Beleške o Abhidhammi (5)

1.1.3 Svest ukorenjena u neznanju (moha-mūla ćitta)

I ovde imamo dva tipa ćitta ukorenjenih u moha (neznanje ili obmanutost). Njihovi simboli i nazivi su sledeći:

1. Upekkhā-sahagataṃ vićikiććhā-sampayuttaṃ ekaṃ
2. Upekkhā-sahagataṃ uddhaćća-sampayuttaṃ ekaṃ

Značenje i primena
vićikiććhā = skeptična sumnja u Budu, Dhammu, Saṃghu i put vežbanja
uddhaćća = nemir

Značenje dve moha-mūla ćitte je:
1. Jedna svest, praćena neutralnim osećajem i povezana sa skeptičnom sumnjom.
2. Jedna svest, praćena neutralnim osećajem i povezana sa skeptičnom nemirom.

Pošto su ove dve ćitte jednake snage, nijedna nije spontanija od druge, one se ne diferenciraju kao asaṅkhārika i sasaṅkhārika.

Vežba 1: Osoba koja ima sumnje u vezi sa kammom i njezinim efektom imaće moha-mūla ćittu po imenu?

Odgovor: upekkhā-sahagataṃ vićikiććha-sampayutta moha-mūla ćitta.

Vežba 2: Osoba koja sluša predavanje, ali ne razume nijednu reč zato što joj je um obuzet nemirom. Koja je ćitta stanje njene svesti?

Odgovor: upekkhā-sahagataṃ uddhaćća-sampayutta moha-mūla ćitta.

Odmeravanje
Iako nemoralnih vrsta svesti ima svega 12 vrsta, one se u nama tokom dana dešavaju mnogo češće nego moralna svest. Razlog za to je što je naš um veći deo vremena pod uticajem pohlepe, besa i neznanja. Ta tri nemoralna mentalna faktora su poznata kao koren svega nemoralnog.

Zbog neznanja i pohlepe u nama, želimo da uživamo u zadovoljstvima sve vreme i tokom tog uživanja, svet ukorenjena u pohlepi pojavljivaće se brzinom o više miliona puta u sekundi. U vreme kada se oblačimo sa uživanjem, u vreme kada uživamo u hrani i piću, u vreme kada slušamo muziku koju volimo ili gledamo TV, u vreme kada čitamo neki uzbudljiv roman, u vreme kada mislimo o svojim primanjima i imovini, lobha-mūla ćitte nastaju velikom brzinom.

Kada nismo zadovoljni onim što vidimo, čujemo, okusimo, omirišemo, dodirnemo, svet ukorenjena u besu će nastajati ponovo više miliona puta u sekundi. Nekada kada naša čula nisu dovoljno stimulisana, osećamo indiferentan i rastresen um. I tada nastaje svest ukorenjena u neznanju.

Zato, ako pobrojimo moralnu svest i nemoralnu svest tokom dana, ona nemoralna će nadmašiti moralnu više miliona puta. Pošto nemoralne ćitte ostavljaju za sobom štetne kamme koja će potom doneti nepovoljne rezultate i nesrećna stanja ili preporađanje u teškim okolnostima, nije baš mudro pustiti da naš um pluta poput čamca koji nose vetrovi tamo-amo. Posmatrajući i uočavajući kada se javljaju moralne, a kada nemoralne ćitte, možemo to znanje iskoristiti na sopstvenu korist.

1.2 Svest bez korena (ahetuka ćitta)

Hetu : mula = uzrok ili koren
akusala-hetu = nemoralni koreni (lobha, dosa, moha)
kusala-hetu = moralni koreni (alobha, adosa, amoha)

Svest bez korena poznata je kao ahetuka ćitte, a svest sa korenom se zove sahetuka ćitte.

Postoji 18 ahetuka ćitta. Moguće ih je klasifikovati u ove tri grupe:

1. Akusala-vipāka ćitte = 7
Nemoralna rezultujuća svest nastala kao neizbežni rezultat prošlih nemoralnih kamma.

2. Ahetuka kusala-vipāka ćitte = 8
Moralna rezultujuća svest bez korena, koja nastaje kao neizbežni rezultat prošli moralnih kamma.

3. Ahetuka kiriya ćitte = 3
Funkcionalne svesti bez korena

Napomena:
vipāka = rezultat kamme
kiriya ili kriya = funkcionalno

Vipāka ćitte i kiriya ćitte su kammički neutralne svesti, koje su otuda bez kammičkog efekta, tj. ne proizvode kammički rezultat.

1.2.1 Nemoralna rezultujuća svest (akusala-vipāka ćitte)

Sedam akusala-vipāka ćitta se mogu označiti sledećim simbolima:

1. Upekkhā-sahagataṃ ćakkhuviññāṇaṃ
svest o viđenom praćena neutralnim osećajem

2. Upekkhā-sahagataṃ sotaviññāṇaṃ
svest o čutom praćena neutralnim osećajem

3. Upekkhā-sahagataṃ ghānaviññāṇaṃ
svest o omirisanom praćena neutralnim osećajem

4. Upekkhā-sahagataṃ đivhāviññāṇaṃ
svet o ukusu praćena neutralnim osećajem

5. Dukkhā-sahagataṃ kāyaviññāṇaṃ
svest o dodirnutom praćena bolnim osećajem

6. Upekkhā-sahagataṃ sampaṭiććhana-ćittaṃ
primajuća svest praćena neutralnim osećajem

7. Upekkhā-sahagataṃ santiraṇa-ćittaṃ
istražujuća svest praćena neutralnim osećajem

Od ovih sedam ćitta, prvih pet je poznato kao pañća-viññāna, tj. pet vrsta svesti o onome što nam dolazi kroz čula. Poslednje dve, predstavljaju dva povezujuća stupnja u procesu kognicije (prepoznavanja nekog objekta). Na primer, Kada se vidljivi objekat pojavi pred okom, mora se javiti i nestati serija svesti kako bismo videli taj objekat. Prvo pañća-dvārāvađđana (usmeravajuća svest za pet vrata čula) usmerava tok svesti ka objektu. Potom ćakkhuviññāna (svest o viđenom) vidi objekat i prenosi ga narednoj svesti. Zatim sampaṭiććhana (primajuća svest) prima taj objekat čula. Za njom santiraṇa (istražujuća svest) istražuje taj objekat. Zatim mano-dvārāvađđana (usmeravajuća svest za um kao vrata čula) određuje je li taj objekat dobar ili loš. Mi postajemo svesni objekat otprilike na tom stupnju.

Slično tome, kada neki čujni zvuk zatreperi bubnu opnu, serija svesti, tj. pañća-dvārāvađđana, sotaviññāna, sampaṭiććhana, santiraṇa, mano-dvārāvađđana itd. moraju da nastanu i nestanu pre nego što mi čujemo taj zvuk.

Tako, sampaṭiććhana ćitta, santiraṇa ćitta, zajedno sa pañća-dvārāvađđana ćitta i mano-dvārāvađđana ćitta su ključne za kogniciju podražaja na pet vrata čula (oko, uho, nos, jezik i telo).

Beleške o Abhidhammi (4)

Dobro, ovo je bio uvod i generalni pregled abhidhamma učenja. Sada bi trebalo da uđemo u čitavu ovu konstrukciju dublje i razmotrimo stvari podrobnije. To neće biti jednostavno, jer što bi rekli mudri ljudi, “đavo je u detaljima”. Hoću da kažem da je ovo učenje toliko razuđeno i široko, da podseća na ogroman lavirint. Zato, naoružajmo se strpljenjem svi zajedno i da krenemo. Pa dokle stignemo. Ako ništa, biće makar malo dalje nego što smo sada, što znači znaćemo ipak malo više.

Dakle, već smo ranije naveli da postoje četiri krajnja realiteta. Krećemo od prvog.

SVEST (ćitta)

Četiri klase svesti

“Ćitta” se definiše kao “svest”, što znači biti svestan nekog objekta čula. Sva stanja svesti mogu se grupisati u četiri klase, u skladu sa četiri nivoa egzistencije u kojima obitavaju bića, odnosno četiri područja (bhūmi) ili sfere (avaćara).

1. Svest koja se najčešće doživljava u čulnoj sferi (kāma-loka) i to su kāmāvaćara ćitte.
2. Svest koja se najčešće doživljava u sferi suptilne materije (rūpa-loka) i to su rūpāvaćara ćitte.
3. Svest koja se najčešće doživljava u nematerijalnoj sferi (arūpa-loka) i tu arūpavaćara ćitte.
4. Svest koja se doživljava na transcendentnom nivou i to su lokuttara ćitte.

Gornje četiri klase ćitta se skraćeno mogu nazvati kāma ćitte, rūpa ćitte, ārūpa ćitte i lokuttara ćitte.

Kāmāvaćara ćitte se doživljavaju ne samo u čulnoj sferi, već i u drugim. Isto važi i za ćitte iz druge i treće kategorije. Inače, čulna sfera prema budističkoj kosmologiji obuhvata četiri sveta patnje, svet ljudi i šest svetova deva ili božanstava. U svakom od tih svetova je dominantna čulna želja i ona je najjači mamac u kojem bića traže zadovoljenje.

Sfera suptilne materije odnosi se na šesnaest svetova koje nastanjuju rūpa-brahme, tj. bića koja imaju formu, odnosno telo. Reč je o jednoj vrsti božanstava ili bića po nekim svojim sposobnostima superiornih ljudima koja nazivamo brahme i ona se razlikuju od deva po tome što su moćniji od njih i duže žive.

Nematerijalna sfera obuhvata četiri sveta koja nastanjuju arūpa-brahme, tj. brahme bez oblike ili tela.

1. Svest u čulnoj sferi (kāmāvaćara ćitte)

Postoje 54 kāmāvaćara ćitte, koje možemo podeliti u tri klase:

1. nemoralna svest (akusala ćitte) i ima ih 12
2. svest bez korena (ahetuka ćitte) i ima ih 18
3. lepa svest čulne sfere (kāma-sobhaṇa-ćitte) i ima ih 24.

Tako izlazi da je ukupan broj kāmāvaćara ćitta 12 + 18 + 24 = 54. Njih ćemo podrobnije opisati i objasniti kasnije.

Možda vas malo smaraju ovi pali nazivi koje uporno stavljam, ali su oni vrlo važni radi jasnog razumevanja onoga o čemu je reč. Kao što su u medicini važni latinski nazivi bolesti, pa se lekari međusobno odmah razumeju. Problem sa prevođenjem je što isti termin različiti ljudi mogu prevesti različito i onda nastaje zbrka. Zato bi bilo dobro da vremenom usvojite ove pali nazive i tako postanete doktor za abhidhammu! Doduše, bez postavljanja dijagnoze, za sada, ali možda i to dođe na red 🙂

1.1 Nemoralna svest (akusala ćitta)

Akusala” znači “nemoralno”, “štetno”, “loše”. Ljudi obično čine rđava dela, tj. nedela sa akusala ćittama. I naravno akusala ćitte donose loš rezultat. A jedan postupak je nemoralan ako povredi bilo koje živo biće i ima negativan efekat za nas i za druge.

Ovih 12 akusala ćitta mogu se dalje klasifikovati u tri klase:

1. svest ukorenjena u pohlepi (lobha-mūla ćitte) i ima ih 8
2. svest ukorenjena u besu (dosa-mūla ćitte) i ima ih 2
3. svest ukorenjena u neznanju (moha-mūla ćitte) i ima ih 2.

1.1.1 Svest ukorenjena u pohlepi (lobha-mūla ćitte)

Osam svesti ukorenjenih u pohlepi možemo predstaviti shematski na sledeći način, kako bismo lakše zapamtili njihova imena

Znak + označava somanassa-sahagataṁ.
Znak – označava upekkha-sahagataṁ.

1. Somanassa-sahagataṁ diṭṭhigata-sampayuttaṁ asaṅkhārikam ekaṁ
2. Somanassa-sahagataṁ diṭṭhigata-sampayuttaṁ sasaṅkhārikam ekaṁ
3. Somanassa-sahagataṁ diṭṭhigata-vippayuttaṁ asaṅkhārikam ekaṁ
4. Somanassa-sahagataṁ diṭṭhigata-vippayuttaṁ sasaṅkhārikam ekaṁ
5. Upekkhā-sahagataṁ diṭṭhigata-sampayuttaṁ asaṅkhārikam ekaṁ
6. Upekkhā-sahagataṁ diṭṭhigata-sampayuttaṁ sasaṅkhārikam ekaṁ
7. Upekkhā-sahagataṁ diṭṭhigata-vippayuttaṁ asaṅkhārikam ekaṁ
8. Upekkhā-sahagataṁ diṭṭhigata-vippayuttaṁ sasaṅkhārikam ekaṁ.

Značenje pali temina u ovim nazivima je sledeće:

somanassa = prijatan mentalni osećaj, radost
sahagataṁ = zajedno sa, praćeno (nečim)
diṭṭhi = pogrešno gledište da kamma i njezin efekat ne postoje
sampayuttaṁ = povezano sa (nečim)
vippayuttaṁ = razdruženo od
asaṅkhārikam = spontano, nepodstaknuto, voljno aktivno
sasaṅkhārikam = podstaknuto sobom ili nečim drugim, voljno neaktivno
upekkhā = neutralan osećaj
ekaṁ = jedna svest

Sada smo spremni da osam lobha-mūla ćitta prevedemo na sledeći način:

1. jedna svest, nepodstaknuta, praćena prijatnim mentalnim osećajem i povezana sa pogrešnim gledištem.
2. jedna svest, podstaknuta, praćena prijatnim mentalnim osećajem i povezana sa pogrešnim gledištem.
3. jedna svest, nepodstaknuta, praćena prijatnim mentalnim osećajem i razdružena od pogrešnog gledišta.
4. jedna svest, podstaknuta, praćena prijatnim mentalnim osećajem i razdružena od pogrešnog gledišta.
5. jedna svest, nepodstaknuta, praćena neutralnim osećajem i povezana sa pogrešnim gledištem.
6. jedna svest, podstaknuta, praćena neutralnim osećajem i povezana sa pogrešnim gledištem.
7. jedna svest, nepodstaknuta, praćena neutralnim osećajem i razdružena od pogrešnog gledišta.
8. jedna svest, podstaknuta, praćena neutralnim osećajem i razdružena od pogrešnog gledišta.

Eto. vrlo jednostavno 🙂

Da vidimo šta to praktično znači, kroz primer za svako od ovih stanja svesti. Od trenutka kad se probudimo, pa dok ne zaspimo, mi smo neprekidno u kontaktu sa svojih pet čula i njihovim objektima (vidljivi predmet, zvuk, miris, ukus, dodir), kao i sa našim mislim. Ako je objekat ili misao dobra, mi je želimo, osećamo se vezanim za nju i želimo da još više u njoj uživamo. U tom se trenutku lobha (pohlepa, vezanost ili žudnja) rađa u našem umu i za njom slede lobha-mūla ćitte.

Ako se u isto vreme osećamo radosni i drago nam je, tada će lobha-mūla ćitte biti somanassa-sahagataṁ. Ako se pri tome osećamo indiferentno, ćitte će biti upekkha-sahagataṁ. Ako nismo svesni činjenice da se nemoralne misli javljaju i da će doneti loš rezultat, tada će naše lobha-mūla ćitte biti diṭṭhigata-sampayuttaṁ. Sa druge strane, ako smo svesni da se rađaju nemoralne misli i da će doneti loš rezultat, tada su naše lobha-mūla ćitte biti diṭṭhigata-vippayuttaṁ.

Isto tako, ako žudimo za nekim objektom čula bez toga da smo sami sebe ili nas je neko drugi na to podstakao, tada će naše lobha-mūla ćitte biti asaṅkhārikam. Ako žudimo tek pošto nas je neko na to podstakao, tada naše lobha-mūla ćitte jesu sasaṅkhārikam. Asaṅkhārikam ćitta je snažnija nego sasaṅkhārikam i ona nastaje spontano.

Kontrolno pitanje 1: Kako se naziva ćitta koja nastaje u osobi koja sluša muziku sa radošću, bez ikakve misli o kammi i njezinom efektu?

Odgovor: Somanassa-sahagataṁ diṭṭhigata-sampayuttaṁ asaṅkhārikam lobha-mūla ćitta.

Kontrolno pitanje 2: Čovek krade nečiju tašno pošto je dugo sebe ubeđivao da to uradi, zato što je svestan nemoralne kamme i njezinog lošeg efekta. Kakva je njegova ćitta?

Odgovor: Upekkhā-sahagataṁ diṭṭhigata-vippayuttaṁ sasaṅkhārikam lobha-mūla ćitta.

A evo sada i primera za svako nabrojano stanje svesti:

1. Osoba uživa u hrani koju jede i piću, ne obraćajući pažnju na kammu.
2. Osoba, pošto ju je ubedio prijatelj, gleda film sa radošću, ne obraćajući pažnju na kammu.
3. Dama sa ushićenjem oblači novu haljinu, ali je svesna da vezivanje za nju podstiče nastanak nemoralnih stanja svesti.
4. Devojka je svesna kamme i njezinog ploda, ali pod uticajem prijateljice gleda film sa radošću.
5. Dečak jede jelo sa izvesnim vezivanjem, ali bez radosti i znanja o kammi.
6. Devojka je zahvalna za novu haljinu, pošto joj je majka objasnila koliko je ta haljina lepa. Ali ima neutralan osećaj i nema znanja o kammi.
7. Razmišljajući o kammi, piješ kafu sa neutralnim osećajem, ali i nemaš ništa protiv njezinog ukusa.
8. Dama zna za zakon kamme. Ali posle mnogo ubeđivanja prodavačice, s oklevanjem kupuje novu haljinu.

Toliko za ovaj put, pa sledeći nastavljamo sa svesti koja je ukorenjena u besu.

Beleške o Abhidhammi (3)

Sva živa bića i stvari nisu ni lepi ni poželjni, zato što u krajnjem smislu ne postoje. Ako neku divnu damu kakva je mis univerzum razložimo na kosu, malje, nokte, zube, kožu, mišiće, krv kosti, srce, jetru, pluća, creva, gnoj, izmet, mokraću itd., te ona svaki od tih delova pažljivo proučimo, nećemo naći nijedan deo koj ije lep, već su svi delovi odbojni i odvratni.

Izreka “Lepota je duboka koliko i koža” je tačna. Ako skinemo kožu sa mis univerzum, imaćemo jednu bezobličnu gomilu umazanu krvlju i krajnje odvratnu. Nijedan gospodine ne bi želeo da je dobije na poklon. Preostali deo tela bi bio podjednako odvratan, baš kao što je to odrano jagnje u mesari.

Tako sva živa bića i stvari imaju obeležja prolaznosti (anićća), patnje (dukkha), nepostojanja trajnog sopstva (anatta) i odbojnosti (asubha).

To je istinska priroda “stvarnog sveta” u kojem živimo. Možemo videti svet na ovaj način ako je naš um čist i oslobođen nečistoća. Zato je Buda podsticao učenike da razvijaju ispravnu mentalnu koncentraciju, kako bi videli stavri kakve jesu. Ispravna koncentracija, kako je to navedeno u Mahāsatipaṭṭhāna sutti jeste koncentracija povezana sa četiri rūpāvaćara đhāne, koje mogu biti razvijene praktikovanjem meditacije na dah (ānāpānasati) na pravi način.

U stvarnom svetu nema živih bića, objekata čula, divnih oblika za kojima bi trebalo žudeti ili se za njih vezati. Postoje samo bezoblični krajnji realiteti koji nastaju i nestaju velikom brzinom, u skladu sa univerzalnim zakonom uzroka i posledice. Ako nismo vezani za bilo šta, tada smo oslobođeni tuge, brige, straha i osećaja žudnje. Tada možemo srećno da živimo.

Iz žudnje bol se rađa,
iz žudnje strah se rađa,

u onom ko se žudnje oslobodi,
bola nema, a otkud bi strah?

(Dhammapada, 216)

Ali, pošto smo zaslepljeni neznanjem, naš pogled na svet je postavljen naglavačke. Objekte čula oko sebe vidimo kao trajne (nićća), prijatne (sukha), kao sopstvo ili osobu (atta) i kao lepe (subha). Zato žudimo za njima i vezujemo se. Iz žudnje i vezivanja nastaje tuga, briga, strah i očaj. Tako živimo u svetu iluzija, uživajući u zadovoljstvima čula. Ne podozrevamo da je čulno zadovoljstvo opasno i efemerno. Uživamo u njemu nepročišćenog uma i bivamo opečeni najgorim mogućim vatrama pohlepe, besa i neznanja. Nalik smo insektu koji juriša ka svetlosti vatre. I onda se preporađamo na lošem mestu.

Ukoliko umesto toga koristimo mudro promišljanje (yoniso manasikāra), rodiće se moralan um, tako da će naši postupci i reči biti čisti. Tada možemo živeti srećno, bez stresa i muke. Da bi promišljanje bilo mudro, moramo do kraja razumeti i često razmatrati istinsku prirodu objekata čula, u svetlu prolaznosti, patnje, nepostojanja trajnog sopstva i odbojnosti. Poštovani Khan Tee Sayadaw dao je sledeći savet:

“Viđenje i znanje samo konvencionalnih realiteta ili pojmova daje nam pogrešno gledanje i pogrešno znanje. Viđenje i znanje krajnjih realiteta daje nam ispravno gledanje i ispravno znanje. Pojmovi uistinu ne postoje; samo krajnji realiteti zaista postoje. Govori koristeći pojmove i obične reči, ali neka tvoje znanje počiva na krajnjem realitetima.”

Cilj krajnje analize
Videti stvari kakve zaista jesu jeste najdraži cilj svih zaljubljenika u istinu, uključujući filozofe i naučnike. Kada nismo u stanju da vidimo istinsku prirodu stvari, tada vidimo iskrivljenu sliku i zastupamo pogrešna gledišta o tom stvarima. Jedno od bazičnih pogrešnih gledišta koje je trovalo ljude milenijumima jeste verovanje u sopstvo (sakkāyadiṭṭhi), shvatanje kombinacije tela i uma kao “individue”, “ja” ili ”atta”.

Zbog takvog verovanja u sopstvo, svako želi da bude važna osoba (VIP), želi da gomila imetak za dobrobit tog “ja” i ponaša se vrlo sebično. U stvari, sve vrste nevolja i jada izviru upravo iz tog pogrešnog gledišta. Videti druge kao osobu, muškarca, ženu, individuu itd. jeste tako izraz verovanja u sopstvo. Sakkāyadiṭṭhi rađa druga pogrešna gledišta, kojih je u današnjem svetu nebrojeno mnogo.

Najstrašnija stvar sa “verovanjem u sopstvo” jeste da se može udružiti sa lošom kammom i uvek iznova nas slati na loša odredišta, iz života u život. Prema Budinom učenju, osloboditi se tog verovanja jeste najvažnija i najhitnija stvar. Podjednako je hitna koliko bi bilo i gašenje vatre kada bi nam se kosa na glavi upalila ili vađenje strele i previjanje rane na telu koju je ona napravila.

Proučavanje abhidhamme obezbeđuje nm ispravno razumevanje da to “ja” ili “atta” ne postoji, a da ono što zaista postoji jeste čovekova svest, mentalni faktori i materijalno, koji nastaju i nestaju velikom brzinom. Razumevanje mentalnih stanja nam može pomoći da obuzdamo sopstveni temperament i izbegnemo štetna mentalna stanja, a onda i da redukujemo mentalnu napetost i iscelimo mnoge mentalne boljke.

Kada razumemo da volja (ćetanā), koja usmerava naše telesne postupke, govor i misli, ima kammička svojstva koja određuju smer preporađanja i oblikuje sudbinu bića, tada se zaista trudimo da izbegnemo nepovoljnu volju i štetne postupke. Sem toga, kada razumemo uzročne odnose opisane u abhidhammi, u prilici smo da se otarasimo svih pogrešnih gledišta i razvijemo ispravno razumevanje, na pravi način razumevajući šta se događa u svetu koji nas okružuje.

Odlučivši da sledimo plemeniti osmostruki put, kako bismo sebe oslobodili svih patnji, počinjemo sa ispravnim razumevanje i onda korak po korak razvijamo vrlinu (sīla), koncentraciju (samādhi) i mudrost (paññā). Da bismo to postigli, neophodno je da praktikujemo meditaciju smirenja (samatha) i meditaciju uvida (vipassanā), kao i da nastojimo da posmatramo kako se zaista odvijaju sve pojave opisane u abhidhammi.

Dakle, podrobna analiza kakvu nam pruža abhidhamma ne služi tek za čitanje, za gomilanje informacija kako bismo, onako preko tanjira punog pečene jagnjetine, mogli nekoga da impresioniramo svojom oštroumnošću. Njene postavke treba pažljivo posmatrati u sopstvenom iskustvu, kako bismo stekli mudrost uvida, a koja vodi do mudrosti Puta i do mudrosti Ploda tog puta, a u krajnjem ishodu do mira i jedinstvene sreće zvane nibbāna.

Um je izvor svih stvari, um im prethodi, um ih stvara.
Ko sa rđavom namerom govori il’ radi,
tog patnja u stopu prati, kao točak volovsku zapregu.

Um je izvor svih stvari, um im prethodi, um ih stvara.
Ko sa dobrom namerom govori il’ radi,
tog sreća nikad ne napušta, kao ni sopstvena senka.
(Dhammapada, 1-2)

Beleške o Abhidhammi (2)

Abhidhamma opisuje četiri klase krajnjih realiteta.

1. Svest (ćitta)
To je svest o postojanju nekog objekta čula ili svesnost nekog objekta čula. Sva svesna bića, uključujući insekte kao što su recimo mravi, poseduju “svest”, pošto su svesni objekata čula, tj. vidljivih predmeta, zvuka, mirisa, ukusa i opipljivih objekata.

Ćitta, ćeta, ćittuppāda, mana, mano, viññāṇā su sinonimi.

2. Mentalni faktori (ćetasika)
Menalni faktori su pratioci svesti; oni se javljaju zajedno sa njom i rastvaraju zajedno sa njom. Njihov nastanak zavisi od svesti, pomažu svesti u ukupnom činu kognicije, raspoznavanja svakog objekta čula i isto tako utiču na svest na nekoliko načina. . Postoji 52 vrste mentalnih faktora.

Ono što mi zovemo “um” jeste kombinacija svesti i mentalnih faktora. Postoji 121 moguća kombinacija svesi mentalnih faktora i one predstavljaju različita mentalna stanja. Ni svest ni mentalni faktori ne mogu nastati nezavisno. Svest i mentalni faktori se zajednički nazivaju “mentalno” (nāma).

Ovde je navedeno šest važnih mentalnih faktora:

lobha = pohlepa, požuda, vezanost
dosa = bes, mržnja, zlovolja
moha = neznanje, obmanutost
alobha = odsustvo pohlepe, nevezanost, velikodušnost
adosa = odsustvo mržnje, dobronamernost, tolerancija, prijateljska ljubav
amoha = mudrost, znanje

Prva tri faktora – pohlepa, bes, neznanje – jesu nemoralni koreni, koreni nemoralnih misli i glavni uzrok svih loših postupaka, kao i patnje u ovome svetu.

Sledeća tri – odsustvo pohlepe, odsustvo mržnje, mudrost – jesu moralni koreni, koreni vrline, moralnih misli i glavni uzrok svih dobrih postupaka i sreće u ovome svetu.

3. Materijalno (rūpa)
Definisano je kao ono što menja oblik, boju i stanje zahvaljujući suprotnim fizičkim stanjima kao što su recimo hladnoća i toplina. Abhidhamma nabraja 28 tipova materijalnog, koji obuhvataju četiri osnovna elementa i 24 tipa iz njih izvedenog materijalnog.

Četiri primarna elementa su elemenat čvrstoće (pathavī), sa karakteristikom tvrdoće i mekoće; zatim element tečnosti (āpo), sa karakteristikom kohezije i fluidnosti; zatim elemenat toplote (teđo), sa karakteristikom topline i hladnoće; i na kraju elemenat kretanja (vāyo), sa karakteristikom guranja i podržavanja. Baš kao energija, i oni su bez oblika. Materija i energija se mogu pretvarati jedna u drugu i otuda su identične.

Ovih 28 tipova materijalnog odgovaraju svakom esencijalnom obliku materije i energije koji je poznat nauci. Pošto nauka zna samo za materiju i energiju, ali ne i za um, ona je u stanju da objašnjava samo materijalne fenomene, dok abhidhamma može da objasni do detalja sve psihofizičke fenomene.

To je razlog zašto je veliki naučnik Albert Ajnštajn rekao: “Nauka je slepa bez religije, a religija hramlje bez nauke.”

Budizam, međutim, nije ni slep ni hrom, jer je Albert Ajnštajn dodao i ovo: “Ako postoji bilo koja religija koće bi mogla da se nosi sa savremenim naučnim potrebama, onda je to budizam.”

4. Nibbāna – trajan mir i jedinstveno blaženstvo
Trajan mir i jedinstveno blaženstvo je ono što se postiže kada se potpuno iskorene uzroci svake patnje i ugase “vatre” pohlepe, mržnje i obmane.

Nibbāna je transcendentna: ona je izvan sfere mentalnog i materijalnog, a to je ovaj svet patnje. Nibbāna se ostvaruje zahvaljujući znanju o četvorostrukoj mudrosti Puta i četvorostrukoj mudrosti Ploda. Moguće ju je ostvariti upravo u ovom životu, ukoliko uspešno praktikujemo trostruko plemenito vežbanje u vrlini, koncentraciji i mudrosti, dakle plemeniti osmostruki put.

Nibbāna uvek prirodno postoji, ali je mi ne možemo videti, jer je naš um zaslepljen neznanjem, pohlepom i besom. Ta stana se nazivaju mentalnim nečistoćama (kilesa), jer prljaju i razaraju naš um. Nibbāna je poput punog meseca. Iako mesec zasigurno postoji na nebu, ne možemo da ga vidimo ako se iza gustih oblaka. Kada snažni vetrovi oduvaju te oblake, mesec istog trena postaje vidljiv.

Na sličan način nismo u stanju da vidimo nibbānu, jer nas zaslepljuju nečistoće. Kada su nečistoće sasvim uklonjene zahvaljujući četvorostruko mudrosti Puta, nibbāna postaje jasno vidljiva.

Dve vrste istine

1. Konvencionalna istina (samuti saćća)
Ova istina smatra d konvencionalni realiteti zaista postoje i govori u okvirima tih konvencionalnih realiteta. Svaki iskaz ili izraz koji koristi nazive živih bića ili stvari na način na koji su oni konvencionalno prihvaćeni, bez namere laganja, naziva se konvencionalna istina.

U svakodnevnom životu koristimo konvencionalne nazive i reči da izrazimo ono što želimo da kažemo. Prihvatamo konvencionalnu istinu i računamo kao da “muškarac, žena, otac, majka, sin, kćerka, učitelj, učenik, ispravna osoba, loša osoba, ja, ti, ono” zaista postoje.

Tako, ako neko ubije drugog čoveka ili ukrade njegovu imovinu, to je zločin. Ako roditelji ne odgoje svoje dete kako valja, to je izneveravanje roditeljske dužnosti. Ako sin i kćerka ne brinu o svojim ostarelim roditeljima, to je izneveravanje dužnosti koju deca imaju. Dakle, neophodno je da u svakodnevnom životu prihvatimo i poštujemo konvencionalne istine. Moramo poštovati svoje roditelje, učitelje i starije. Moramo razvijati prijateljsku ljubav prema svim bićima, saosećanje i radost zbog sreće drugih. Ne smemo ih zapostavljati, već poštovati kao što to zaslužuje svako živo biće.

Isto je tako u nauci. Iako u krajnjem smislu postoje jedino elektroni, protoni, neutroni i energija, ne možemo zanemarivati postojanje atoma i molekula, formiranih kao kombinacija subatomskih čestica, kao i postojanje ćelija, organa, živih bića, stvari formiranih od tih atoma i molekula. Ali kada objašnjavamo prirodu svih stvari i svih pojava, moramo imati na umu karakteristike krajnjih, fundamentalnih entiteta nazvanih kranji realiteti, jer nam to pomaže da razumemo prirodu tih stvari i pojava.

2. Krajnja istina (paramattha saćća)
Ona uzima kao činjenicu da konvencionalni realiteti ne postoje u krajnjem smislu i smatra da kao takvi postoje jedino krajnji realiteti. Reći da “muškarac, žena, ja i ti” postoje je istina u skladu sa konvencionalnom istinom, ali pogrešno u odnosu na krajnju istinu. Reći da “samo svest, mentalni faktori i materijalno postoje u čitavom univerzumu” jeste istina u skladu sa krajnjom istinom.

Svaki princip i prirodni zakon koji se ne menja u zavisnosti od vremena i situacije i koji uvek ostaje istinit jeste krajnja istina. Budina učenja koja se odnose na neki prirodni fenomen kao što je “zakon svesti” (ćitta-niyāma), “zakon kamme” (kamma-niyāma), “učenje o uslovljenom nastanku” (paṭiććasamuppāda), “četiri plemenite istine” (ariya saćća) itd. jesu krajnje istine.

3. Svet privida i stvarni svet
Obična ljudska bića, sa mnogo mentalnih nečistoća, nazivaju se “svetovnjaci” (putthuđđana). Nama kao svetovnjacima um je zaslepljen nečistoćama (kilesā) i nismo u stanju da vidimo pravu prirodu objekata koje registrujemo čulima. I tako, vidimo živa bića i stvari da zaista postoje i smatramo ih nečim trajnim, prijatnim, osobama i stvarima, divnim i poželjnim. Kada prijatan objekat čula dođe u kontakt čulnim organom – oko, uho, nos, jezik i telo – javlja se prijatan osećaj. Uživamo u tom osećaju, ispunjeni radošću i srećom. Čak smatramo da je taj užitak u čulnom zadovoljstvu stvarna sreća u životu. I zato naporno radimo čitavog života da zaradimo što više para i onda uživamo u čulnom zadovoljstvu što je moguće više.

Međutim, nismo svesni da je to čulno zadovoljstvo nestalno i privremeno. Nestaje ubrzo pošto se pojavi, ostavljajući za sobom glad, žeđ i žudnju za novim užitkom. Tako je čulno zadovoljstvo jedan oblik patnje, koji je Buda označio kao “patnju zbog promene uslova” (viparināma dukkha). Romeo i Julija su bili presrećni kada su se zaljubili i verovali su da je “ljubav jedna tako divna stvar”. i kada su ih roditelji razdvojili, sve se to pretvorilo u nesreću, koja s ena kraju završila samoubistvom. Mnogo je u ljubav razočaranih koji su počinili samoubistvo. Mnogo je milionera počinilo samoubistvo tokom ekonomske krize, jer su preko noći izgubili sve svoje bogatstvo, ali je ostala njihova vezanost za novac.

Zapravo pohlepa je ta, a ne mi, koja žudi za čulnim zadovoljstvom. A kada je ta pohlepa zadovoljena, osećamo se srećnim zbog iluzije da smo dobili ono što želimo. No, pohlepa nikada ne gubi svoju karakteristiku žudnje: što više dobije, to više žudi. I otuda nikada nećemo biti istinski srećni, jer nezadovoljene želje znače patnju. Sem toga, uživamo u čulnom zadovoljstvu sa umom koji je ukorenjen u pohlepi (lobha) i neznanju (moha), a to su najvrelije vatre nečistoća (kilesā) i glavni uzrok patnji ovoga sveta. One stvaraju svet privida i užitka u čulnom zadovoljstvu, ali na i posle smrti šalju na bolno mesto na kojem ćemo se preporoditi.

U stvarnosti sva živa bića su sačinjena od svesti (ćitta), mentalnih faktora (ćetasika) i materijalnog (rūpa). Stvari su načinjene samo od materijalnog. Svi ti krajnji realiteti su bezoblični, bez forme, i nastaju i nestaju velikom brzinom i bez prekida. Zato su oni zaista nepostojani (anićća). Ono što nije postojano je “nezadovoljavajuće”, a biti neprekidno mučen rastvaranjem mentalnog (svest i mentalni faktori) i materijalnog nije ništa drugo nego “patnja” (dukkha). Štaviše, pošto mentalno-materijalno (nāma-rūpa) nema svoj oblik i pošto nastaje i nestaje izuzetno brzo i bez prekida, “osoba”, “sopstvo”, “duša”, “ego”, “đīva”, “atta”, “stvoritelj” niti bilo koji trajni entitet u istinu ne postoji. Ovaj fenomen se naziva “nepostojanje sopstva” (anatta).

(Nastaviće se)