Od svega rđavog se okreni,
svako dobro u sebi neguj,
srce i um svoj pročisti,
to je učenje Budnih.
Dhammapada, 183
Iako se ovi stihovi mogu učiniti vrlo jednostavnima, on se zapravo mogu smatrati formulom za to kako živeti čitav svoj život. Prvi stih se odnosi na našu naviku nepromišljenosti. Kao što kuvanje hrane u kuhinji koja je prljava može izazvati bolest, isto tako i duhovna praksa, ako nedostaje veština obuzdavanja, jeste opasna. Drugi stih ukazuje na potrebu da gradimo svoje skladište dobrih dela. Ne bismo se zaputili u osvajanje Mont Everesta ako nemamo dovoljno zaliha hrane. Slično tome, nema smisla nadati se slobodi od patnje ukoliko ne stvaramo rezervoar dobrote, iz kojeg možemo crpeti svoju snagu onda kada nam je najpotrebnija. Dakle, prva dva stiha tiču se pripremanja sebe za rad koji je opisan u trećem stihu: pročišćavanje srca i uma, za šta je potrebna velika toplota, velik pritisak i velika količina strpljenja. Četvrti stih kaže da su isto ovo učenje podučavali svi bude koje su se do sada pojavli.
S ljubavlju,
ađan Munindo
Beleške o Budinom učenju 