Namerno inhibiranje

(Pun mesec, 29. septembar 2023.)

Patnja se stišava do mere
kada ste slobodni od
namere da druge povređujete.
Nema istinske ljudske veličine,
ako nema obuzdavanja besa.

Dhammapada, 390

Kada promišljamo ovakvo učenje o besu, neophodno je da razumemo šta se misli pod „obuzdavanjem“. Na primer, mislimo li da je moguće osećati odbojnost, a da je ne pretvorimo u otrovnu mržnju? Ili je naše viđenje da se moramo osloboditi svakog osećaja odbojnosti? Među mnogobrojnim veštinama koje je Buda podučavao verovatno je najzanemarenija, barem u naše vreme, veština obuzdavanja, indriyasamvara. Mudro obuzdavanje, ili namerno inhibiranje, može se smatrati našim duhovnim mišićem. Ako ga vežbate – pažnjivo, ne impulsivno – možete otkriti u sebi onaj nivo sposobnosti kada osećate odbojnost, ali je vaše srce ne obujmi i pretvori u mržnju. Bez vezivanja nema ni mržnje. Ispravno obuzdavanje ne znači da ništa ne osećamo, već da osećamo na vrlo precizan način. Naravno da postoji rizik da mi samo mislimo da se nismo vezali, dok naše srce još uvek snažno prianja za neku stvar. Otuda, još jednom, izvire potreba da se podsetimo svesnosti celokupnog svog bića, a ne samo nekog njegovog dela. Jer put vežbanja nije nekakva puka mentalna vežba.

S ljubavlju,
ađan Munindo

---

(P)ostati nezaveden

Napustio je zadovoljstvo i nezadovoljstvo,
ohlađen, bez gomilanja,
pobednik nad čitavim svetom, heroj,
njega ja zovem brahmanom.

Dhammapada, 418

Na šta Buda ovde misli kad govori o napuštanju zadovoljstva i nezadovoljstva? To ne znači da ne treba da nemamo bilo kakve preferencije. Ali je dobro da su mudri Budini učenici objasnili kako se oni koji su odnegovali duhovne kvalitete – poverenje, energija, disciplinovana pažnja, sabranost i uvid – odnose prema svojim uslovljenim preferencijama na potpuno drugačiji način od nas ostalih. Mi još uvek verujemo da je zaista jako bitno šta se tom „ja“ sviđa i šta mu se ne sviđa, te u skladu sa time i postupamo. Istinski mudra bića – brahmani, uzvišena bića – jasno vide uslovljene preferencije onakvim kakve zaista jesu, iz perspektive svesnosti koja ne prisvaja i ne identifikuje se sa tim što je prisvojila, već je ispunjena saosećanjem i karakteriše je direktno znanje. Za njih ne postoji borba, u njima nema grozničavosti, nema konfuzije.

S ljubavlju,
ađan Munindo

---