Mir iza svih gledišta

Māgandiya sutta, Sn IV.9

835. Kada sam video Taṇhu, Aratī i Ragu,1
u meni se čak ni tada nije javila želja za snošajem,
pa zašto [bih sada poželeo] telo, puno mokraće i izmeta?
Ne bih voleo da ga dodirnem čak ni stopalom.“

836. „Ako ne želiš dragulj kao što je ovaj,
ženu koju sigurno priželjkuju mnogi kraljevi,
koje gledište, postupke, praksu, način života,
postojanje i preporađanje ti onda zastupaš?“

837. „Razmotrivši razna učenja, u meni se,
(Māgandiya“, reče Blaženi),
„ne rađa takva misao: ‚‘Ja zastupam ovo‘,
[u vezi sa gledištem] za koje bih bio vezan.
Sagledavši gledišta i ne vezavši se ni za jedno,
tragajući dalje, ja ugledah unutrašnji mir.“

838. „Zaista, muni, ti govoriš bez vezivanja
za sve one sudove što su ih drugi izložili“,
(reče Māgandiya).
„Što se tiče stvari koju nazva ‘unutrašnji mir’,

na koji način njega mudar obznanjuje?“

839. „Ja ovde ne govorim o čistoti stečenoj
(Māgandiya“, reče Blaženi),
na osnovu gledišta, predanja ili znanja, pravila i rituala;
ali takođe ni onoj bez gledišta, predanja ili znanja;
bez pravila i rituala – ne govorim na takav način.
Okrenuvši se od svega toga, ne vezujući se ni za jedno, miran,
ne zaviseći od ičega, nek čovek za preporađanjem ne žudi.“2

840. „Ako zaista ta čistota nije stečena,“
(reče Māganadiya),
na osnovu gledišta, predanja ili znanja, pravila i rituala;
ali isto tako ni bez gledišta, predanja ili znanja,
bez pravila i rituala – ne na takav način,
onda je to, mislim, jedno sasvim zbunjujuće učenje;
jer neki veruju da se putem gledišta čistota stiče.“

841. „Pitajući me stalno istu stvar, oslonjen na gledište,
(Māgandiya“, reče Blaženi),
ostaješ zbunjen oko stvari za koje si toliko vezan.
Na kraju nisi nazreo ni jedan tračak značenja
i zato moje reči potpuno zbunjućim smatraš.

842. Ko god sebe vidi ‘jednakim,’ ‘višim’ il‘ ‘nižim’,
zbog toga će se možda u rasprave upuštati.
Ali zato onaj ko je tim trima razlikama neokrznut,
o ‘jednakom’ ili o ‘višem’ uopšte ne razmišlja.

843. Za šta bi brahman tvrdio: ‘To je istina’
ili sa kime bi se raspravljao: ‘To je pogrešno’?
Kada za njega ‘jednak‘ i ‘nejednak‘ ne postoje,
oko čega bi u raspravu mogao zapasti?

844. Napustivši dom da bi lutao boravišta lišen,
muni u selima ni sa kim se ne zbližava.
Otarasivši se čulnih strasti, očekivanja oslobođen,
sa ljudima se u raspravljanje ne upušta.3

845. Dok luta odvojen od svih tih stvari u svetu ovome,
nāga ni oko jedne od njih polemiku ne zapodeva.
Sličan bodljikavom lotosu što u bari izraste,
ali ga ni voda ni blato ne uprljaju,
tako i muni, zagovornik mira, pohlepe lišen,
neuprljan ostaje užicima čula i svetom ovim.

846. Ni gledištima, ni tuđim mišljenjima
istinski znalac ne postaje zaslepljen,
zato što se sa njima ne poistovećuje.
Ne biva zaveden delima ili onim što čuje,
te u boravištima različitim ne završava.

847. Za onog bez strasti ka opaženom, vezivanja nema;
za onoga mudrošću oslobođenog, obmana nema.
Ali oni što se opažanja i gledišta čvrsto dohvatiše,
tumaraju svetom ovim, od jednog sukoba do drugog.


Beleške
1 Kćeri Māre: Žudnja, Odbojnost i Strast, koje su pokušale da zavedu Budu dok je, posle probuđenja, boravio u blizini bodhi drveta. Ova epizoda opisana je u govoru Mārine kćeri (Māradhītu sutta, SN 4:25).
2 Ovo nejasno i naizgled kontradiktorno mesto moglo bi se razjasniti tako da koristimo ispravne stavove, učenje, znanje, pravila i praksu kao put, kao sredstvo da stignemo do čistote. Kada smo do nje jednom stigli, napuštamo i sam taj put, jer čistota unutrašnjeg mira, u svom krajnjem značenju, jeste nešto što nadilazi ona sredstva kojima je ostvarena. U stihu koji ovome sledi jasno je da Māgandiya nije shvatio ovu distinkciju.
3 Ova strofa se javlja i u Hālikddakāni sutti (SN 22:3), gde je njeno značenje pobliže objašnjeno.


The Pratyekabuddha and the Scene in Hell, Balustrade, Level 1, Borobudur, photograph by Anandajoti Bhikkhu

Bez trajnog sopstva

“Sve stvari su bez trajne osnove.“
Kad mudrošću ovo uvidimo,
od patnje se okrećemo:
to je put ka pročišćenju.

Dhammapada, 279

Proučavaoci dečijeg razvoja kažu nam da je mnogo meseci potrebno da prođe pre nego što se u svesti deteta pojavi prvi osećaj sopstva. Na drugom kraju životnog puta, ono što nazivamo svojim životom, taj osećaj sopstva na koji smo toliko navikli, često postaje mnogo manje definisan; u nekim slučajevima potpuno dezintegrisan. I oto nije nešto o čemu rado razmišljamo.

Međutim, to je u skladu sa onim što je Buda rekao o svim realitetima koji su bez ikakvoj trajnog „sopstva“. To što mi nazivamo naše „ja, sopstvo“ razvija se tokom godina, menja i kao takvo ne bi trebalo da bude nešto za šta se vezujemo. Pa gde bi, onda, trebalo da tražimo sigurnost, identitet? Zbog toga kažemo „Uzimam utočište u Budi“. Verujemo da pouzdan, stabilan osećaj toga ko smo mi zaista možemo pronaći u Budi. Ovde ne govorimo o Budi kao istorijskoj ličnosti, koja je živela u Indiji pre otprilike dve i po hiljade godina. Buda kojeg uzimamo kao utočište, u kojeg imamo poverenje, jeste svesnost, koja je ovde-i-sada, neopterećena sopstvom, koja jednostavno vidi i razume to što vidi.

S ljubavlju
ađan Munindo


Istina kao otrov

Pasūra sutta, Sn IV.8

824. ”Samo ovde ima čistote”, tako objavljuju;
kažu, ni u jednom drugom učenju pročišćenja nema.
Insistirajući da ono od čega sami zavise jeste najviše,
mnogi su duboko ušančeni u sopstvenim istinama.

825. Polemike željni, u neku zajednicu banu,
pa jedan drugoga optužuju da je budala.
Suprotnih uverenja, brane svaki svoje tvrdnje;
žudeći za pohvalom, tvrde da su veliki znalci.

826. Ko je oduševljen time da govori u sred zajednice,
a pohvale željan je, takav uznemiren postaje.
Ako mu tvrdnje nisu prihvaćene, poniženim se oseti.
Potrešen kritikom, manu neku traži [u svom protivniku].

827. Ako kažu da mu je tvrdnja manjkava,
a i sudije se onda sa time saglase,
gubitnik neutešno nariče, tuguje,
jadikuje: „Ah, nadmašio me je!“

828. Takve rasprave među asketama izbijaju,
zbog njih mnogi ushićeni i potišteni postaju.
Videvši to, treba se od raspravljanja uzdržati,
jer od toga jedina korist je zadovoljenje taštine.

829. Onaj kojeg u zajednici hvale
pošto im je izložio učenje svoje,
taj time ushićen biva, a gordost mu buja,
jer obezbedio je sebi korist koju poželeo je.

830. Ali ta gordost biće mu izvor neprilika,
jer govoriće ispunjen neznanjem i arogancijom.
Videvši to, treba se od raspravljanja uzdržati,
jer znalci kažu da niko time čistotu ne postiže.

831. Baš kao heroj, kraljevskom hranom hranjen,
što ide unaokolo grmeći i suparnika traži,
tako i ti, Pasūra, idi i za sebe protivnika nađi,
jer ovde nikoga sa kim bi se borio nema.

832. Kad se neko dograbi gledišta i prepire,
tvrdeći pri tom: „Ovo i samo ovo je istina”,
takvome reci: ‘Kada raspravu započneš,
za tebe ovde nikakvog protivnika nema‘.

833. Ali među onima koji dalje od gomile žive,
koji jedno gledište ne pobijaju nekim drugim,
šta bi među takvima mogao postići, Pasūra,
jer oni ni za čim kao vrhovnim ne posežu?

834. Ti si ovamo došao premišljajući
i u umu prebirajući stanovištima razna.
A naišao si na nekoga ko pročišćen je:
zaista, nikakvog uspeha pred tobom nema.


Komentar
Pozadina ove sutte je priča o nadaleko znanom polemičaru Pasūri, koji je išao od mesta do mesta i uspevao da pobeđuje u javnim debatama, omiljenoj zabavi u drevnoj Indiji, nečem sličnom kao današnje TV debate. Tako je stigao i do Sāvaṭṭhīja, gde je ukrstio koplja sa glavnim Budinim učenikom Sāriputtom. Razvila se polemika oko toga u čemu se ogleda čovekova čulnost. Pasūra smatra da su to predmeti koji su lepi, prijatni i primamljivi, ali Sāriputta ukazuje da se ona ogleda pre kroz namere pokretane žudnjom. Naime, svako vidi lepe predmeta, ali ne biva svako njima primamljen. Posle neuspešne debate sa Sāriputtom, nesrećni Pasūra je pokušao da debatuje i sa Budom, ali ponovo bezuspešno. Na kraju te debate, Buda je izgovorio ovu suttu, koja nas podseća kako u polemikama suparničke strane ne samo da neguju vrlo visoko mišljenje o valjanosti svojih gledišta. Još više, one se lično identifikuju sa tim gledištima, povezujući svoj identitet i samopoštovanje sa svojim uverenjima vezanim za istinu. Ovo uključivanje ličnog u sopstvenu polemičku poziciju otkriva kolika se psihološka opasnost krije u gledištima. Ta opasnost onda eksplodira kada se teoretičari upuste u debatu.


The Bodhisattva takes Food for the Pratyekabuddha, Balustrade, Level 1, Borobudur, photograph by Anandajoti Bhikkhu

Koliko često, koliko dugo?

Kao nezaređena osoba, koliko često i koliko dugo bi trebalo da meditiram? Ako sam ozbiljno posvećena meditativnoj praksi, šta bi to bio minimum prakse za nezaređene?

Mišljenja o tome ima koliko i meditanata. Ipak, jedno od njih kaže da bi trebalo meditirati svakoga dana, barem pola sata ujutro i pola sata uveče. To nije neki fiksirani, obavezni limit, naravno. Ali imajući u vidu da smo svi zauzeti porodičnim i poslovnim obavezama, to bi bio neki minimum za onoga ko želi ozbiljno da se bavi meditacijom. Bilo bi veoma korisno održati takav raspored nekoliko meseci i videti šta se događa, pa onda odlučiti kako dalje.

Korisno je tome dodati još jedan minut meditacije na svakih sat-dva, tokom svakodnevnih aktivnosti. Odvoj jedan minut da se zaustaviš i napraviš otprilike 15 udaha i izdaha – što je taman minut. To u naš život unosi kratak, ali redovan podsetnik na potrebu da budemo svesni tokom čitavog dana.

A kada prođe ova pošast i stvari se vrate u normalu, treba barem jednom godišnje otići na meditativno povlačenje i intenzivno vežbati sedam, deset ili više dana. Na sve ove načine ostajemo u kontaktu sa svojom praksom meditacije i zato je posvećenost vežbanju vrlo važna. Stvar nam olakšava to što je bukvalno svaki trenutak prilika za svesnost. Čak i kada uveče legneš u krevet, pokušaj da zaspiš tako što će ti pažnja biti na dahu. To je odlično uspavljujuće sredstvo, bolje od bilo kakve pilule!

Što se tiče takozvane formalne meditacije, vremena koje smo odvojili samo za to, dobro je stvoriti naviku da sedimo ujutro i uveče. Ujutro je možda to lakše, jer naša čula, uključujući i um, još nisu počeli da bombarduju svakodnevni podražaji, slike, zvukovi, misli. Može biti pravo uživanje ustati pre svih i tih pola sata posvetiti samo sebi. Naravno, tajna ranog ustajanja krije se u tome kada ležemo. Jer telu i umu je pre svega potreban odmor da bismo bili svesni. Uveče nam može izgledati malo teže da meditiramo, naročito ako radimo i imamo gomilu obaveza oko porodice. Sem toga, uveče obično u jednoj sobi „tandrče“ TV, u drugoj kompjuter… deca jurcaju po stanu, a i mobilni je kraj ruke, nudeći beskrajnu zabavu „razmazivanja“ po ekranu. Ali, kada se stvari utišaju ili ako imamo priliku da odemo na neko tiše mesto, meditacija uveče može biti pravo uživanje. Posle sve trke i zbrke, rešavanja raznih problema, zaista nam dobro dođe malo hlađenja, usporavanja. A kada ga osetimo, tu su i olakšanje i radost. Nemir radnog dana lagano počinje da se sleže na dno uma i on postaje fokusiraniji, laganiji, spokojniji. Meditacija tada postaje mnogo efikasnije sredstvo oporavka od unutrašnej zbrke i napetosti nego gledanje TV-a ili padanje u komu koja traje do jutra.

Još jedan detalj može biti važan. Pokušati s vremena na vreme da makar malo produžimo sedenje. Šta će se desiti ako ovaj put odsedim 20 minuta? Je li to baš toliko teško? Na taj način onih 15 minuta činimo mnogo konfornijim i nismo stalno u dilemi hoću li uspeti da odsedim ili ću nervozno ustati zato što me boli koleno. I zaista, ako uspem da odsedim pola sata, standardnih 15 minuta mi posle izgleda kao sitnica, gotovo kao razgibavanje. Sve je stvar perspektive. Druga važna stvar je grupa, uživo ili onlajn. Ako imamo mogućnost da dobijamo podršku od ljudi sličnih nama, zašto to ne iskoristiti? Postoje naše grupe uživo u Novom Sadu i Beogradu. Postoje grupne meditacije preko zooma. I ako je nešto dobro došlo sa ovom koronom, onda je to saznanje da je mogućnost za povezivanje sa ljudima koje zanimaju i inspirišu iste stvari kao i nas, mogućnost koju nam daje intenet, zaista ogromna, a da je do sada ni izbliza nismo iskoristili. E pa iskoristimo je sada.

I za kraj pitanje u kojem svako od nas može da se prepozna. Šta ako ipak ne uspemo da održimo redovnu praksu? Iznenada naiđe cunami i život nam okrene naopačke. Nema više šanse da meditiramo onako kako smo to ranije činili, ujutro i uveče. Dobro poznata priča svakome od nas. Dobro, dešava se, ništa strašno. Ali ako i ne možemo da sedimo ujutro i uveče, onaj minut svaki sat-dva tokom dana sigurno možemo da zadržimo. Svakoga dana provedemo barem deset puta po minut stojeći na semaforu, u redu na kasi, vozeći se gradskim prevozom… Dakle tu vreme nije problem. A upravo ta tanka nit pomoći će nam da se sasvim ne izgubimo, da se, kada se cunami smiri, setimo gde smo stali i šta nam to nedostaje u životu. I da nastavimo sa još većim žarom, kako nas sledeći cunami ne bi ponovo sa sobom odneo. Da, pali smo. Ali znamo kako i da ustanemo. Koliko god puta da treba. I svaki put je lakše.


Čari seksa

Tissa Metteyya sutta, Sn IV.7

814. ”Kad se neko uplete u seksualne odnose“,
(reče poštovani Tissa Metteyya)
„kažite nam, poštovani gospodine, koja je nevolja.
Pošto saslušamo vašu pouku
vežbaćemo marljivo u osami.”

815. ”Onaj ko se seksu prepusti,
(Metteyya“, reče Blaženi),
zaboravi brzo na samo učenje,
te na sasvim pogrešan put zaluta:
to je ono neplemenito u njemu.

816. Ko god je nekada živeo u osami,
pa se onda u seksualne odnose upustio,
nalik je kočiji što je sa puta sletela,
prostakom ga nazivaju, klipanom.

817. Ranija počast i dostojanstvo njegovi,
zauvek izgubljeni postaju.
Uviđajući to, vežbati zato treba
napuštanje seksualnog odnosa.

818. Kada takvoga crne misli pritisnu,
tuži on kao nesrećnik nekakav.
A kad čuje šta drugi o njemu govore,
do kraja posramljen ostaje.

819. Otrovne strele onda odapinje,
kad ga drugi rečima napadnu.
Sve to je za njega velika muka,
pa tako u laži sve dublje tone.

820. Dok je privržen bio životu u osami,
drugi su ga za mudrog smatrali,
ali sada kada se na seks odlučio,
žudnja ga vodi, poput lude na povocu.

821. Kad mudrac uoči takvu opasnost,
da iz jednog u drugo stanje zapadne,
samotničkom življenju privržen ostaje
i tada se u seksualne odnose ne upušta.

822. Upravo u osami sebe vežbajte,
jer to je za plemenite najbolje mesto.
A ko zbog toga sebe najvišim ne smatra,
takav je zaista sasvim blizu nibbāne.

823. Kad muni tako živi, sasvim slobodan,
bez ikakve želje za zadovoljstvima čula,
oni vezani za ta zadovoljstva zavide mu,
kao nekome ko bujicu strasti prešao je.


Komentar
Ovo je dijatriba o prepuštanju seksualnim zadovoljstvima, izrečena kao odgovor na pitanje koje je postavio monah po imenu Tissa Metteyya. Čini se da je učenje ovde namenjeno asketi koji namerava da napusti život u celibatu i vrati se laičkom životu. U strofi 821, govor se pretvara u još jednu pohvalu muniju, koji živi sam, indiferentan prema seksualnim užicima i otuda uspeva da pređe bujicu (823).


Foto © Anandajoti Bhikkhu

Starost

Đarā sutta, Sn IV.6

804. Kratak je, avaj, život ovaj,
za manje od stoleća umremo.
Ako neko možda i duže poživi,
ipak ga starost na kraju sustigne.

805. Ljudi tuguju nad onim što vide kao „moje“,
ali ništa što poseduju trajno nije.
Videvši da postoji takvo razdvajanje,
domaćinski život napustiti treba.

806. Sve o čemu neko pomisli: „Ovo je moje“,
u času smrti i to biva ostavljeno.
Kada to shvati, mudrac, moj učenik,
neka na stvari ne gleda kao na „moje“.

807. Kao što, kad se probudi, čovek ne vidi
sve ono što pre toga gledao je u snu,
isto tako ne vidi ni njemu dragu osobu,
koja umrla je i zauvek ga napustila.

808. Iako smo te ljude gledali i slušali,
znali ih pod ovim ili onim imenom,
samo njihovo ime ostaje da odzvanja,
kada na kraju smrtni čas ih odnese.

809. Koji su pohlepni za imetkom što većim,
ne mogu umaći žalosti, naricanju i jadu.
Zato muniji, proroci onoga što jeste sigurnost,
u beskućnike odlaze, napustivši posedovanje.

810. Kada monah živi povučen,
priklonivši se boravištu u osami,
kažu da takvo mu mesto više priliči,
umesto da u sred sela i vreve živi.

811. Muni ne zavisi od bilo čega;
ništa ne smatra ni primamljivim, ni odbojnim.
Za njega se naricanje i sebičnost ne lepe,
baš kao ni voda što za list ne prianja.

812. Isto kao kap vode za list lotosa
ili kao što voda za lotosov cvet ne prianja,
tako se i mudrac ne vezuje za bilo šta,
među svim onim što vidi, čuje ili oseća.

813. Ko je pročišćen, ništa ne dodaje
onome što vidi, čuje ili oseća.
On ne čezne da ga bilo ko drugi pročisti,
ni oduševljenja, ni ravnodušnosti u njemu nema.


Komentar
Ova sutta počinje razmišljanjem o prolaznosti života i neizbežnom razdvajanju od svakoga i svega što volimo. Pošto nema trajnog posedovanja, kaže se, ne treba živeti životom domaćina (805cd). U 807-8 težište pesme se pomera od materijalnog poseda ka voljenim osobama, koje nam nestanu sa vidika u trenutku smrti, slično slikama koje vidimo u snu; sve što od njih ostane su njihova imena. U strofi 809 pesma se pretvara u pohvalu muniju, koji ozbiljno shvata poruku učenja i napušta materijalni posed. Strofa 810 koristi reč „monah“ (bhikkhu) umesto muni, pokazujući da u nekim kontekstima ta dva pojma znače isto. Strofa 811 poredi munija sa lotosovim listom, a strofa 812 sa cvetom lotosa, jer on ostaje neuprljan stvarima koje vidi, čuje i oseti, baš kao što lotos ostaje neuprljan blatnjavom vodom.


Foto © Anandajoti Bhikkhu

Osam strofa o najvišem

Paramaṭṭhaka sutta, Sn IV.5

796. Sopstveno gledište proglasivši najvišim,
čovek ga načini najvažnijom stvari na svetu,
a sva druga označava kao „manje vredna”.
Tako za njega rasprave nikad ne prestaju.

797. Kad neku korist za sebe opazi u onome što je
video, čuo, osetio ili u pravilima i ritualima,
samo to zgrabivši što čvršće može,
sve drugo daleko manje vrednim smatra.

798. Znalci o tome govore kao o čvoru,
kada je neko vezan i druge nižim od sebe smatra.
Zato monah nek se ne vezuje za onog što video je,
čuo ili osetio, niti za razna pravila i rituale.

799. Neka ne stvara gledišta u ovome svetu
na osnovu onog što doznao je, niti pravila i rituala.
Poredeći sebe sa drugima, nek sebe ne smatra
ni više, ni manje vrednim, a niti jednakim.

800. Napustivši što je prigrlio, ne hvata se za drugo,
ne stvara za sebe zavisnost čak ni od znanja.
Ne stajući ni na jednu stranu među sukobljenima,
sâm se ne priklanja bilo kojem gledištu.

801. U kome želje nema za krajnošću bilo kojom,
za raznim vrstama postojanja ovde ili drugde,
u takvome sklonosti ka dogmama nema,
kada o učenjima raznim razmišlja.

802. Ni najmanju ideju on stvorio nije
o onome što video je, čuo ili osetio ovde.
Gde bi iko na svetu svrstao tog brahmana,
što se ni za jedno gledište ne vezuje.

803. Takvi ne konstruišu, niti naklonosti imaju;
čak nijedno među učenjima oni ne prigrle.
Brahman se prema pravilima i ritualima ne ravna;
nepristrasan, druge obale domogavši se, natrag se ne vraća.


003 The Bodhisattva sacrifices Himself, Balustrade, Level 1, Borobudur, photograph by Anandajoti Bhikkhu

Osam strofa o čistom

Suddhaṭṭhaka sutta, Sn IV.4

788. ”Gledam to što je čisto, najviše zdravlje;
onim što vidi, čovek do kraja pročišćen biva.“1
Ko se priseća tog prizora najvišeg, taj veruje
i da zaista postoji onaj ko tu čistotu posmatra.

789. Ako se čistota zadobija viđenjem
ili ako se pak patnja prizorom napušta,
tada onog sa tekovinama drugi pročistiti može:
to kako tvrdi, otkriva time način na koji on vidi.2

790. Brahman ne govori o pročišćenju drugim,
onim što je viđeno ili onim što je čuto,
dobrim ponašanjem i ritualima, osećanim.
Nevezan ni zaslugom ni rđavim, stvoreno je odbacio,
a da ništa novo3 više stvorio nije.

791. Napustivši jedno, ljudi se vežu za nešto drugo;
poneseni strastima, nikad ne prevladaju vezu.
Takvi nešto zgrabe, potom puste, nalik majmunu
što verući se u šumi ispusti granu, da bi zgrabio drugu.

792. Poduvativši se rituala4 da ih sam obavlja,
čovek ide tamo-amo, vezan za to što vidi.5
Ali sopstvenim znanjem proniknuvši u Dhammu,
mudrac, širokog uvida, tamo-amo više ne ide.

793. Toga ko se podalje od svih pojava drži,
od svega što je viđeno, čuto i osećano –
u šta bi ga iko na svetu mogao svrstati,
tog mudraca što nikakvih tajni nema.

794. Takvi ne konstruišu ništa, sklonosti nemaju,
oni ne tvrde: „[Ovo je] krajnja čistota“.
Pošto olabave čvor prianjanja što vezan beše,
ne stvaraju u sebi želje za bilo čime na ovom svetu.

795. Jer brahman što je nadišao svoju omeđenost,
koji je saznao i video, ni za šta čvrsto se ne veže.
Neuznemiren požudom, niti oduševljen smirenjem,
on ovde više ništa ne uzima kao vrhovno.


Beleške
1 Ovde je reč o raširenom verovanju da je veoma korisno za nas ako sretnemo i vidimo nešto što je čisto, uzvišeno, recimo neku svetu osobu. Već sam pogled na nju čini se da pročišćuje i nas same. Ova ideja se do danas u Indiji održala kroz ritual darśana („viđenja“ božanskog kipa ili slike, svete osobe ili svetog predmeta).
2 Otkriva ga kao nekog sa pogrešnim razumevanjem.
3 Nove voljne, tj. kammičke aktivnosti.
4 Misli se na asketske ili devocionalne rituale.
5 Komentar: Ide od učitelja do učitelja, od jedne do druge grupe, od gledišta do gledišta, od prakse do prakse, od jednog do drugog puta.


The Servant invites the Ascetics to Lunch, Balustrade, Level 1, Borobudur, photograph by Anandajoti Bhikkhu

Osam strofa o pogrešnom

Duṭṭhaṭṭhaka sutta, Sn IV.3

780. Neki zbore uma ispunjenog neprijateljstvom,
dok drugi govore sa umom okrenutim ka istini.
Muni se ne upušta u prepirku što je nastala
i zato on nikada bez ploda, jalov, ne ostaje.

781. Kako bi čovek mogao prevazići svoja gledišta,
ako je, željom vođen, ušančen u svoje naklonosti?
Pošavši od toga da je [njegovo gledište] savršeno,
govori samo onako kako on lično stvari razume.

782. Kad god se, i bez pitanja, hvališe drugima
o svojim dobrim postupcima i zapažanjima,
za takvoga znalci kažu da je neplemenit po prirodi,
jer se hvališe, a da ga o tome niko pitao nije.

783. Ali kada mirni monah, potpuno ohlađen,
ne hvali svoje postupke: „Vidite kakav sam ja!”,
za takvoga znalci kažu da je po prirodi plemenit,
u njemu oteklina nema bilo gde na svetu da se nađe.

784. Onaj ko je stvorio pogrešna učenja,
ko ih je sastavio i uporno ih promoviše,
vezuje se za korist koju u tome za sebe vidi,
za taj mir koji na klimavim nogama stoji.

785. Vezanost za gledišta se ne prevladava lako;
odabravši među učenjima, čvrsto ga zgrabimo.
Tada, među svim tim osnovama za vezivanje
čovek bira, jedno odbacuje, a drugo uzima.

786. Ali ko je pročišćen, ne formira gledište
bilo kakvo o različitim načinima postojanja.
Kad napustimo obmanu1 i oholost, pročišćeni,
kako nas može zavesti ono što nas ne dotiče?

787. Ko stranu odabere, u rasprave o učenju se upliće,
ali kako i o čemu raspravljati s onim ko naklonosti nema?
Takav niti šta uzima, a niti odbacuje,
takav je već ovde i sada sva gledišta napustio.


Beleška
1 Komentar objašnjava razne vrste značenja reči „obmana”, od koji je najobuhvatnija lista od devet vrsta obmana: gledanje na ljude koji su bolji od nas kao na gore od nas, kao na nama ravne ili kao na bolje od nas; zatim gledanje na ljude koji su nam ravni kao na gore od nas, nama ravne ili kao na bolje od nas; i na kraju gledanje na ljude koji su gori od nas kao na gore od nas, nama ravne ili kao na bolje od nas. Drugim rečima, ovde se ne postavlja pitanje je li naš stav ispravan ili ne, već je reč o ukazivanju na opasnost koja leži u našoj stalnoj potrebi da se upoređujemo sa drugima.


Osam strofa o pećini

Guhaṭṭhaka sutta, Sn IV.2

772. Zarobljen u pećini, s teškim teretom,1
živeći uronjen u konfuziju,
takav je čovek daleko od osame,
jer užici čula ovoga sveta teško se napuštaju.

773. Okova želje, spone životnih zadovoljstava,
to nije lako raskinuti, jer svako sam sebe oslobađa.
Zabrinuti nad onim što bilo je i što će biti,
mnogi o užicima čula misle, prošlim i budućim.

774. Pohlepni za užicima čula, njima opsednuti,
bivaju zbunjeni, gramzivi, ušančeni u pogrešnom.2
Takvi, kada ih patnja pritisne, nariču:
”Šta li će sa nama biti kad sa ovog sveta odemo?”

775. Zato upravo ovde čovek sebe treba da vežba:
za šta god da zna na svetu ovom da pogrešno je,
neka to ne radi, neka nedela ne čini,
jer život je ovaj tako kratak, govore mudri.

776. Vidim ljude na svetu ovom kako svuda drhte,
obuzeti žudnjom za različitim načinima življenja;
neuki ljudi brbljaju li brbljaju na pragu smrti,
žeđ im za različitim načinima življenja neutažena ostaje.

777. Gledaj ih, koprcaju se u tom osećaju „moje“,
poput ribe u plićaku skoro presahlog potoka.
Videvši sve to, ništa za „moje“ ne uzimaj,
vezanost ne stvaraj za razne načine življenja.

778. Pošto je uklonio želju za oba kraja,3
sasvim razumevši kontakt,4 bez gramzivosti,
ne čineći ništa zbog čega bi sebe mogao prekoreti,
mudar čovek ne biva uprljan bilo čim što video je ili čuo.

779. Sasvim razumevši opažaj, bujicu je prešao.
Mudrac neuprljan bilo kakvim posedom,
sa strelom iščupanom, živi pažljiv i više
ne žudi ni za svetom ovim, niti za sledećim.


Komentar
Ova sutta počinje gotovo kao nastavak prethodne, ponavljajući poruku da su zadovoljstva čula izvor patnje. U 776 govor se spušta na dublji nivo, prebacujući se od vezanosti za užitke čula na tvrdokorniju vrstu žudnje, „za različitim načinima življenja“. Ona je udružena sa navikom prisvajanja stvari kao „moje“ (777), zbog koje ljudi drhte kao riba u isušenom potoku. Da bi zadobio slobodu, čovek mora prestati da stvari uzima kao „moje“ i odbaciti vezanost čak i za postojanje. Oslobađanje dolazi sa uvidom u proces kojim vezanost nastaje. Kad potpuno razumemo prirodu kontakta, bivamo oslobođeni od pohlepe (778b); potpuno razumevši opažaj, prelazimo bujicu (779a).


Beleške
1 “Pećina” je čovekovo telo, a „težak teret” nečistoće i štetni mentalni sadržaji.
2 „Pogrešno” označava deset vrsta štetnih postupaka: povređivanje i ubijanje živih bića, krađa, preljuba, laganje, spletkarenje, vređanje, naklapanje, gramzivost, mržnja i pogrešna gledišta.
3 Prema Komentaru, „oba kraja” ovde imaju nekoliko mogućih značenja: kontakt čula i izvor kontakta; prošlost i budućnost, prijatan osećaj i bolan osećaj, ime i oblik, šest unutrašnjih i šest spoljašnjih područja čula, sopstvo i izvor sopstva.
4 Komentar: Razumevanje kontakta kao čulnog podražaja ima tri aspekta: biti u stanju da identifikujemo i razlučimo vrste čulnog podražaja; uočiti pravu prirodu čulnog podražaja (na primer, prolazan, izaziva patnju, ne pripada sopstvu) i napustiti vezanost za čulni podražaj. Ista tri aspekta mogla bi se primeniti i na razumevanje opažaja, pomenutog u narednoj strofi.