Onaj ko se latio štapa

Attadaṇḍa sutta, Sn IV.15

935. „Strah izaziva onaj ko se štapa lati:1
pogledajte samo ljude kako se sukobljavaju.
A sada ću vam ispričati kakav me
osećaj neodložnosti obuze.

936. Videvši ljude kako se komešaju
poput riba u jezeru sa malo vode,
kako se jedni protiv drugih bore,
strah veliki mnome ovlada.

937. Svet je ovaj potpuno bez suštine,
svuda unaokolo samo kretanje.
Tražeći nekakvo boravište za sebe,
ne nađoh mesto koje je slobodno.

938. Ali i u tim boravištima borba bez kraja,
i to me saznanje nezadovoljstvom ispuni.
A onda opazih strelu tako teško da se uoči,
zabodenu duboko, baš u ovome srcu.

939. Kada ta strela nekoga pogodi,
takav juri bez kraja, na sve strane.
Ali pošto je uspeo da je iščupa,
više ne juri, više ne tone.2

940. [Ovde se pravila recituju.]3
Kakve god veze za ovaj svet da vežu,
ne treba ih jačati, već slabiti.
Potpuno prozrevši zadovoljstva čula,
vežbaj sopstvenog hlađenja radi.

941. Istinoljubiv treba biti, nenametljiv,
otvoren i kloniti se ogovaranja.
Lišen ljutnje, muni neka nadiđe
otrov pohlepe i škrtosti.

942. Pobediti lenjost, učmalost i letargiju,
nemaru se ne treba predavati.
Onaj ko je nibbānu za cilj odabrao
ne istrajava u gordosti svojoj.

943. Lažima se ne treba služiti,
niti strast za oblicima negovati.
Tu obmanu potpuno prozreti
i uzdržan pred naglošću živeti.

944. Ne treba ushićen biti onim što je staro,
niti se onim što je novo oduševljavati;4
za gubitkom ne tužiti, niti se uplitati
u ono što izgleda svetlucavo i sjajno.5

945. Ja pohlepu zovem velikom bujicom,
a žudnju velikim brzakom, uporištem i prinudom;
senzualnost jeste močvara
koja se zaista teško prelazi.

946. Ne odstupajući od istine, muni,
pravi brahman, na uzvisini stoji.
Pošto se odrekao svega,
sa razlogom ga umirenim zovu.

947. Onaj ko znanje poseduje, istinski znalac,
postaje nezavistan, jer razumeo je Dhammu.
Ispravno postupajući u svetu ovom,
ne čezne ovde za bilo čime.

948. Ko god da je otišao iza i izvan čulne strasti,
tog okova što teško ga je u ovome svetu skinuti,
takav, prekinuvši tok, slobodan je veza svih,
više ne tuži, niti jalova nadanja gaji.

949. Neka uvene svo što pripada prošlom,
takođe za kasnije ništa ne ostavljaj.
Ako se ne uhvatiš za ono što između jeste,
kud god da kreneš, bićeš u miru.

950. Onaj ko ne uzima kao „moje”
bilo šta ovde što obuhvataju ime i oblik,
ko ne tuguje za onim što je nepostojeće,
taj pobeđen nije u svetu ovome.

951. Onaj za koga ništa ne izgleda
kao ‘ovo je moje‘ ili ‘[ovo pripada] drugima‘,
pošto ne nalazi išta što bi smatrao za ‘moje‘,
takav ne tuži, misleći: ‘Ovo moje nije‘.

952. Bez ogorčenja i bez lakomosti,
bez strasti, uvek i svugde isti –
kada me pitaju za onoga ko nepomeriv je,
te osobine ja najvećom nagradom zovem.

953. Za onoga bez strasti, koji razume,
nikakvog gomilanja zasluga nema.
Uzdržan, bez podstreka, takav
sigurnost vidi gde god da pogleda.

954. Takav muni o sebi ne govori
kao o nekome ko je jednak, niži il‘ viši.
Smiren, sebičnosti oslobođen,
ni za čim ne poseže, niti šta odguruje” –
tako Blaženi reče.


Komentar
Dok komentar, u svom uvodu u Purābheda suttu (Pđ II 548), kaže da je Attadaṇḍa sutta izgovorena božanstvima prilikom Velikog okupljanja, u uvodu za Attadaṇḍu kaže da je ovaj govor bio Budina pouka Sakyanima i Koliyama, koji su se pripremali da otpočnu međusobni rat oko reke Rohini, jer im je bila neophodna za navodnjavanje svojih oranica. Kineska Arthapada daje treću priču o nastanku ove sutte, povezujući je za masakrom koji je nad Sakyanima načinio Virūḍhaka, krvoločni kralj Kosale.

Čini se da se govor sastoji od dva dela, tek labavo povezana. Početnih pet strofa izražavaju odbojnost prema strahotama masovnog nasilja. Prema komentaru, ove stihove je Buda izgovorio podsećajući se svog vremena kao bodhisatte, kada je još uvek bio u prilici da oseti uznemirenost i teskobu. Govornik kaže da ga je obuzeo osećaj neodložnosti (935), da je osetio strah (936) i dezorijentisanost (937). U 940 ga prekida glas, koji kaže: „Ovde se pravila recituju“ i od tada strofe koje slede (940-45) opisuju vežbanje monaha na već poznate načine. Potom se u 946 pesma pretvara u podužu pohvalu muniju, koja se nastavlja sve do kraja govora.


Beleške
1 Komentar: Štap je simbol za nasilje, koje ima tri oblika: fizičko nasilje (tri vrste pogrešnog postupanja telom), verbalno nasilje (četiri vrste pogrešnog verbalnog postupanja) i mentalno nasilje (tri vrste pogrešnog mentalnog postupanja). O svemu ovome se detaljnije raspravlja u Sāleyyaka sutti (MN 41) i Ćunda sutti (AN 10:176).
2 Komentar: „Više ne juri” ka nekom od odredišta ponovnog rođenja; „više ne tone” ni u jednu od četiri bujice senzualnosti, gledišta, preporađanja i neznanja. Videti Ogha sutta (SN 45:171) i Yoga sutta (AN 4:10).
3 Ova fraza, neka vrsta uputstva, kao da ukazuje da je ovaj govor imao ritualnu upotrebu, možda kao deo ceremonije preuzimanja pravila morala. U nastavku, stihovi objašnjavaju kako iščupati strelu o kojoj je upravo bilo reči.
4 Komentar: „Staro” i „novo” se odnosi na prošle i sadašnje sastojke bića.
5 Komentar: „Ono što izgleda svetlucavo i sjajno” označava žudnju i druge puteve zamućivanja uma.


The Mother speaks with her Daughter, Balustrade, Level 1, Borobudur, photograph by Anandajoti Bhikkhu

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s