Prepoznavanje opasnosti

Meditaciju praktikujemo kako bismo negovali mir, mir u svom umu, mir u svom životu. I možemo se lako uveriti da je prilično teško ustaliti se u takvom miru, čak i ako smo u najidealnijim uslovima. Neizbežno će se pojaviti nešto što nas u tome ometa, obično nešto što dolazi iznutra. Tih ometanja ima raznih. No, zlovolja, odbojnost, bes ili mržnja najlakše remete mir u umu. Ne samo u vreme meditacije, već i tokom dana. Kad god bes, zlovolja ili iritiranost nastanu, oni nas poremete, uznemire naše mentalno blagostanje. Mnogo je stvari, mnogo ljudi, mnogo situacija koje mogu pokrenuti reakciju u umu, ali mora nam biti jasno da je uvek problem u nama, a ne “tamo negde”.

Najčešće kada smo “ljuti”, kada smo uznemireni, sebe opravdamo, ali nam to ne pomaže da stignemo do mira i blagostanja u životu. Zapravo, što više opravdamo bes, to ćemo mu se lakše prepustiti. Što mu se lakše prepuštamo, to nam on više prelazi u naviku i češće ga doživljavamo. Na mnogo mesta Buda je upozoravao na opasnosti od prepuštanja mislima ispunjenim zlovoljom, besom i odbojnošću. Ohrabrivao je svoje učenike da se na različite načine vežbaju u smanjivanju moći takve odbojnosti, da pobeđuju svog neprijatelja, da se oslobađaju okova koji se zove ljutnja. Važno je sve ovo razmatrati i uvideti negativnosti besa, videti ga kao nešto vredno prekora, videti ga kao izvor problema u životu. Prvi korak je vrlo često razmatranje rezultata koje nam sve to donosi, šta je posledica te stvari zvane ljutnja, i to na naš život fizički, mentalno i socijalno.

Buda je ukazao na neke od očiglednih problema. Tako je zlovolju, bes i odbojnost uporedio sa neprijateljem. Neprijatelj nam želi loše stvari i raduje se kad nas one i pogode, a ljutnja to vrlo lako postiže.

Neprijatelj ne želi da lepo izgledate ili da ste privlačni, on ili ona želi da budete ružni i izgledate jadno. Buda je govorio da nam ljutnja upravo to čini. Ako smo besni, ako nam se to često dešava, čitav izgled našeg lica se menja i ono postaje neprijatno za gledanje. Bes, mržnja i zlovolja imaju osobinu da kvare naš fizički izgled. Kada se gnevni, puni mržnje i besa, vaše lice nije prijatno, privlačno, izvor zadovoljstva, niti je na bilo koji način lepo. Zašto? Zašto što je lice odraz našeg mentalnog stanja. Kada je um zbunjen, negativan, uznemiren, lice se izobličuje. I to je mana, prvi nedostatak prepuštanja umu ispunjenom besom – fizički izgled postaje odbojan.

Drugi nedostatak je da, kao što bi vaš neprijatelj ne bi želeo da vam je dobro, niti da ste u stanju da se odmorite i osetite spokojno i ugodno, već bi želeo da se osećate loše, da vas muči nespokojstvo i bol, to isto vam čini i bes. Kada ste ljuti, kada ste iritirani, ne drži vas jedno mesto, ne možete da se opustite, niti da spavate, ne možete da jedete. Patite od nesanice, od loše ishrane, dobijete čir na želucu i razne druge zdravstvene probleme kao posledicu besa.

Treći je nedostatak, govorio je Buda, da kao što vaš neprijatelj ne bi želeo da napredujete i budete uspešni, tako vas i bes osujećuje u napredovanju i u tome da budete uspešni. Ako ne možete da se oduprete ljutnji, um vam je uznemiren, niste u stanju da dobro prosuđujete. Kada se ne oduprete ljutnji, zlovolji i odbojnosti, mnoge stvari vam idu loše u životu: posao, porodica, učenje. Posledica besa jeste da pravimo greške. Ako smo često obuzeti gnevom, ako ga često ispoljavamo, imamo takav opšti stav, tada ćemo izbiti na glas, ali ne dobar. Nećemo važiti za odgovornu, trezvenu osobu, onu koju će ljudi poštovati. Znaće nas kao nekog ko nije u stanju da kontroliše sopstvene emocije, ko lako plane. Baš kao što i naš neprijatelj ne želi da imamo dobre i bliske prijatelje, ako izbacujemo svoj gnev unaokolo, lako besnimo i mrzimo, sigurno nećemo imati mnogo prijatelja i poznanika. Nije lako živeti sa nekim ko je stalno besan, uznemiren i ko pokazuje mnogo nestrpljenja.

Ako od ljutnje načinimo naviku, zaista jaku naviku, posledice toga sežu dalje od samo ovog života, tako što će to postati uzrok preporađanja na nesrećnom mestu. Negativno stanje uma uzrokuje da se i telom i govorom ponašamo nepromišljeno, a to je štetna kamma, koja, ako se pretvori u naviku, vodi u loše preporađanje u budućem životu.

Dakle, Buda je ukazao na opasnosti zlovolje, besa i mržnje. Pa kako se onda nosimo sa besom? Šta možemo da uradimo kako bismo umanjili njegovu moć, umanjili njegovu snagu, izbegli sve ove zamke i posledice, izbegli patnju? Buda je dao mnogo primera, mnogo korisnih načina na koji se možemo nositi sa besom. U jednom od svojih govora Buda ih je naveo ukupno pet. I savetovao da isprobamo te stvari, da razvijamo tih pet stvari jednu po jednu, kako bismo se suprotstavili besu i zlovolji, pokušali da umanjimo njihovu snagu.

Prva, koja je direktna suprotnost besu i zlovolji, jeste ljubav. Negovati dobronamernost, učvrstiti um u ljubavi, metta, kao izvanrednom leku protiv besa. To je kontemplacija koja slabi našu sklonost ka ozlojeđenosti, ka negativnom gledanju na stvari. Ljubav znači negovanje jednog pozitivnijeg stava.

Ukoliko imamo želju i težnju ka dobronamernosti, sopstvenoj i tuđoj dobrobiti, možemo da je razvijamo tokom meditacije, i tada zlovolja i odbojnost ne mogu da se probiju, ne mogu da dođu do nas i poremete nas, uznemire naš um koji je čvrsto ustaljen u stavu ljubavi, čak i u teškim situacijama. Da bismo se suprotstavili zlovolji i razvili dobronamernost, bilo bi dobro da ne usmerava um samo ka negativnom, samo ka onome što je pogrešno, što je loše, već da namerno, svesno, ulažemo napor da isto tako vidimo i dobru stranu te iste stvari. Za ovo je veoma korisna meditacija ljubavi. Vrlo je važno često je praktikovati, pronalaziti puteve kako da unesemo u um pozitivne načine percipiranja i da ih tu što duže i održimo.

Drugi način jeste razvijanje saosećanja. Saosećanje je prepoznavanje patnje i želja da se ona olakša, kako u nama tako i u drugima. Kada jednom vidimo patnju, većina nas će na to reagovati i poželeti da je umanji. Kada smo ispunjeni zlovoljom, averzijom prema ljudima, vrlo često ne primećujemo da neka osoba pati. Patnja ima mnogobrojne oblike. Ako se neko prema vama odnosi zaista loše, umesto da na to reagujete, jeste li ikada zastali i upitali se zašto je takav, zašto je tako agresivan? Ili zašto je tako nepromišljen? Emocionalno, mentalno, ta osoba je nesrećna, zato se tako ponaša. Srećna osoba, radosna osoba se ne ponaša na takav način. Ako nas neko tretira na nedoličan način, ako smo pri tome sabrani, onda s epodsetimo i kažemo: “Pa, možda mu je teško. Možda ima zaista velik problem.” Kada je vidite kako pati, osetite saosećanje i nećete biti poneseni naviknutom reakcijom zlovolje i besa. Bićete spremniji da oprostite i razumete. Zapamtite da uočite patnju i poželećete da olakšate tu patnju, nećete reagovati na način koji će je načiniti samo još gorom. Iznenada neprijatelj postaje neko do koga vam je stalo. Saosećanje je čudesan kvalitet uma i vrlo ga je lako podstaći, pod uslovom da na neki način sebe podsetimo da vidimo i prepoznamo patnju u životu, u srcima svih bića. To će izmeniti naš pogled na tu osobu. I ta percepcija je vrlo bitna, jer ona zapravo određuje kako ćemo reagovati, kako ćemo postupiti.

Drugo korisno sredstvo jeste da razvijamo uravnoteženost, ne-reagovanje. Ukoliko niste u stanju da razvijate prijateljsku ljubav, niti da osetite saosećanje, razvijajte uravnoteženost. Mi nismo u stanju da sve učinimo onakvim kako bismo želeli da bude. To nije moguće. Podsetite sebe na to, prihvatite da su stvari upravo takve kakve jesu. Ljudi si upravo takvi kakvi jesu. Mnogo je onoga što možemo da uradimo, ali je i ogromno polje izvan naše kontrole, izvan onoga što možemo da oblikujemo. Uravnoteženost je suštinski deo života, ukoliko želite da ostanete mentlno zdravi. Inače ćete poludeti ili tek završiti kao jedna nervozna osoba, koju svet neprekidno nervira jer nikako da bude onakav kakav bi ona želela. Uravnoteženost znači ceniti stvari, razumeti, prihvatiti, izmiriti se sa njima, pomiriti se sa činjenicom da postoji granica onome što možemo uraditi i postići. Jednostavno prihvatamo da su ljudi takvi i onda stanemo sa strane, dopustimo stvarima da budu. Da budu u miru.

Još jedna Budina sugestija jeste ideja zapravo izbegavanja, ne približavanja situaciji, ne uključivanja. Ukoliko zaista ne možete da se nosite sa situacijom ili određenom osobom, onda izbegavajte tu situaciju. Ponekad je to jedino što ljudi mogu da učine. To ne znači samo fizičko izbegavanje, već isto tako i mentalno. Jer ponekad ih izbegnete fizički, ali su itekako ostale u vašoj glavi, zar ne? Mentalno mi neprekidno nešto donosimo, ono oživljuje i tada sa tim moramo i da živimo. To je vrlo nezdravo. Odložite ga, zaboravite. Napustite ga.

Poslednji pristup na koji je Buda ohrabrivao bio je kontempliranje zakona kamme. Pravda postoji. Pravda uvek postoji. Niko ništa ne može da izbegne. Niko ne može da izbegne plod svoje kamme. Kada bilo ko stvori štetnu ili bolnu kammu, kada nekog opljačka, prevari, zlostavlja, bilo da ga izvedete pred sud ili ne, bilo da ga kaznite ili ne, takva osoba ne može umaći svojoj kammi. Dobro je pokušati da kontempliramo zakon kamme, jer nam pomaže da izdignemo i prihvatimo neke prividne nepravde u životu. To ne znači da ne treba da sve učinimo kako bismo sebe zaštitili ili ispravili nepravdu, ali nekada ništa ne možemo da učinimo. Da biste sebe oslobodili tog osećaja nepravde, tog gneva pravednika, što je samo ulepšani način da kažemo “Ja sam ljut, ogorčen”, kontemplirajte zakon kamme.

To su vrlo korisna, delotvorna sredstva koja su nam na raspolaganju kako bismo smanjili moć zlovolje i odbojnosti. I ako uspemo da je smanjimo, time smanjujemo i sopstvene muke. Ako je pak eliminišemo, eliminisali smo svog neprijatelja, našeg unutrašnjeg neprijatelja. Zato je Buda govorio:

“Makar pobedio hiljadu neprijatelja
na bojnom polju, sam samcit,
makar ih pobedio i više od hiljadu puta,
ipak je od toga veća pobeda kada pobediš samoga sebe.”

Pobediti sebe znači pobediti “nečistoće” u sebi i, u ovom slučaju, znači pobediti zlovolju i odbojnost. Pozivam vas sve da kontemplirate, da razmotrite prirodu zlovolje, da počnete da prepoznajete njezine nedostatke, opasnosti, i nastojite da negujete i razvijate sledeća korisna sredstva: prijateljsku ljubav, saosećanje, uravnoteženost, izbegavanje i kontempliranje kamme, tako da sami sebe oslobodite tih nedostataka, te patnje.

Ađahn Đagaro

Četiri zapažanja o zadovoljstvu

Slučajno danas naiđoh na ova zaista zanimljiva i psihološki vrlo precizna zapažanja Tome Akvinskog (1225-1274) o zadovoljstvu, pribeležena u njegovom spisu O vladanju: namenjeno kralju Kipra (De regno: ad regem Cypri), pa mi se učinilo da je vredno sačuvati ih, kao podsetnik i uputstvo za praktičan rad. Tako nas mudri Toma, slično Budi uostalom, podseća da na zadovoljstva treba gledati sa malo više opreza:

Na prvom mestu, kada se ljudi predaju zadovoljstvu, njihova čula se otupljuju, jer ova slatkoća uranja dušu u čula, tako da čovek ne može slobodno da sudi o stvarima koje izazivaju ushićenje. Otuda, kako kaže Aristotel, rasuđivanje i razboritost bivaju iskvareni zadovoljstvom.

Opet, naslađivanje suvišnim zadovoljstvima vodi sa puta vrline, jer ništa ne vodi lakše do neumerenog povećanja koje poremeti ravnotežu vrline, od zadovoljstva. Zadovoljstvo je, po svojoj prirodi, pohlepno, i stoga se i u maloj prilici baci na zavodljivosti sramnih zadovoljstava, kao što je mala iskra dovoljna da zapali suva drva; štaviše, ugađanje ne zadovoljava apetit sa prvim gutljajem, već samo pojačava žeđ. Shodno tome, deo zadatka vrline je da navede ljude da se uzdrže od zadovoljstava. Izbegavajući na taj način svaki višak, lakše će se dostići uravnoteženost vrline.

Takođe, oni koji se predaju zadovoljstvima omekšaju duhom i postanu slaboumni kada su u pitanju hvatanje ukoštac sa nekim teškim poduhvatom, podnošenje tegoba i suočavanje sa opasnostima. Otuda je, takođe, prepuštanje zadovoljstvima štetno za ratovanje, kao što Vegecije kaže u svojoj knjizi O veštini viteštva: „Manje se plaši smrti onaj ko zna da mu je život sa malo zadovoljstava”.

Konačno, ljudi koji su postali raskalašni zbog zadovoljstava obično postaju lenji i, zanemarujući neophodne stvari i sve poslove koje im potrebe nalažu, u potpunosti se posvećuju potrazi za zadovoljstvom, na koje rasipaju sve što su drugi tako pažljivo sakupili. Tako, svedeni na siromaštvo, a opet nesposobni da se liše svojih uobičajenih zadovoljstava, oni se ne ustežu od krađe i pljačke, da bi imali sredstava da udovolje svojoj žudnji za zadovoljstvom.

Sve u svemu, u odnosima među ljudima najbolje je da zadovoljstvo ima umeren udeo, da bude nešto kao začin života, da tako kažemo, udeo u kojem čovekov um može sebi pronaći užitak.

Meditacija i emocije

Ljudi se danas, kao i uvek uostalom, žale na mnoge stvari. Zapravo, sa dobrom dozom sigurnosti bi se moglo tvrditi da na svetu ne postoji stvar o kojoj neko, negde, ne bi mogao imati mnoštvo zamerki. Budizam u tome naravno nije izuzetak i preduga bi bila lista kritičkih opaski, da ne kažem optužbi na račun budizma i kao teorije i kao prakse. Zato ću se ovaj put osvrnuti samo na jednu, a to je ona upućena na račun meditacije, tačnije meditacije svesnosti. Naime, nekim ljudima koji samo slušaju ili čitaju o njoj, ali nemaju živaca i volje da je malo ozbiljnije isprobaju, čini se da je cilj meditacije da prigušimo, još bolje ukinemo sve svoje emocije i postanemo sličniji robotima. Neki od takvih kritičara su, paradoksalno, upravo oni koji su pokušali da meditiraju, ali bez očekivanog uspeha. Pokušavali su da budu takvi kakve sada kritikuju, upinjali se da prikriju svoje emocije, uz nezbežni blagi osmeh vidljiv na Budinim kipovima. Jer taj osmeh je simbol dostignuća mira i važno je njega imati, a šta je iza te fasade, to ionako niko ne zna. Ali to je potiskivanje, ne meditacija i nije čudo da je mast otišla u propast.

Pa o čemu se onda radi kada je meditacija svesnosti u pitanju i emocije? Da li između njih postoji Berlinski zid ili ipak ne? To je zanimljivo i važno pitanje, jer se čini da nas meditacija svesnosti približava našim emocijama, ali u isto vreme i udaljava. Ako vam ovo zvuči neobično, onda je bolje da ukratko objasnim meditaciju svesnosti. Naime, ako meditirate i pojave se neke negativne emocije kao što su zabrinutost ili tuga (i to su emocije koje bismo u „normalnim“ situacijama pokušali da potisnemo u neki mračni kutak našeg uma ili da ih odgurnemo od sebe tako što ćemo sebe zabaviti nečim drugim), pravi odgovor svesnosti je da se otvorimo za tu emociju, da sa zanimanjem prihvatimo njeno postojanje u ovom trenutku i počnemo da je posmatramo malo podrobnije. I tu se događa nešto što je kontraintuitivno, nešto što ne očekujemo, jer jedan od rezultata pomnog posmatranja emocija je da, posle nekog vremena, stičemo izvesnu kritičku distancu prema njima. I to nam daje veliku snagu.

Dok su emocije nešto čemu se ljudi bez mnogo razmišljanja, što bi se srpski lepo reklo po difoltu, povinuju, praksa svesnosti može poboljšati našu sposobnost da razmotrimo, pre nego što sledimo neku emociju, da li nam to što ona zahteva, savetuje, obećava, donosi nešto dobro na duže staze ili ne. Tek kada sami sebi odgovorimo na jedno takvo pitanje, odlučujemo kako da postupimo. Mene to podseća na ona turistička tumaranja nepoznatim gradom, kada na uglu, pre skretanja levo ili desno, malo zavirimo u mapu i vidimo gde nas svako od tih skretanja vodi, hoćemo li stići do te turističke atrakcije koju smo nestrpljivi da vidimo. Umesto da bacimo pogled levo i desno i onda skrenemo levo, samo zato što smo tamo negde dalje u ulici videli da piše poslastičarnica.

Treba li reći da živimo u vremenu, naročito poslednje dve godina, a još naročitije u poslednjih mesec dana, kada upravo te dve emocije koje sam pomenuo: zabrinutost i tuga, ima u izobilju. A mediji i društvene mreže kao da se utrkuju ko će više da ih raspali. Time neću da kažem da nema razloga za njih, jer ljudi još uvek umiru od kovida ili ostaju sa ozbiljno narušenim zdravljem. Uz to, počeo je novi rat, u našem komšiluku, a jedna strana u ratu je nuklearna sila! Što je, da tako kažem, prva polovina nuklearnog rata. Treba nam još samo druga polovina, pa da kataklizma bude potpuna.

Hodamo ivicom ambisa i svako normalan je i zabrinut i tužan, misleći na ono što bi moglo da nas sve zadesi. Zato ono što je važno u ovoj situaciji, kao i u svakoj drugoj uostalom, samo je ovde bez sumnje ulog previsok, jeste da pokušamo da naše odluke vodi razum, umesto emocija. Upravo zato što je ovo vreme žestokih emocija, a svaki disbalans ne sluti na dobro. Nažalost, bojim se da što se tiče ovog ratnog konflikta, svaka strana, a imah više, ne samo dve, sve više biva zahvatana emocijama i da se glas razuma sve manje čuje. Spirala događaja je dobila svoj zamah i svaki naredni potez biva iznuđen prethodnim. Svesnost kao sposobnost stvaranja kritičke distance prema emocijama je danas potrebnija nego ikad, ali javlja mi se da oni koji odlučuju nisu, niti su bili, skloni meditaciji.


Sigurnost

PUN MESEC – 17. mart 2022.

Sam si, zaista, zaštitnik svoj,
sam si, zaista, utočište svoje.
Motri zato na samoga sebe,
k’o i trgovac na konja dobre sorte.

Dhammapada, 380

Savršeno je prirodno želeti da se osetimo sigurnim i bezbednim. Međutim, potrebno je da pažljivo osmotrimo na kojem mestu tragamo za tom sigurnošću. Ako je tražimo na pogrešnim mestima, to može značiti da se, kada se susretnemo sa nesigurnošću, sapletemo, a naša svesnost pretvori u bolni čvor straha i besa. U ovim stihovima Buda nas upućuje da sigurno boravište potražimo u sebi. Takav savet može ići protiv naših instikata da pokušavamo da kontrolišemo spoljašnje okolnosti. Možda sebi izgledamo sebični ako usmerimo pažnju na sebe, dok drugi oko nas pate. Ali imajte na umu da vam Bude ne kaže kako pažnju treba da usmerite samo na sebe; umesto toga, on ukazuje da imati pristup unutrašnjem osećaju sigurnosti jeste prioritet, ako želimo da živimo u ovome svetu i ostanemo pri zdravoj pameti. Sve dok ne izgradimo jedan pošten, svestan odnos prema želji za sigurnošću, neprekidno ćemo svoj strah od neizvesnosti projektovati izvan sebe, upinjati se da spoljašnje okolnosti budu stabilne i u skladu sa našim željama. Sve to nas čini strašno ranjivim. Važan aspekat „motrenja na samoga sebe“ predstavlja proučavanje naših reakcija kada se suočimo sa osećajem nesigurnosti. Jesmo li u stanju da osetimo strah, a da se ne izgubimo u tom strahu? Jesmo li u stanju da osetimo tugu, a da se ne izgubimo u toj tuzi? „Biti svoj zaštitnik“ ne znači nemati osećanja. To znači naučiti kako da se, u pravom trenutku, prisetimo utočišta u Budi: u nesebičnoj svesnosti koja zna – u onome što nas može odvesti do pouzdanog znanja i istinskog saosećanja.

S ljubavlju,
ađahn Munindo


Epilog

Stihovi kojima se hvali put na drugu obalu

Tako je Blaženi govorio dok je boravio među Magađanima, u Pāsāṇaka svetilištu. Na molbu šesnaest brahmanskih učenika, pošto su mu postavili pitanje, odgovorio je na svako od njih. Onaj ko razume značenje i učenje u svakom od tih pitanja i vežba u skladu sa Dhammom, taj će otići iza starosti i smrti. Pošto ovo učenje vodi na drugu obalu, ovo izlaganje Dhamme je nazvana Pārāyana, „Put ka onome iza”.

1124. Ađita, Tissa Metteyya, Puṇṇaka i Metagū,
Dhotaka i Upasīva, Nanda i isto tako Hemaka,

1125. Todeyya i Kappa, kao i mudri Đatukaṇṇī,
Bhadrāvudha i Udaya, kao i brahman Posāla,
oštroumni Mogharāđa i veliki mudrac Piṅgiya:

1126. dođoše do Bude
rišija savršenog ponašanja.
Postavljajući mu umesna pitanja,
najvišem Budi pristupiše.

1127. Kada je saslušao njihova pitanja,
Buda im odgovori u skladu sa istinom.
Svojim odgovorima na njihova pitanja,
muni brahmane zadovoljnima učini.

1128. Pošto ih je zadovoljio Vidilac,
Budni, Sunčev potomak,
živeli su svetačkim životom,
predvođeni onim izvanredne mudrosti.

1129. Ako bi neko vežbao na način
na koji ih je podučio Buda,
odgovarajući na njihova pitanja,
taj bi prešao sa ove na drugu obalu.

1130. Negujući najviši put
taj bi prešao sa ove na drugu obalu.
Pošto se tom stazom iza odlazi,
ona se naziva „Putem ka onome iza”.

Stihovi recitovani o „Putu ka onome iza”

1131. „Recitovaću o Putu ka onome iza,”
(reče poštovani Piṇgiya).
„Kako ga je video, tako ga je i izložio,
onaj bez mrlja, onaj zaista oštroumni.
Kakav bi razlog mogao imati predvodnik,
stišani, oslobođeni, da lažno govori?

1132. Dođite zato i ja ću vam objasniti
prekrasne reči onoga ko je
nečistoće i obmanu napustio,
ko je je gordost i nadmenost napustio.

1133. Uništitelj tame, Budni, svevideći,
na kraj sveta je stigao, nadišao svako postojanje,
u njemu otrova nema, svaku patnju napustio je,
s pravom svoje ime nosi, o brahmane, njemu se klanjam.

1134. Kao ptica što šumarak ostavi za sobom,
pa se nastani u gustoj šumi, punoj plodova raznih,
isto tako, napustivši one čije je viđenje skromno,
labudu sam nalik, što je na veliko jezero stigao.

1135. Oni koji su mi u prošlosti objašnjavali,
pre nego što susretoh Gotamino učenje,
govoreći: ’Tako je bilo, tako će biti’,
sve su to bila nagađanja,
sve je to bila gomila mišljenja.

1136. Uništitelj tame što sedi u osami,
blistavi, tvorac svetlosti,
Gotama mudrosti prepun,
Gotama zaista oštroumni –

1137. on je taj koji me poduči Dhammi,
vidljivoj ovde i sada, vanvremenoj,
razaranju patnje zaista bezbednom,
kojem na svetu ničeg sličnog nema.”

1138. „Zašto se od njega odvajaš
čak i na trenutak, o Piṅgiya,
od Gotame mudrosti prepunog,
od Gotame zaista oštroumnoga,

1139. onoga ko te je podučio Dhammi
vidljivoj ovde i sada, vanvremenoj,
razaranju patnje zaista bezbednom,
kojem na svetu ničeg sličnog nema?”

1140. „Ja se od njega ne odvajam
čak i na trenutak, o brahmane,
od Gotame mudrosti prepunog,
od Gotame zaista oštroumnoga,

1141. od onoga ko me je podučio Dhammi
vidljivoj ovde i sada, vanvremenoj,
razaranju patnje zaista bezbednom,
kojem na svetu ničeg sličnog nema.

1142. Pažljiv, o brahmane, noću i danju,
vidim ga u svom umu kao da mi je pred očima.
Noć provedem iskazujući mu poštovanje,
te zato ne mislim da sam od njega odvojen.

1143. Moje poverenje i ushićenje, um i svesnost,
ne napuštaju Gotamino učenje.
U kojem god pravcu da se on nalazi,
u tom se pravcu klanjam njemu.

1144. Pošto sam star i slab,
moje telo putovati tamo ne može,
ali ja neprekidno u mislim putujem,
jer moj je um, brahmane, sa njim sjedinjen.

1145. Dok sam u mulju ležao drhteći,
plutao sam od jednog do drugog ostrva.
Onda ugledah Probuđenoga,
pročišćenog, što bujicu je prešao.”

[Buda]

1146. „Kao što Vakkali beše pun poverenja,
takođe Bhadrāvudha i Gotama iz Āḷavija,
isto tako i ti moraš biti ispunjen poverenjem:
tada ćeš, Piṅgiya, i ti otići
sasvim izvan domašaja smrti.”

[Piṅgiya]

1147. „Sada sam još zadovoljniji,
kad čuh reči munijeve.
Probuđenog, što koprenu ukloni,
plodonosan, oštroumnošću nadaren.

1148. Neposredno saznavši o božanstvima,
on razumede sve, gore i dole.
Ovaj učitelj kraj donosi pitanjima
što ih imaju zbunjeni, oni koji to priznaju.

1149. Nepomerivo, nepokolebljivo,
tome sličnoga nema bilo gde.
Ja ću sigurno tamo stići, u to sumnje nemam.
Zato me upamti kao nekoga čiji um beše odlučan.


Pitanja mladog brahmana Piṅgiye

Piṅgiyamāṇavapuććhā, Sn V.16

1120. „Star sam i nemoćan, oronuo,“
(reče poštovani Piṅgiya)
„vid mi je mutan, vrlo slabo čujem.
Ne dopusti da takav nestanem, zbunjen.
Objavi mi Dhammu tako da razumem
kako još ovde rođenje i starost da napustim.”

1121. „Kada vidiš one proganjane oblicima,
(Piṅgiya,“ reče Blaženi),
„ljude koji su nepažljivi, razdirani oblicima,
upravo zato, Piṅgiya, pažljiv budi,
oblik napusti da okončaš preporađanja.“

1122. „Na sve četiri strane i one četiri između njih,
nagore, nadole: u svih tih deset pravaca, o Mudri,
ničega nema što već video nisi, čuo i osetio,
ničeg na svetu što prepoznao ne bi.
Objavi mi Dhammu tako da razumem
kako još ovde rođenje i starost da napustim.”

1123. „Posmatraj ljude obuzete žudnjom,
(Piṅgiya,“ reče Blaženi),
„mučene, uništavane starošću,
upravo zato, Piṅgiya, pažljiv budi,
žudnju napusti da okončaš preporađanja.“


Pitanja mladog brahmana Mogharāđe

Mogharāđamāṇavapuććhā, Sn V.15

1116. „Već sam Sakyanina pitao dvaput,“
(reče poštovani Mogharāđa),
„ali mi Vidilac nije odgovorio.
Pa ipak, čuh da božanski rišiji
odgovaraju tek kada su triput pitani.

1117. U pogledu ovoga sveta, drugoga sveta,
sveta Brahme, zajedno sa božanstvima,
ja ne znam kako ti na njih gledaš,
kakav je o tome stav slavnoga Gotame.

1118. Zato dođoh iz potrebe da postavim pitanje
onome ko sve to jasno vidi.
Kako na ovaj svet gledati treba
pa da nas vladar smrti ne opazi?“

1119. „Na ovaj svet gledaj kao na prazninu,1
i stalno pažljiv ostani, Mogharađo.
Reši se vere u sopstvo, tako ćeš smrt nadmašiti.
Ko na svet ovako gleda, nevidljiv je vladaru Smrti.“


Beleška
1 O gledanju na svet kao na prazninu videti Suññataloka suttu (SN 35:85).


Pitanja mladog brahmana Posāle

Posālamāṇavapuććhā, Sn V.14

1112. „Dođoh iz potrebe da postavim pitanje,“
(reče poštovani Posāla),
„onome koji ukazuje na prošlost,
ko je bez strasti, presekao sumnju,
potpuno nadišao sve pojave.

1113. Pitam Sakyu o znanju onoga
za kojeg je opažaj forme nestao,1
ko do kraja napusti ovo telo
i jasno vidi: ‘nema ničega‘
unutra i spolja:
ko bi takvoga mogao voditi?“2

1114. „Tathāgata neposredno zna,
(Posāla,“ reče Blaženi),
„sva područja svesti.
Tako zna i onoga koji oslobođen biva
uzimajući to područje kao svoje uporište.

1115. Kada neko prepozna da
u području ništavila ushićenje jeste okov,
kada to neposredno uvidi na ovakav način,
takav tada u suštinu proniče uvidom.
To je stvarno znanje brahmana,
onoga ko proživeo je svoj duhovni život.“


Beleške
1 Pitanje se odnosi na meditanta koji je dosegao stupanj zadubljenja koji se naziva „područje ničega“. Videti IV.11, posebno strofu 874.
2 Posalino pitanje u vezi sa znanjem osobe koja je u području ničega ima dvostruko značenje. On pita šta Buda zna o takvom čoveku i isto tako šta bi neko na tom stupnju duhovnog razvoja trebalo da radi kako bi još više razvio svoj uvid. Budin odgovor odnosi se na oba ova aspekta.


35. Uoči kad ti se nešto ne sviđa

Vežba: Postani svesna averzije, nadolaženja negativnih osećanja prema nečemu ili nekome. To mogu bili blagi osećaji, kao što je iritiranost, ili snažne emocije, kao što su bes i mržnja. Pokušaj da uočiš šta se dogodilo neposredno pre nego što se averzija pojavila. Koji čulni podražaji – prizor, zvuk, dodir, ukus, miris ili misao? Kada se tokom dana averzija po prvi put javila?

PODSEĆANJA
Postavi cedulje na kojima piše “Uoči nesviđanje” na mestima na kojima se averzija mogla pojaviti, kao što je tvoje ogledalo, TV, kompjuterski ekran i komandna tabla u kolima. Možeš isto tako iskoristiti slike nekog namrštenog tipa.

OTKRIĆA
Kada radimo ovu vežbu, otkrivamo da je averzija mnogo češće deo našeg mentalnog/emocionalnog pejzaža nego što smo do tada toga bili svesni. Sa njom možda počinje naš dan, rađa se kad se alarm na satu oglasi, ili kada se dignemo iz kreveta i ustanovimo da nas leđa bole. Mogu je pokrenuti događaji o kojima obaveštavaju u jutarnjim vestima, dugačak red na kasi u samoposluzi ili benzinskoj pumpi, ili susret sa ukućanima, kolegama na poslu ili klijentima.

Jednom sam u kolima čekala muža da izađe iz kuće. Nemarno sam bacila pogled kroz prozor i uočila da se uz ogradu nanizalo mnogo maslačaka i da će uskoro njihove semenke početi da lete na sve strane. Istog trenutka u meni se javio impuls da izletim iz kola, zgrabim makaze za orezivanje i sve ih posečem. Uz to je išla misao: „Treba da ih skratim za glavu!“ Shvatih da je to seme mržnje, seme svih ratova koj isu vođeni na ovoj planeti, i da ono leži skriveno u meni. Ne radi se o tome da ja mrzim maslačke. Njihovi svetložuti vrhovi su izvanredan objekat meditacije. Kada ih posmatramo izbliza, oni vrlo brzo mogu da promene naše mentalno stanje. I ne radi se o tome da ću ih ostaviti da se razmnožavaju po svojoj volji, već da ukoliko odlučim da ih posečem, neću to učiniti gonjena osećajem averzije. Umesto toga, mogu to učiniti s osećajem poštovanja prema maslačcima i prijateljske ljubavi prema svim bićima koja su u toj travi i korovu našla svoj dom.

DUBLJE LEKCIJE
Može biti zbunjujuće kada otkrijemo koliko je averzija raširena čak i u onom danu koji bismo mogli opisati kao srećan. Međutim, vrlo je važno postati svestan da se osećanja nesviđanja neprekidno javljaju u našem svakodnevnom životu. Averzija je jedno o tri štetna mentalna stanja opisana u budističkoj tradiciji – pohlepa (ili prianjanje), averzija (ili odgurivanje) i obmanutost (ili neznanje). Zovu se štetnima zato što nam štete baš kao što nam neki virus šteti, i izazivaju jad i bol ne samo nama, već i onima oko nas.

Averzija je skriveni izvor besa i agresije. Rađa se iz ideje da ukoliko bismo samo mogli da se oslobodimo nečega ili nekoga, tada bismo bili srećni. To čega mi ljudi želimo da se otarasimo kako bismo bili srećni može biti nešto trivijalno kao što je komarac ili toliko veliko kao čitav jedan narod.

Malo je toliko apsurdnih ideja od one: „Ako bih uspeo da sredim stvari – i ljude – da budu upravo onakve kako ja to želim, tada bih bio srećan“. Ona je apsurdna iz najmanje dva razloga. Pre svega, čak i kada bismo imali moć da sve na svetu učinimo savršenim za nas, ta savršenost bi mogla da traje samo jednu sekundu, jer svi drugi ljudi na svetu imaju drugačije ideje kako bi oni želeli da stvari izgledaju i rade na tome da se tako nešto i dogodi. Naše „savršeno“ nije savršeno za bilo koga drugog. Drugo, nametanje savršenosti svetu osuđeno je na neuspeh zbog istine o prolaznosti – ništa ne traje zauvek.

Ponekad, dok idemo po manastiru, uočim jedva primetno stanje mog uma. To je blagi, ali prodorni osećaj averzije. On dolazi od onoga što smatram svojim poslom, a to je uočavanje stvari koje treba popraviti ili promeniti. On dolazi od uočavanja nesavršenosti. Kada ovo nužno uočavanje učini da stanje mog uma postane neprijatno, mora da se privremeno prebacim u režim „zahvalnosti za stvari kakve jesu“.

Vežbanje svesnosti nam pomaže da se opustimo bez obzira kakve su okolnosti i bez obzira na koji način se one menjaju. Ono od nas zahteva da vidimo savršenstvo u svemu stvorenom. Traži od nas da osvestimo averziju i na nju delujemo zahvalnošću i prijateljskom ljubavlju.

Zaključak: Jedna od čuvenih Budinih izreka je: “Mržnja se ne iskorenjuje mržnjom, ona se iskorenjuje jedino ne-mržnjom”. Postani svesna averzije u sebi I iskoristi protivotrov – vežbaj prijateljsku ljubav.


Pitanja mladog brahmana Udaye

Udayamāṇavapuććhā, Sn V.13

1105. „Dođoh iz potrebe da postavim pitanje,“
(reče poštovani Udaya),
meditantu, sasvim pročišćenome,
koji je izvršio zadatak, uklonio otrove,
potpuno nadišao sve pojave.
Govori mi o oslobođenju krajnjim uvidom,
potpunim razaranjem neznanja.“

1106. „Napustiti treba oboje,
(Udaya,“ reče Blaženi),
i slasti čulnog užitka i tugovanje;
ukloniti tromost uma treba,
odbraniti se od nemirne savesti;

1107. pročišćenje spokojstvom i svesnošću,
kojem prethodi promišljanje istine –
to ja nazivam oslobođenjem krajnjim uvidom,
potpunim razaranjem neznanja.“

1108. „Čime je okovan ovaj svet?
Uz pomoć čega od putuje?
Sa potpunim odustajanjem od čega
se može govoriti o nibbāni?“

1109. „Ovaj svet užitkom je okovan,
uz pomoć misli on putuje.
S potpunim odustajanjem od žudnje,
može se govoriti o nibbāni.“

1110. „U onome ko živi sabrano,
kako to svest potpuno utihne?
Došli smo to da upitamo Blaženog,
zato saslušajmo šta imaš da nam kažeš.“

1111. „U onome ko se ne ushićuje osećajem,
ni spoljašnjim, ni unutrašnjim,
u onome ko na taj naćin sabran živi,
svest na kraju potpuno utihne.“1


Beleška
1 O stišavanju svesti – pri čemu se pokazuje da ono ne znači poništavanje svesti, već samo okončavanje njene neobuzdane aktivnosti – videti Upaya sutta (SN 22:53).