Odabiranje strane

Ko vreba samo greške drugih,
stalno se na njih žali,
u njemu je otrova sve više,
a pročišćenje sve dalje.

Dhammapada, 253

Ne postoji ništa samo po sebi loše u daru procenjivanja. To što smo vešti u razlikovanju između okolnosti koje nam pomažu i onih koje nam štete očigledno je korisno. Međutim, ono što sigurno nije korisno je vezati se za tu sposobnost razlikovanja. i sve dok smo ulovljeni u tu zamku odabiranja jedne ili druge strane, za ili protiv, strašno patimo. Ako ne vidimo da smo mi sami odgovorni za to vezivanje, tada rizikujemo da tu borbu uvećavamo okrivljujući druge. Izlaz iz toga, put ka slobodi, ide kroz napuštanje sklnosti uma da odabira stranu. A to “napuštanje” ne znači nikako “borbu sa samim sobom”. Ako smo dovoljno zainteresovani za istinu, tada sebe vežbamo tako što u tišini posmatramo te sklonosti. Tako postepeno učimo koji je način da koristimo taj svoj dar procenjivanja, ali da nas on ne dovede do stanja razapetosti, unutrašnjeg sukoba i podeljenosti.

S ljubavlju,
ađan Munindo