi bolje da ga prouči?

Neko ko je zainteresovan za budizam trebalo bi prvo da pročita prave knjige i informiše se šta je to uopšte budizam. Svi mi rastemo sa različitim predubeđenjima i ovo će nam pomoći da ona o budizmu koja imamo testiramo i ako su pogrešna, da ih korigujemo. Da bi u tome pomogla, Budistička zajednica u Srbiji je na svom sajtu (www.srednjiput.rs/knjige) postavila mnoge od njih, a neke smo i štampali. Štampana izdanja knjiga koje predstavljaju theravada tradiciju, kao jednu od najbližih izvornom Budinom učenju, moguće je dobiti besplatno (uz plaćanje samo poštarine) ako zainteresovani pošalju mejl na adresu budizam@yahoo.com. Među tim knjigama su najvažnije one koje donose u srpskom prevodu izvorne Budine govore, a za njima slede tumačenja savremenih budističkih učitelja. Na taj način moguće je formirati jednu prilično realnu i pouzdanu sliku toga šta je to Buda podučavao svoje učenike pre više od 25 vekova u severnoj Indiji.

Takvo znanje će poslužiti kao pouzdana osnova za praksu. Jer ako ne znate te osnovne stvari, svako može da vam kaže bilo kakvu proizvoljnu stvar o budizmu i odmah ćete se naći u dilemi. Je li to tačno? A proizvoljnosti je mnogo, jer ljudi daleko više vole da diskutuju o svojim, na različite načine formiranim idejama, nego da čitaju o Budinim. Tako si možda već čuo kako je budizam jedno mračno, pesimistično učenje, jer budisti stalno pričaju o nekakvoj patnji. Isto tako, govore da Bog ne postoji i na taj način uništavaju duhovni potencijal čoveka da komunicira sa najvišom silom u svemiru. Dalje, cilj budizma je samouništenje, razaranje duše i tako dalje i tako bliže. Moram reći, sve glupost do gluposti. Ali ako ne znaš kako izgleda Rim, nikad nisi u njemu bio, svako može o njemu da ti priča i ti ćeš u zavisnosti od ubedljivosti i harizme govornika verovati u te reči ili nećeš. Umesto da sam otputuješ i uveriš se.

Dakle, pažljivo čitanje kao prvo. Kao drugo, poveži se sa ljudima koji već praktikuju budizam i prvo vidi šta oni rade, kako i zašto. Ne ustručavaj se da pitaš ono što te zbunjuje ili te intrigira, a ne znaš zasigurno odgovor. I ti ljudi su sami jednom bili tu gde si ti sada. Učenje ih je inspirisalo, videli su u njemu neku koristi za sebe i odlučili da mu posvete više vremena za svoju dobrobit. A kako su napredovali u praksi ta dobrobit je lagano počela da se preliva i na druge, kroz njihove manje burne reakcije i snažniju volju da saslušaju, posavetuju, pomognu.

Naravno, pošto je budizam pre svega jedno sasvim praktično učenje, nešto što treba primeniti da bi dalo rezultat, trebalo bi da pitaš mnogo više praktičnih, nego teorijskih pitanja. Dobro s eraspitaj u vezi sa praksom meditacije, jer to je upravo ono što će ti doneti korist – praksa, ne priča. Instrukcije koje ti pri tome budu davali treba da budu sasvim jasne i logične. Ako nisu, ili razgovaraš sa pogrešnom osobom koja ni sama ne zna najbolje o čemu govori ili treba da se vratiš na tačku 1 i iščitaš ono što si možda samo letimično pogledao i ovoga puta malo bolje o tome razmisliš.

Razgovarajući sa ljudima koji praktikuju budizam, lagano ćeš upijati sâmo učenje, do tačke kada će ti njegove osnove biti potpuno jasne. Paralelno sa tim treba da vežbaš, vežbaš i vežbaš, proveravajući to što vežbaš u različitim svakodnevnim situacijama. Posmatraj da li se tvoje reakcije menjaju, postaju li manje burne i više promišljene. Da li ti to donosi manje patnje nego ranije, manje kajanja zbog nepromišljenih postupaka? Tako ćeš postati osoba koja sa jedne strane poznaje sâmo učenje, a sa druge je vešta u njegovoj primeni. Kada dođeš na taj nivo, tada si već daleko od znatiželjnog početnika kakav si nekada bio. To je jedno fantastično putovanje, koje obiluje darovima, samo ako se odlučiš da na njega kreneš. Neka ti ovde opisana dva koraka pomognu da to putovanje bude što lakše i plodonosnije.


Onaj ko se latio štapa

Attadaṇḍa sutta, Sn IV.15

935. „Strah izaziva onaj ko se štapa lati:1
pogledajte samo ljude kako se sukobljavaju.
A sada ću vam ispričati kakav me
osećaj neodložnosti obuze.

936. Videvši ljude kako se komešaju
poput riba u jezeru sa malo vode,
kako se jedni protiv drugih bore,
strah veliki mnome ovlada.

937. Svet je ovaj potpuno bez suštine,
svuda unaokolo samo kretanje.
Tražeći nekakvo boravište za sebe,
ne nađoh mesto koje je slobodno.

938. Ali i u tim boravištima borba bez kraja,
i to me saznanje nezadovoljstvom ispuni.
A onda opazih strelu tako teško da se uoči,
zabodenu duboko, baš u ovome srcu.

939. Kada ta strela nekoga pogodi,
takav juri bez kraja, na sve strane.
Ali pošto je uspeo da je iščupa,
više ne juri, više ne tone.2

940. [Ovde se pravila recituju.]3
Kakve god veze za ovaj svet da vežu,
ne treba ih jačati, već slabiti.
Potpuno prozrevši zadovoljstva čula,
vežbaj sopstvenog hlađenja radi.

941. Istinoljubiv treba biti, nenametljiv,
otvoren i kloniti se ogovaranja.
Lišen ljutnje, muni neka nadiđe
otrov pohlepe i škrtosti.

942. Pobediti lenjost, učmalost i letargiju,
nemaru se ne treba predavati.
Onaj ko je nibbānu za cilj odabrao
ne istrajava u gordosti svojoj.

943. Lažima se ne treba služiti,
niti strast za oblicima negovati.
Tu obmanu potpuno prozreti
i uzdržan pred naglošću živeti.

944. Ne treba ushićen biti onim što je staro,
niti se onim što je novo oduševljavati;4
za gubitkom ne tužiti, niti se uplitati
u ono što izgleda svetlucavo i sjajno.5

945. Ja pohlepu zovem velikom bujicom,
a žudnju velikim brzakom, uporištem i prinudom;
senzualnost jeste močvara
koja se zaista teško prelazi.

946. Ne odstupajući od istine, muni,
pravi brahman, na uzvisini stoji.
Pošto se odrekao svega,
sa razlogom ga umirenim zovu.

947. Onaj ko znanje poseduje, istinski znalac,
postaje nezavistan, jer razumeo je Dhammu.
Ispravno postupajući u svetu ovom,
ne čezne ovde za bilo čime.

948. Ko god da je otišao iza i izvan čulne strasti,
tog okova što teško ga je u ovome svetu skinuti,
takav, prekinuvši tok, slobodan je veza svih,
više ne tuži, niti jalova nadanja gaji.

949. Neka uvene svo što pripada prošlom,
takođe za kasnije ništa ne ostavljaj.
Ako se ne uhvatiš za ono što između jeste,
kud god da kreneš, bićeš u miru.

950. Onaj ko ne uzima kao „moje”
bilo šta ovde što obuhvataju ime i oblik,
ko ne tuguje za onim što je nepostojeće,
taj pobeđen nije u svetu ovome.

951. Onaj za koga ništa ne izgleda
kao ‘ovo je moje‘ ili ‘[ovo pripada] drugima‘,
pošto ne nalazi išta što bi smatrao za ‘moje‘,
takav ne tuži, misleći: ‘Ovo moje nije‘.

952. Bez ogorčenja i bez lakomosti,
bez strasti, uvek i svugde isti –
kada me pitaju za onoga ko nepomeriv je,
te osobine ja najvećom nagradom zovem.

953. Za onoga bez strasti, koji razume,
nikakvog gomilanja zasluga nema.
Uzdržan, bez podstreka, takav
sigurnost vidi gde god da pogleda.

954. Takav muni o sebi ne govori
kao o nekome ko je jednak, niži il‘ viši.
Smiren, sebičnosti oslobođen,
ni za čim ne poseže, niti šta odguruje” –
tako Blaženi reče.


Komentar
Dok komentar, u svom uvodu u Purābheda suttu (Pđ II 548), kaže da je Attadaṇḍa sutta izgovorena božanstvima prilikom Velikog okupljanja, u uvodu za Attadaṇḍu kaže da je ovaj govor bio Budina pouka Sakyanima i Koliyama, koji su se pripremali da otpočnu međusobni rat oko reke Rohini, jer im je bila neophodna za navodnjavanje svojih oranica. Kineska Arthapada daje treću priču o nastanku ove sutte, povezujući je za masakrom koji je nad Sakyanima načinio Virūḍhaka, krvoločni kralj Kosale.

Čini se da se govor sastoji od dva dela, tek labavo povezana. Početnih pet strofa izražavaju odbojnost prema strahotama masovnog nasilja. Prema komentaru, ove stihove je Buda izgovorio podsećajući se svog vremena kao bodhisatte, kada je još uvek bio u prilici da oseti uznemirenost i teskobu. Govornik kaže da ga je obuzeo osećaj neodložnosti (935), da je osetio strah (936) i dezorijentisanost (937). U 940 ga prekida glas, koji kaže: „Ovde se pravila recituju“ i od tada strofe koje slede (940-45) opisuju vežbanje monaha na već poznate načine. Potom se u 946 pesma pretvara u podužu pohvalu muniju, koja se nastavlja sve do kraja govora.


Beleške
1 Komentar: Štap je simbol za nasilje, koje ima tri oblika: fizičko nasilje (tri vrste pogrešnog postupanja telom), verbalno nasilje (četiri vrste pogrešnog verbalnog postupanja) i mentalno nasilje (tri vrste pogrešnog mentalnog postupanja). O svemu ovome se detaljnije raspravlja u Sāleyyaka sutti (MN 41) i Ćunda sutti (AN 10:176).
2 Komentar: „Više ne juri” ka nekom od odredišta ponovnog rođenja; „više ne tone” ni u jednu od četiri bujice senzualnosti, gledišta, preporađanja i neznanja. Videti Ogha sutta (SN 45:171) i Yoga sutta (AN 4:10).
3 Ova fraza, neka vrsta uputstva, kao da ukazuje da je ovaj govor imao ritualnu upotrebu, možda kao deo ceremonije preuzimanja pravila morala. U nastavku, stihovi objašnjavaju kako iščupati strelu o kojoj je upravo bilo reči.
4 Komentar: „Staro” i „novo” se odnosi na prošle i sadašnje sastojke bića.
5 Komentar: „Ono što izgleda svetlucavo i sjajno” označava žudnju i druge puteve zamućivanja uma.


The Mother speaks with her Daughter, Balustrade, Level 1, Borobudur, photograph by Anandajoti Bhikkhu

Opis monaškog puta

Tuvaṭaka sutta, Sn IV.14

915. „Pitam potomka Sunca, velikog rišija,
o osami i stanju mira.
Kojim to uvidom monah oslobođen biva,
ničim nevezan za ovaj svet?”

916. „Treba da ukloni ideju ‘ja sam‘,
taj koren pojma identiteta.1
Bez prestanka treba da vežba, sabran,
i tako ohladi svaku žudnju u sebi.

917. Šta god da takav sazna,
o onom u sebi ili pak izvan sebe,
ne treba time zarobljen da ostane,
jer to se među mudrima hlađenjem ne zove.

918. Zbog svega toga neka o sebi ne misli
kao o boljem, lošijem ili jednakom.
Čulima podstican na načine mnoge,
neka ne održava čaroliju sopstva.

919. Upravo u sebi on treba da dostigne mir;
monah neka mir ne traži od drugoga.
Jer za onoga ko je miran u samome sebi,
nema toga što grabi, a ni onog što odguruje.

920. Kao što je u sred velikog okeana
sasvim mirno, bez i najmanjeg talasa,
takav neka je monah, nepomućen, bez strasti,
neka u sebi otekline ne stvara bilo gde.”

921. „Onaj čije oči su otvorene opisao je
Dhammu koju ugledao je, uklonivši prepreke.
Opiši nam sada praksu, gospodine,
pravila discipline i takođe koncentraciju.”

922. „Oko ne treba da luta nepažljivo,
uši svoje zatvoriti treba za seoska naklapanja.
Za prijatnim ukusima pohlepan ne treba biti,
ni na šta na svetu kao na ‘moje‘ ne gledati.

923. Kada ga kontakti razni zapljusnu,
monah neka ne kuka ni na koji način.
Za bilo kojim postojanjem neka ne čezne,
niti od straha zadrhti ma kako strašno bilo.

924. Kada je hranu i piće dobio,
ono što poješće i ono što će obući,
neka sve to ne gomila, praveći zalihe.
A ako svega toga nema, neka nesrećan ne bude.

925. U meditaciji postojan, a ne nepromišljen,
neka se uzdrži od nespokojstva, pažljiv.
Monah neka obitava u zajednici
u kojoj sasvim malo buke ima.

926. Ne preterujući u spavanju,
budnosti je predan, uvek gorljiv.
Neka napusti lenjost, obmanu, igru, zabavu,
razvrat i sve drugo što uz to ide.

927. Neka vradžbine ne praktikuje,
tumačenje oznaka na telu, snova ili zvezda.
Sledbenik moj krike životinja tumačiti neće,
niti se u lečenje bolesti i neplodnosti upuštati.

928. Monah ne treba pred pokudom da drhti,
nit‘ da se gordi kada ga neko hvali.
Neka se od sebičnosti i pohlepe podalje drži,
isto kao od ljutnje i ogovaranja svakog.

929. Monah neka se u trgovinu ne upušta
i ne čini bilo šta što kritiku zaslužuje.
Neka se u selu ne zadržava suviše dugo,
niti laska ljudima, nadajući se dobitku nekom.

930. Monah hvalisav ne treba da bude,
niti da zbori sa skrivenom namerom nekom.
Od bestidnosti neka je što dalje,
kao i od raspravljanja sa drugima.

931. Iz njegovih usta laži ne izlaze,
kao ni reči koje bi obmanule drugoga.
Samo zbog toga kako živi, zbog mudrosti,
ili zbog pravila i zaveta koje sledi,
neka sa visine ne gleda ni na koga,

932. Iako izazvan bujicom reči
koje drugi askete govore bez mere,
on na to neka ne odgovara srdito,
jer vrli na taj način ne uzvraćaju.

933. Razumevši ovo učenje kroz istraživanje,
monah bi trebalo da vežba, uvek sabran.
Hlađenje strasti shvativši kao smirenje,
neka nemaran ne bude u Gotaminom nauku.

934. Pobednik on je što sam sebe pobedio je;
video Dhammu očima svojim, ne kroz reči drugih.
Zato, pažljiv prema svakoj reči Blaženoga,
on učenje poštuje i uvek postupa u skladu sa njim.”


Komentar

Sagovornik pita Budu: „Kojim to uvidom monah oslobođen biva?“ U odgovoru, Buda objašnjava monašku praksu kontemplacije, savetujući mu da proveri iluziju „ja sam“ u ukloni žudnju (91620). Sa ovog visokog nivoa, sagovornik se spuštana na rudimentarniji nivo treninga i traži od Bude da govori o monaškoj disciplini i koncentraciji. Buda (počev od 922) odgovara detaljnim objašnjenjem načina na koji monah vežba, opisujući njegovo ponašanje, stav prema hrani i odeći, negovanje mentalnih kvaliteta, način življenja i govorenja.


Beleška
1 Ideja „ja sam mislilac” leži u korenu svih naših identifikacija i ta obmana okiva naš um kroz polaritete ja/drugi, moje/tuđe itd. Da bismo je se oslobodili, moramo naučiti da istražujemo te distinkcije – koje u početku uzimamo kao nešto što se samo po sebi razume – kako bismo uvideli da su one samo pretpostavke, ne sastavni deo sveta u kojem živimo, i shvatili koliko bi nam bilo lakše ako bismo uspeli da ih se oslobodimo.

The Gods look down on the Pond, Balustrade, Level 1, Borobudur, photograph by Anandajoti Bhikkhu

Meditacija i relaksacija

Šta je cilj i svrha meditacije? Je li osećaj opuštenosti i mira dovoljno dobar cilj?

Cilj je dostići najviše, nibbānu ili probuđenje. Duž tog puta postoji niz usputnih, ali korisnih stanica. Osećaj mira je sigurno jedna od njih. Isto tako i osećaj opuštenosti. Ne treba prevideti te efekte. Ali ih ne treba uzimati ni kao da smo završili posao.

Tokom meditacije moramo takođe veoma paziti na razne mamce. Naravno, znaš šta je mamac u ribolovu, recimo. Ali kakve on ima veze sa meditacijom? Ima. Jer tokom meditiranja pojavljuju se u našoj glavi razne obmanjujuće misli i iskustva, koji nas lako skrenu da pogrešan put. Zato, nemoj mnogo da razmišljaš recimo o čudesnim moćima i natprirodnim silama koje samo što nisi stekla. Ili o astralnim putovanjima koja će te odvesti na mesta na kojima nikada nisi bila. Ne traži takve stvari. Sve to mogu biti veliki i neodoljivi mamci. Jer ljudi umesto da traže mir, radije sanjare o moći. Naročito onoj da manipulišu drugima. Sve su to opasne stvari, jako daleke od budističke meditacije.

Zato, kao glavni orijentir uzmi to da ti pre svega pokušavaš da odložiš jedan težak tovar koji već dugo vučeš za sobom, u vidu različitih reakcija koje stvaraju novu patnju u tebi. Dakle, glavni cilj ti je da pročistiš svoj um, da on bude poput čiste vode u koju i ako uleti neka varnica spolja, brzo se ugasi. A ne da budeš poput rezervoara benzina, koji samo čeka varnicu da naravi vatromet veći nego novogodišnji. I što je najzanimljivije, kada je um tako čist i miran, neke od tih natprirodnih stvari mogu se pokazati da i nisu toliko natprirodne. Ali, opet, one nisu cilj prakse i zato ti je svejedno imaš li ih ili ne. Jer te suštinski one ne mogu učiniti srećnom.

Sa meditacijom ide i razumevanje onoga što jeste, istine sveta u kojem živiš, a naročito četiri plemenite istine, kako ih je Buda formulisao. Sa tim razumevanjem sve jasnije vidiš i više ceniš taj put razvijanja sopstvenog uma. Zato, kada meditiramo, sem razvijanja stabilne pažnje i koncentracije, uvek imamo na umu da paralelno sa tim razvijamo moć razumevanja toga što nam se sada dešava, ali i spokojstvo, zadršku u automatskom, slepom reagovanju na to.

Svi ti kvaliteti se razvijaju kako kroz meditaciju smirenja, tako i kroz meditaciju uvida, dve polovine jedne iste celine koju zovemo budistička meditacija. Neguj svoju pažnju, izoštravaj je, usmeri je na sopstveno iskustvo. Razvijaj svesnost sadržaja tog iskustva, ne budi njima preplavljena. Da bi to postigla, jačaj balans, spokojstvo u sebi, stanje uma koje je bez unapred zadatih sudova o tome šta je poželjno, a šta ne. Otvori se za svako iskustvo i pokušaj da razumeš čemu ima da te nauči. Ako ga ne razumeš prvi put, ne brini, doći će ti ponovo i ponovo, sve dok ne savladaš lekciju. Dakle, pokušaj što duže da ostaneš u tom stanju balansiranog uma, prvo minut, dva… pa dokle stigneš. A stići ćeš daleko, samo ako vežbaš. Jer sa vežbanjem pročišćenje uma postaje sve lakše. Kao što je Buda bezbroj puta govorio, pročišćenje uma i mir jesu mogući, inače nam ne bi savetovao da ih uzmemo kao cilj svoje prakse, svog života. A to koliko ćemo napredovati i da li ćemo uopšte napredovati zavisi samo od nas. Alternativa tome je da zauvek ostanemo u Minotaurovom lavirintu našeg uma. Zato čvrsto uhvati Arijadnin/Budin konac i kreni lagano iz mraka ka svetlu.


Dugi govor o sukobljavanju

Mahāviyūha sutta, Sn IV.13

895. „Oni koji su ušančeni u svoja gledišta,
prepiru se govoreći: ’Samo je ovo istina’.
Da li se svi oni izlažu samo osudi
ili neki time pohvale takođe zadobijaju?”

896. „Ta [pohvala] je sitnica, malo je to smirenje;
i to su, kažem, dva ploda [teorijskih] rasprava.
Ko ih sagleda, u rasprave bilo kakve ne ulazi,
u neraspravljanju našavši mesto sigurnosti.

897. Kakvo god rašireno gledište da se pojavi,
onaj ko je znalac u to se nikad ne upliće.
Zašto bi neupleten neko ikada upleten postao,
kad se ne naslađuje onim što video je i čuo?

898. Oni za koje su vrli postupci vrhovno merilo,
kažu da je čistota stvar [jedino] samoobuzdavanja.
Prihvativši se svog zaveta, tome se posvete potpuno,
misleći: ’Vežbajmo se u ovome i onda dolazi čistota.’
Tvrdeći da su znalci, bivaju vođeni ka novom rođenju.1

899. Ako takav prekrši svoja pravila i rutuale,
tada zadrhti, jer izneverio je svoju praksu.
On nadasve žudi za čistotom ovde,
kao i zalutali putnik za dalekim domom svojim.

900. Ali onaj ko je napustio pravila i rituale,
stvari osude vredne i one besprekorne,
ne žudeći ni za čistim, ni za nečistim,2
neka živi ničim vezan, miran, ne prianjajući.

901. A koji su vezani za askezu i samomučenje
ili ono što sami vide, čuju ili osete,
lutajući dalje, oni o čistoti govore,
al’ želja za novim rođenjima usahla im još nije.

902. Onaj ko žudi, zaista mučen je željom
i drhti nad onim što samo su mu pretpostavke.
A onaj ko ovde nit’ nastaje, nit’ nestaje,
zašto bi drhtao on, za čime bi žudeti mogao?”

903. „Učenje koje neki uzvišenim nazivaju,
drugi kažu da isto to profano jeste.
Koja od te dve tvrdnje bi istinita mogla biti,
kad obe strane znalcima sebe zovu?”

904. „Takvi kažu da je njihovo učenje savršeno,
dok za učenje drugih tvrde da manjkavo je.
Tako, sukobivši se, nastavljaju da se prepiru,
jer svaka strana svoje mišljenje istinitim naziva.

905. Ako bi nešto niže bilo, zato što protivnici tako kažu,
tada se nijedno među učenjima ne bi razlikovalo.
Jer svako tuđe učenje kao manje vredno opisuje,
ali u isto vreme sopstveno do neba uzdiže.

906. Kao što slave sopstvena učenja,
tako hvale i puteve kojima idu.
Ako bi sve te reči njihove istinite bile,
tad bi se i do čistote na sve te načine stizalo.

907. Brahmana da drugi vodi, to ne postoji,
niti biranja među učenjima i vezivanja za njega.
Tako je on otišao izvan svih sukobljavanja,
jer uzvišenim ne smatra učenja bilo čija.

908. Govoreći ’znam, vidim, to je upravo tako’,
neki veruju da se putem gledišta čistota stiče.
Čak i ako je čovek video, šta je u tome dobro za njega?
Previdevši ono bitno, kažu da čistota od drugog dolazi.

909. Kada gleda, čovek će videti ime i oblik;
tako videvši, znaće samo to što je video.
Na stranu je li video mnogo ili malo,
mudraci ne misle da to je do čistote put.

910. Nije lako podučiti čoveka koji je dogmata,
onog što veliča gledište koje sam formulisao je.
Insistirajući da dobro se krije u tome od čega sâm zavisi,
kaže da to je čistota, da upravo tu istinu video je.

911. Shvativši o čemu se radi, brahman
ne preuzima takve konstrukcije uma;
za gledištima ne juri i ljubitelj pojmova nije.
Razumevši čitavo to mnoštvo gledišta,
ravnodušan ostaje; za sve to drugi se hvataju.

912. Pošto je razmrsio čvorove u svetu ovome,
muni ne zauzima stranu u sukobljavanjima.
Miran među onima što mira nemaju, spokojan,
ne poseže ni za čim; za sve to drugi se hvataju.

913. Pošto se starih otrova oslobodio, a nove ne stvara,
želje svoje više ne sledi, ušančen u učenju nije.
Oslobodivši se teorijskih gledišta, mudrac
za sebe više prekora nema, ovim svetom neuprljan.

914. Daleko stoji od svih pojava
od svega što video je, čuo i osetio.
Tovar svoj odložio je, oslobodio ga se,
mudrac, tvorevinama uma nezaveden,
niti se opire, niti za bilo čime čezne“,
tako je odgovorio Blaženi.


Beleške
1 Ovo je primer zablude kada uzmemo tek jedan deo učenja, nešto što je nama lično blisko, i proglasimo ga da je to celo učenje. Naravno, rezultat nije zadovoljavajući.
2 Komentar: Oslobodivši se štetnih mentalnih sadržaja i stigavši na cilj, arahant nema potrebe da za bilo čime žudi.


Visvantara donates his Elephant, Balustrade, Level 1, Borobudur, photograph by Anandajoti Bhikkhu

Kratki govor o sukobljavanju

Ćūḷaviyūha sutta, Sn, IV.12

878. „Držeći se svaki svog gledišta,
prepirući se, različiti stručnjaci tvrde:
’Ko god na to ovako gleda, razumeo je učenje.
Ko god ga odbacuje, taj je za osudu.’

879. Tako se prepirući, oni optužuju:
’Moj oponent je budala i neznalica.’
Koja od tih teorija je onda tačna,
kad svaki od njih sebe stručnjakom zove?“

880. „Ako je onaj ko ne potvrdi suparnikovu teoriju,
samo zbog toga budala, mula, s manjkom mudrosti,
tada su zapravo svi budale, sasvim bez mudrosti,
jer se svaki od njih svoga gledišta slepo drži.

881. Ali ako se držanjem gledišta pročišćen postaje,
čiste mudrosti, upućen, razuman,
tada niko od ovih u raspravi nije plitkog uvida,
jer svako od njih čvrsta uverenja ima.

882. Ja ne kažem da je ispravno
kada jedan drugog budalom nazivaju.
Svaki je sa svojim gledištem kao istinom srastao
i zato suparnike budalama smatraju.”

883. „Za ono što jedan istinom drži,
drugi kaže: ’To je krivotvorenje, laž.’
Tako se sukobljavajući, oni se glože;
zašto askete ne mogu svi istu stvar da zbore?”

884. „Istina jeste jedna, druge nema;1
čovek koji ovo razume, ne raspravlja se.
Svako od njih svoju, drugačiju istinu objavljuje,
zato askete ne mogu svi istu stvar da zbore.”

885. „Ali zašto o različitim istinama govore,
ti što sebe velikim znalcima nazivaju?
Jesu li te istine zaista mnoge i različite
ili pak oni samo razne pretpostavke slede?”

886. „Istina svakako nema mnogo i različitih,
osim ako [pogrešno] vidimo trajnost u stvarima ovoga sveta.
Ali kada su jednom formulisali svoje razloge za gledišta,
oni čvrsto zastupaju dvojstvo: ’istinito’ i ’pogrešno’.

887. Zavisni od tog što videli su, čuli i osetili,
zavisni od pravila i rituala, oni pokazuju prezir [za druge].
Zauzevši stav o odlukama svojim, podrugljivi su,
sebe hvale i kažu: ’Oponenti su moji glupaci i neznalice.’

888. To zbog čega suparnike budalama smatra,
upravo zbog toga on sebe znalcem zove.
Nazivajući sebe znalcem, zablude drugoga prezire,
a opet istom zabludom vođen, o njemu tako govori.

889. Ponesen svojim ekstremnim gledištem,
zatrovan obmanom, videći sebe savršenim,
sâm sebe je uzvišenim proglasio,
jer takvim vidi gledište koje je prigrlio.

890. Ako je suparnik nekog niskim nazvao,
i taj suparnik tada je svoj nizak uvid pokazao.
Ali ako je majstor znanja onaj ko sebe tako vidi,
tada među asketama budale nema.

891. ’Onima koji objavljuju učenje od ovog drugačije,
čistota nedostaje, takvi nesavršeni jesu.’
Na taj način askete raznih tradicija zbore,
jer okova ih strast za gledištima sopstvenim.

892. ’Samo ovde čistote ima’, tako tvrde;
ni u jednom drugom učenju pročišćenja nema.
Tako mnogi askete ušančeni stoje,
ne odstupajući ni za korak od sopstvenog puta.

893. Ali u tom slučaju, sve dok ne odstupi
ni za korak od sopstvenog puta,
kako neko drugoga za budalu smatrati može?
Sam je taj koji sukobe stvara, kada druge
budalama zove, glasnicima pogrešnog učenja.

894. Ušančen u sudove svoje, sebe uzevši za meru,
sve nove prepirke u ovome svetu stvara.
Kada sve te sudove za sobom ostavi,
čovek razdore više u svetu ovom ne stvara.


Beleška
1 „Istina jeste jedna”. Ovu tvrdnju treba imati na umu čitajući naredne stihove, jer ona čini osnovu za raspravljanje o tome kako ljudi koji unapred zaključuju na osnovu pretpostavki govore u opoziciji: istinito i pogrešno. Buda ne poriče da postoji ono što je istinito i ono što je pogrešno. Umesto toga, on radije govori o tome da sva čvrsta stanovišta, bez obzira koliko istinit ili pogrešan njihov sadržaj mogao biti, kada se uzimaju kao događaji u lancu uzročnosti, dolaze na nivo istine uslovljenih fenomena, kako je to objašnjeno u prethodnom govoru. Ako se za njih vežemo, to vodi u obmanu, konflikt i novo nastajanje. Kada se na njih gleda na ovakav način – kao na događaje, pre nego kao na istinite i pogrešne opise drugih događaja (ili kao na događaje, pre nego kao na simbole) – sklonost vezivanja za njih ili ukopavanja u njih slabi.


The Cowherd and the Yaksas, Balustrade, Level 1, Borobudur, photograph by Anandajoti Bhikkhu

Svađe i rasprave

Kalahavivāda sutta, Sn IV.11

862. „Otkuda nastaju svađe i rasprave,
naricanje i tužaljke, zajedno sa sebičnošću?
Odakle nastaju zaslepljenost i nadmenost,
zajedno sa klevetanjem? Molim te, reci mi.”

863. „Iz onoga što je drago nastaju svađe i rasprave,
naricanje i tužaljke, zajedno sa sebičnošću,
zaslepljenost i nadmenost, kao i klevetanje.
Sa sebičnošću su povezane te svađe i rasprave,
sa nastankom rasprava stiže i klevetanje.”

864. „A šta je uzrok stvarima dragim,
zajedno sa pohlepom što svetom se širi?
I šta je to uzrok očekivanjima i težnjama,
što čovek ih gaji za čas budući?”

865. „Želje su uzrok stvarima dragim,
zajedno sa pohlepom što svetom se širi,
Ona je i uzrok svih očekivanja i težnji,
što čovek ih gaji za čas budući.”

866. „A šta je uzrok željama na ovome svetu?
I odakle nastaju sve te odluke,
bes, laži, isto tako sumnjičavost
i sva [druga] stanja uma što ih opisuju askete?”

867. „Iz onog što ’prijatno’ i ’neprijatno’ zovu
u ovom svetu, iz toga želja nastaje.
Videvši nestajanje i nastajanje oblika,
čovek u ovom svetu odluke donosi.

868. Ljutnja, laži i sumnjičavost,
ta stanja uma takođe iz to dvoje nastaju.
Sumnjom obuzeti treba putem znanja da ide;
tek kada ih je upoznao, asketa o tim stvarima govori.” 1

869. „A šta je uzrok prijatnom i neprijatnom?
Čega kad nema, nema ni njih?
I to što zoveš nastajanjem i nestajanjem,
tome mi takođe uzrok kaži.”

870. „Kontakt je uzrok prijatnog i neprijatnog.
Kad kontakta nema, ni njih nema.
I to što zovem nastajanjem i nestajanjem
iz istog uzroka je nastalo.”

871. „A šta je kontaktu uzrok na ovom svetu,
otkuda to posedovanje nastade?
Čega kad nema, tada ni ‘moje‘ ne postoji?
Šta kad nestane, ni kontakt nas ne dotiče?”

872. „Kontakti su uslovljeni imenom i oblikom;
posedovanje je zasnovano na želji.
Kad želje nema, ni ‘moje‘ ne postoji.
Kad oblik je nestao, ni kontakti nas ne dotiču.”

873. „Šta to dostigne onaj za koga oblik nestaje?
I kako zadovoljstvo i bol iščezavaju?
Hajde kaži mi kako sve to nestaje,
želeli bismo da znamo – tako razmišljam.”

874. „Opažaji mu nisu ni obični ni neobični,
niti je bez opažaja, niti opaža ono što nestalo je.2
Za onoga ko dotle stigne, oblik nestaje,
jer umnožavanjem3 nastali pojmovi uzrok u opažaju imaju.”

875. „Sve što smo pitali već si nam odgovorio.
Pitamo još samo jednu stvar, molimo te reci nam.
Kažu li neki mudri ljudi da se na ovom
mestu nalazi naviše pročišćenje duha?4
Ili pak da nešto drugo najviše je?

876. „Ima znalaca koji kažu da to
jeste najviše pročišćenje duha.
Ali neki među njima, što tvrde da upućeni su,
tek postignuće bez ikakvog ostatka smatraju takvim.

877. Razumevši da još su zavisni,5
mudrac shvata od čega zavise i jedni i drugi.
Sa tim uvidom, u rasprave se ne upušta,
takav mudrac se više ne preporađa.”


Beleška
Ova sutta sledi jedna alternativni „pitanje i odgovor“ obrazac, gde onaj ko pita izgovori jednu strofu, a onaj ko odgovara drugu. Naredno pitanje se nadovezuje na prethodni odgovor i tako se nastavlja istraživanje. Čitav ovaj niz se razvija tako što polazi od vidljivijeg nivoa posledica, ka manje vidljivom nivou uzroka. Na taj način on predstavlja primenu principa uslovljenog nastanka na jedan proces koji se razlikuje od onoga što je opisano u formuli sa dvanaest članova, koja nam je dobro poznata,

Sutta počinje pitanjem o poreklu svađa i rasprava, a nastavlja tako što ide unazad sve do njihovih uzroka. Ako pojednostavimo, serija od 862 do 872 bi se mogla ova opisati: svađe i rasprave ← ono što nam je drago ← želja ← prijatno i neprijatno ← kontakt ← ime i oblik. Na ovoj tački, onaj koji odgovara kaže: „Kada je oblik nestao, ni kontakti nas ne dotiču“, što mami pitanje o stanju u kojem oblik nestaje (873). Ovde sledi jedna kriptična strofa (874), verovatno zamišljena kao zagonetka, o stanju u kojem oblik nestane. Onaj ko pita se potom interesuje da li je to „najveće pročišćenje duha“ i ukazuje na alternativnu tezu o „postignuću bez ikakvog ostatka“. Iako se ova fraza obično koristi da opiše krajnju dimenziju nibbāne, ovde onaj ko odgovara odbacuje obe pozicije kao „zavisnosti“, verovatno da bi istakao da su obe te strane shvaćene kao gledišta. Potom tvrdi da oslobođeni muni ne ulazi u svađe i ne ulazi u različita stanja postojanja (87577).


Beleške
1 Kao što ukazuju drugi delovi ove pesme (videti belešku niže), ostvarenje cilja se ne meri količinom znanja, već je znanje neophodan deo puta ka cilju.
2 Prema Nd. I, ovaj odlomak opisuje četiri nematerijalna zadubljenja, ali pošto prva tri među njima uključuju opažanje (beskrajni prostor, beskrajna svest i ništavilo), samo četvrto od nematerijalnih zadubljenja – sfera ni opažanja ni neopažanja – uklapa se u ovaj opis.
3 Umnožavanje – klasifikovanje (papañća-sankha): Sklonost uma da učitava razlike i nijanse čak i u najjednostavnija iskustva sadašnjeg trenutka, podstičući tako stavove koji mogu završiti u sukobu. Kao što Sn IV.14 ukazuje, koren tih klasifikovanja jeste opažaj: „Ja sam mislilac.” Radi daljeg razmatranja ovoga videti belešku (prvu uz ovaj govor) 173 i uvod u MN 18.
4 Yakkha se obično prevodi kao „demon”. No, prema Nd. I, u ovom kontekstu ovaj pojam označava osobu, individuu, ljudsko biće ili živo biće, pa onda i njen duh.
5 Drugim rečima, mudrac zna da obe grupe iz prethodne strofe pogrešno smatraju da im je znanje merilo napretka, ne uočavajući uslovljenost koja još uvek postoji u tom znanju. Mudraci iz prve grupe pogrešno poistovećuju iskustvo ni opažanja ni neopažanja sa konačnim ciljem i otuda su oni još uvek zavisni od tog stupnja koncentracije. Mudraci u drugoj grupi, činjenicom da tvrde da jesu vešti, pokazuju da još uvek postoji latentna obmana u njihovom iskustvu, koja je samo nalik probuđenju. I da nisu potpuno oslobođeni prianjanja. Obe grupe, pak, još uvek zadržavaju pojam „duha” koji se pročišćava tokom procesa dostizanja pročišćenja. Kada ove uslovljenosti jednom uoči, mudrac više nema želju za raspravom i za nastajanjem ili nestajanjem. Na taj način znanje jeste sredstvo da se stigne do cilja, ali se ostvarenje tog cilja ne meri i nije definisano tim znanjem. Videti takođe: DN 21; MN 18; Sn V.14.


The Bodisattva as Householder and Ascetic, Balustrade, Level 1, Borobudur, photograph by Anandajoti Bhikkhu

Pre sloma tela

Purābheda sutta, Sn IV.10

848. ”Kako razume, kako postupa,
onaj kojeg smirenim nazivaju?
O Gotama, reci mi, kada te već pitam,
opiši mi tu najvišu osobu.”

849. ”Lišen želje pre sloma,“1
(reče Blaženi),
„on niti od prošlosti zavisi,
niti se može odrediti ovim između,2
jer u njemu nikakvih sklonosti nema.

850. On je bez ljutnje, bez straha,
niti se hvališe, niti za nečim žali,
kad govori dobro promisli, neuznemiren,
istinski muni, u govoru potpuno odmeren.

851. Nevezan za budućnost,
isto tako za prošlim ne tuguje.
Kao prorok osame u sred kontakata,
svoj put ne gubi u šumi gledišta.

852. Uzdržan, bez skrivenih namera,
žudnji oslobođen, bez tvrdičluka,
ljubazan, a ne [moralno] odbojan,
niti u ogovaranja razna upleten.

853. Nepometen primamljivim stvarima,
nije ispunjen nadmenošću;
blag je, nadaren domišljatošću,
ni lakom, al‘ niti nezainteresovan.

854. Marljivo vežba, ne očekujući [materijalnu] dobit,
te uznemiren nije ni kada je nema.
Bez neprijateljstva hranjenog žudnjom,
on ne čezne za prijatnim ukusima.

855. Spokojan, uvek sabran,
u ovom svetu sebe ne obmanjuje
da je jednak, bolji il‘ gori od drugog:
u njemu takve nadmenosti nema.

856. Bez bilo kakvih je zavisnosti,
jer je razumeo Dhammu, sâm nezavisan.
Žudnju u njemu nije moguće naći
za postojanjem ili za nepostojanjem.

857. Ja mirnim nazivam onoga
u kojem za užicima čula strasti nema.
U njemu takvi čvorovi ne postoje,
jer svaku vezanost nadišao je.

858. Takav nema decu ili svoje stado,
nijedan pašnjak i njiva njegovi nisu.
U njemu se ne može bilo šta naći
što prigrabio je ili odbacio.

859. Na ono što bi drugi rekli o njemu –
prosti ljudi, kao i askete i brahmani –
na to on mnog pažnje ne obraća;
zato rečima njihovim neuznemiren ostaje.

860. Pohlepa je u njemu iščezla, bez škrtosti,
utihnuli mudrac [o sebi] ne govori
da je među višima, jednakima ili nižima.
Ne predajući se mentalnim konstrukcijama,
za bilo kakvu od njih, on se ne hvata.

861. Ko ništa na svetu svojim ne smatra
i ko ne tuguje nad onim čega nema,
ko se ne koleba među učenjima:
takav se s razlogom smirenim naziva.”


Komentar
Komentar objašnjava da su ova sutta i pet koje slede – Kalahavivāda, Ćūḷaviyūha, Mahāvyūha, Tuvaṭaka i Attadaṇḍa – bile izgovorene tokom Velikog okupljanja, baš kao i Sammāparibbāđaniya sutta (II.13). Svaki od ovih govora, kaže komentar, bio je upućen drugoj grupi božanstava i kao odgovor na pitanja koja je postavljao umom stvoreni buda. Purābheda sutta je namenjena devama koje su razmišljale: „Šta bi trebalo učiniti pre sloma ovog tela?“ Rane budističke tradicije nisu jedinstvene oko ovog opisa. Tako u priči o nastanku govora koju sadrži paralelna verzija u kineskoj Arthapadi, pitanja postavlja Budin otac, Sakyanin Suddhodana. Bilo kako bilo, ovaj govor zaista liči na odgovor koji je Buda mogao dati na pitanja nekog znatiželjnog monaha.

Pitanje koje pokreće ovaj govor tiče se znanja i ponašanja najvišeg čoveka (uttamaṃ naraṃ), onoga ko živi u miru (upasanto). Odgovor nudi opis munija, koji je „prorok osame u sred kontakata“ i tako oslobođen nečistoća.


Beleške
1 Misli se na „slom tela“, tj. na smrt.
2 U vezi sa razmatranjem o tome da probuđeno biće ne može biti klasifikovano na način na koji mi to obično činimo videti Aggivacchagotta sutta (MN 72), Yamaka sutta (SN 22:85) i Anurādha sutta (SN 22:86).


Sakra begs from the Four Friends, Balustrade, Level 1, Borobudur, photograph by Anandajoti Bhikkhu