Svađe i rasprave

Kalahavivāda sutta, Sn IV.11

862. „Otkuda nastaju svađe i rasprave,
naricanje i tužaljke, zajedno sa sebičnošću?
Odakle nastaju zaslepljenost i nadmenost,
zajedno sa klevetanjem? Molim te, reci mi.”

863. „Iz onoga što je drago nastaju svađe i rasprave,
naricanje i tužaljke, zajedno sa sebičnošću,
zaslepljenost i nadmenost, kao i klevetanje.
Sa sebičnošću su povezane te svađe i rasprave,
sa nastankom rasprava stiže i klevetanje.”

864. „A šta je uzrok stvarima dragim,
zajedno sa pohlepom što svetom se širi?
I šta je to uzrok očekivanjima i težnjama,
što čovek ih gaji za čas budući?”

865. „Želje su uzrok stvarima dragim,
zajedno sa pohlepom što svetom se širi,
Ona je i uzrok svih očekivanja i težnji,
što čovek ih gaji za čas budući.”

866. „A šta je uzrok željama na ovome svetu?
I odakle nastaju sve te odluke,
bes, laži, isto tako sumnjičavost
i sva [druga] stanja uma što ih opisuju askete?”

867. „Iz onog što ’prijatno’ i ’neprijatno’ zovu
u ovom svetu, iz toga želja nastaje.
Videvši nestajanje i nastajanje oblika,
čovek u ovom svetu odluke donosi.

868. Ljutnja, laži i sumnjičavost,
ta stanja uma takođe iz to dvoje nastaju.
Sumnjom obuzeti treba putem znanja da ide;
tek kada ih je upoznao, asketa o tim stvarima govori.” 1

869. „A šta je uzrok prijatnom i neprijatnom?
Čega kad nema, nema ni njih?
I to što zoveš nastajanjem i nestajanjem,
tome mi takođe uzrok kaži.”

870. „Kontakt je uzrok prijatnog i neprijatnog.
Kad kontakta nema, ni njih nema.
I to što zovem nastajanjem i nestajanjem
iz istog uzroka je nastalo.”

871. „A šta je kontaktu uzrok na ovom svetu,
otkuda to posedovanje nastade?
Čega kad nema, tada ni ‘moje‘ ne postoji?
Šta kad nestane, ni kontakt nas ne dotiče?”

872. „Kontakti su uslovljeni imenom i oblikom;
posedovanje je zasnovano na želji.
Kad želje nema, ni ‘moje‘ ne postoji.
Kad oblik je nestao, ni kontakti nas ne dotiču.”

873. „Šta to dostigne onaj za koga oblik nestaje?
I kako zadovoljstvo i bol iščezavaju?
Hajde kaži mi kako sve to nestaje,
želeli bismo da znamo – tako razmišljam.”

874. „Opažaji mu nisu ni obični ni neobični,
niti je bez opažaja, niti opaža ono što nestalo je.2
Za onoga ko dotle stigne, oblik nestaje,
jer umnožavanjem3 nastali pojmovi uzrok u opažaju imaju.”

875. „Sve što smo pitali već si nam odgovorio.
Pitamo još samo jednu stvar, molimo te reci nam.
Kažu li neki mudri ljudi da se na ovom
mestu nalazi naviše pročišćenje duha?4
Ili pak da nešto drugo najviše je?

876. „Ima znalaca koji kažu da to
jeste najviše pročišćenje duha.
Ali neki među njima, što tvrde da upućeni su,
tek postignuće bez ikakvog ostatka smatraju takvim.

877. Razumevši da još su zavisni,5
mudrac shvata od čega zavise i jedni i drugi.
Sa tim uvidom, u rasprave se ne upušta,
takav mudrac se više ne preporađa.”


Beleška
Ova sutta sledi jedna alternativni „pitanje i odgovor“ obrazac, gde onaj ko pita izgovori jednu strofu, a onaj ko odgovara drugu. Naredno pitanje se nadovezuje na prethodni odgovor i tako se nastavlja istraživanje. Čitav ovaj niz se razvija tako što polazi od vidljivijeg nivoa posledica, ka manje vidljivom nivou uzroka. Na taj način on predstavlja primenu principa uslovljenog nastanka na jedan proces koji se razlikuje od onoga što je opisano u formuli sa dvanaest članova, koja nam je dobro poznata,

Sutta počinje pitanjem o poreklu svađa i rasprava, a nastavlja tako što ide unazad sve do njihovih uzroka. Ako pojednostavimo, serija od 862 do 872 bi se mogla ova opisati: svađe i rasprave ← ono što nam je drago ← želja ← prijatno i neprijatno ← kontakt ← ime i oblik. Na ovoj tački, onaj koji odgovara kaže: „Kada je oblik nestao, ni kontakti nas ne dotiču“, što mami pitanje o stanju u kojem oblik nestaje (873). Ovde sledi jedna kriptična strofa (874), verovatno zamišljena kao zagonetka, o stanju u kojem oblik nestane. Onaj ko pita se potom interesuje da li je to „najveće pročišćenje duha“ i ukazuje na alternativnu tezu o „postignuću bez ikakvog ostatka“. Iako se ova fraza obično koristi da opiše krajnju dimenziju nibbāne, ovde onaj ko odgovara odbacuje obe pozicije kao „zavisnosti“, verovatno da bi istakao da su obe te strane shvaćene kao gledišta. Potom tvrdi da oslobođeni muni ne ulazi u svađe i ne ulazi u različita stanja postojanja (87577).


Beleške
1 Kao što ukazuju drugi delovi ove pesme (videti belešku niže), ostvarenje cilja se ne meri količinom znanja, već je znanje neophodan deo puta ka cilju.
2 Prema Nd. I, ovaj odlomak opisuje četiri nematerijalna zadubljenja, ali pošto prva tri među njima uključuju opažanje (beskrajni prostor, beskrajna svest i ništavilo), samo četvrto od nematerijalnih zadubljenja – sfera ni opažanja ni neopažanja – uklapa se u ovaj opis.
3 Umnožavanje – klasifikovanje (papañća-sankha): Sklonost uma da učitava razlike i nijanse čak i u najjednostavnija iskustva sadašnjeg trenutka, podstičući tako stavove koji mogu završiti u sukobu. Kao što Sn IV.14 ukazuje, koren tih klasifikovanja jeste opažaj: „Ja sam mislilac.” Radi daljeg razmatranja ovoga videti belešku (prvu uz ovaj govor) 173 i uvod u MN 18.
4 Yakkha se obično prevodi kao „demon”. No, prema Nd. I, u ovom kontekstu ovaj pojam označava osobu, individuu, ljudsko biće ili živo biće, pa onda i njen duh.
5 Drugim rečima, mudrac zna da obe grupe iz prethodne strofe pogrešno smatraju da im je znanje merilo napretka, ne uočavajući uslovljenost koja još uvek postoji u tom znanju. Mudraci iz prve grupe pogrešno poistovećuju iskustvo ni opažanja ni neopažanja sa konačnim ciljem i otuda su oni još uvek zavisni od tog stupnja koncentracije. Mudraci u drugoj grupi, činjenicom da tvrde da jesu vešti, pokazuju da još uvek postoji latentna obmana u njihovom iskustvu, koja je samo nalik probuđenju. I da nisu potpuno oslobođeni prianjanja. Obe grupe, pak, još uvek zadržavaju pojam „duha” koji se pročišćava tokom procesa dostizanja pročišćenja. Kada ove uslovljenosti jednom uoči, mudrac više nema želju za raspravom i za nastajanjem ili nestajanjem. Na taj način znanje jeste sredstvo da se stigne do cilja, ali se ostvarenje tog cilja ne meri i nije definisano tim znanjem. Videti takođe: DN 21; MN 18; Sn V.14.


The Bodisattva as Householder and Ascetic, Balustrade, Level 1, Borobudur, photograph by Anandajoti Bhikkhu

2 thoughts on “Svađe i rasprave

  1. Još jednom, svaka čast na uloženom trudu. Jes’ kratko, al’ je slatko…

    Neću da se uplićem u vaš rad, ali kad završite ovaj kanonski odeljak, mogli biste prevesti ona poglavlja Pitanja mudrog kralja Milinde koja nedostaju ukoliko je to moguće. Na vašem sajtu sam naišao i na drugu verziju ove knjige koju je preveo čovek zvučnog imena i prezimena – Vojislav Ilić. Ali ta verzija mi se ne sviđa jer su reči i rečenice previše zgusnute te takoreći minimalističke. Problem nije u srpskom prevodu, nego u engleskom priređivaču koji je, iako vođen dobrim namerama da čitaocima na što prostiji i zanimljiviji način približi ovo obimno delo, ipak isuviše pojednostavio sam stil i time doprineo da govori (naročito poređenja i nabrajanja) izgube ritmičnost. Ali vaš prevod mi se čini besprekornim.

    Ne znam jeste li znali, ali Damapadu je preveo i sociolog religije i profesor Milan Vukomanović, a ovde je odlomak od jedanaestog do dvadesetog poglavlja s komentarima.

    https://pescanik.net/poglavlja-xi-xx/

    Evo i još jednog interesantnog teksta koji se meni svideo, pa bih da ga podelim s vama ukoliko ga niste čitali, iako je objavljen pre otprilike osam godina:

    https://rs.rbth.com/arts/2014/10/19/budizam_hinduizam_taoizam_i_lav_tolstoj_34403.html

    Like

  2. Hvala, NIkola.
    Da, mogao bih ja svašta prevesti, samo da imam još jedno tri života :)))

    Pitanja kralja Milinde su jedna vrlo zanimljiva knjiga i neke njene delove sam preveo, više kao vežbe dok sam učio pali. Prevodi su na sajtu Srednji put
    https://srednjiput.rs/pali-kanon/sutta-pitaka/khuddaka-nikaya/milindapanha/
    Naravno, ovo je jedan manji deo, jer je knjiga u engleskom prevodu oko 380 strana.

    Na Vukomanovićev prevod Dhammapade na Peščaniku sam baš pre koju nedelju slučajno nabasao.
    Da, treba nam više ljudi koji će prevoditi budističku literaturu.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s