Pitanja mladog brahmana Piṅgiye

Piṅgiyamāṇavapuććhā, Sn V.16

1120. „Star sam i nemoćan, oronuo,“
(reče poštovani Piṅgiya)
„vid mi je mutan, vrlo slabo čujem.
Ne dopusti da takav nestanem, zbunjen.
Objavi mi Dhammu tako da razumem
kako još ovde rođenje i starost da napustim.”

1121. „Kada vidiš one proganjane oblicima,
(Piṅgiya,“ reče Blaženi),
„ljude koji su nepažljivi, razdirani oblicima,
upravo zato, Piṅgiya, pažljiv budi,
oblik napusti da okončaš preporađanja.“

1122. „Na sve četiri strane i one četiri između njih,
nagore, nadole: u svih tih deset pravaca, o Mudri,
ničega nema što već video nisi, čuo i osetio,
ničeg na svetu što prepoznao ne bi.
Objavi mi Dhammu tako da razumem
kako još ovde rođenje i starost da napustim.”

1123. „Posmatraj ljude obuzete žudnjom,
(Piṅgiya,“ reče Blaženi),
„mučene, uništavane starošću,
upravo zato, Piṅgiya, pažljiv budi,
žudnju napusti da okončaš preporađanja.“


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s