Četiri zapažanja o zadovoljstvu

Slučajno danas naiđoh na ova zaista zanimljiva i psihološki vrlo precizna zapažanja Tome Akvinskog (1225-1274) o zadovoljstvu, pribeležena u njegovom spisu O vladanju: namenjeno kralju Kipra (De regno: ad regem Cypri), pa mi se učinilo da je vredno sačuvati ih, kao podsetnik i uputstvo za praktičan rad. Tako nas mudri Toma, slično Budi uostalom, podseća da na zadovoljstva treba gledati sa malo više opreza:

Na prvom mestu, kada se ljudi predaju zadovoljstvu, njihova čula se otupljuju, jer ova slatkoća uranja dušu u čula, tako da čovek ne može slobodno da sudi o stvarima koje izazivaju ushićenje. Otuda, kako kaže Aristotel, rasuđivanje i razboritost bivaju iskvareni zadovoljstvom.

Opet, naslađivanje suvišnim zadovoljstvima vodi sa puta vrline, jer ništa ne vodi lakše do neumerenog povećanja koje poremeti ravnotežu vrline, od zadovoljstva. Zadovoljstvo je, po svojoj prirodi, pohlepno, i stoga se i u maloj prilici baci na zavodljivosti sramnih zadovoljstava, kao što je mala iskra dovoljna da zapali suva drva; štaviše, ugađanje ne zadovoljava apetit sa prvim gutljajem, već samo pojačava žeđ. Shodno tome, deo zadatka vrline je da navede ljude da se uzdrže od zadovoljstava. Izbegavajući na taj način svaki višak, lakše će se dostići uravnoteženost vrline.

Takođe, oni koji se predaju zadovoljstvima omekšaju duhom i postanu slaboumni kada su u pitanju hvatanje ukoštac sa nekim teškim poduhvatom, podnošenje tegoba i suočavanje sa opasnostima. Otuda je, takođe, prepuštanje zadovoljstvima štetno za ratovanje, kao što Vegecije kaže u svojoj knjizi O veštini viteštva: „Manje se plaši smrti onaj ko zna da mu je život sa malo zadovoljstava”.

Konačno, ljudi koji su postali raskalašni zbog zadovoljstava obično postaju lenji i, zanemarujući neophodne stvari i sve poslove koje im potrebe nalažu, u potpunosti se posvećuju potrazi za zadovoljstvom, na koje rasipaju sve što su drugi tako pažljivo sakupili. Tako, svedeni na siromaštvo, a opet nesposobni da se liše svojih uobičajenih zadovoljstava, oni se ne ustežu od krađe i pljačke, da bi imali sredstava da udovolje svojoj žudnji za zadovoljstvom.

Sve u svemu, u odnosima među ljudima najbolje je da zadovoljstvo ima umeren udeo, da bude nešto kao začin života, da tako kažemo, udeo u kojem čovekov um može sebi pronaći užitak.

3 thoughts on “Četiri zapažanja o zadovoljstvu

  1. Ovaj tekst me je podsetio na jedan intervju s pravoslavnim teologom i slikarom, prof. dr Davorom Džaltom za Nedeljnik Vreme koji je objavljen pre otprilike dvanaest godina. Teme o kojima govori se možda ne nadovezuju na ovaj vaš tekst (makar direktno), ali čovek me je prijatno iznenadio svojom oštroumnošću i širokogrudošću:

    https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1336141&print=yes

    Preporučujem i druge njegove intervjue, tekstove, audio i video zapise jer čovek i te kako ima šta da kaže – bez obzira na to koliko se negde slagali ili neslagali s njim.

    Pozdrav

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s