Opis monaškog puta

Tuvaṭaka sutta, Sn IV.14

915. „Pitam potomka Sunca, velikog rišija,
o osami i stanju mira.
Kojim to uvidom monah oslobođen biva,
ničim nevezan za ovaj svet?”

916. „Treba da ukloni ideju ‘ja sam‘,
taj koren pojma identiteta.1
Bez prestanka treba da vežba, sabran,
i tako ohladi svaku žudnju u sebi.

917. Šta god da takav sazna,
o onom u sebi ili pak izvan sebe,
ne treba time zarobljen da ostane,
jer to se među mudrima hlađenjem ne zove.

918. Zbog svega toga neka o sebi ne misli
kao o boljem, lošijem ili jednakom.
Čulima podstican na načine mnoge,
neka ne održava čaroliju sopstva.

919. Upravo u sebi on treba da dostigne mir;
monah neka mir ne traži od drugoga.
Jer za onoga ko je miran u samome sebi,
nema toga što grabi, a ni onog što odguruje.

920. Kao što je u sred velikog okeana
sasvim mirno, bez i najmanjeg talasa,
takav neka je monah, nepomućen, bez strasti,
neka u sebi otekline ne stvara bilo gde.”

921. „Onaj čije oči su otvorene opisao je
Dhammu koju ugledao je, uklonivši prepreke.
Opiši nam sada praksu, gospodine,
pravila discipline i takođe koncentraciju.”

922. „Oko ne treba da luta nepažljivo,
uši svoje zatvoriti treba za seoska naklapanja.
Za prijatnim ukusima pohlepan ne treba biti,
ni na šta na svetu kao na ‘moje‘ ne gledati.

923. Kada ga kontakti razni zapljusnu,
monah neka ne kuka ni na koji način.
Za bilo kojim postojanjem neka ne čezne,
niti od straha zadrhti ma kako strašno bilo.

924. Kada je hranu i piće dobio,
ono što poješće i ono što će obući,
neka sve to ne gomila, praveći zalihe.
A ako svega toga nema, neka nesrećan ne bude.

925. U meditaciji postojan, a ne nepromišljen,
neka se uzdrži od nespokojstva, pažljiv.
Monah neka obitava u zajednici
u kojoj sasvim malo buke ima.

926. Ne preterujući u spavanju,
budnosti je predan, uvek gorljiv.
Neka napusti lenjost, obmanu, igru, zabavu,
razvrat i sve drugo što uz to ide.

927. Neka vradžbine ne praktikuje,
tumačenje oznaka na telu, snova ili zvezda.
Sledbenik moj krike životinja tumačiti neće,
niti se u lečenje bolesti i neplodnosti upuštati.

928. Monah ne treba pred pokudom da drhti,
nit‘ da se gordi kada ga neko hvali.
Neka se od sebičnosti i pohlepe podalje drži,
isto kao od ljutnje i ogovaranja svakog.

929. Monah neka se u trgovinu ne upušta
i ne čini bilo šta što kritiku zaslužuje.
Neka se u selu ne zadržava suviše dugo,
niti laska ljudima, nadajući se dobitku nekom.

930. Monah hvalisav ne treba da bude,
niti da zbori sa skrivenom namerom nekom.
Od bestidnosti neka je što dalje,
kao i od raspravljanja sa drugima.

931. Iz njegovih usta laži ne izlaze,
kao ni reči koje bi obmanule drugoga.
Samo zbog toga kako živi, zbog mudrosti,
ili zbog pravila i zaveta koje sledi,
neka sa visine ne gleda ni na koga,

932. Iako izazvan bujicom reči
koje drugi askete govore bez mere,
on na to neka ne odgovara srdito,
jer vrli na taj način ne uzvraćaju.

933. Razumevši ovo učenje kroz istraživanje,
monah bi trebalo da vežba, uvek sabran.
Hlađenje strasti shvativši kao smirenje,
neka nemaran ne bude u Gotaminom nauku.

934. Pobednik on je što sam sebe pobedio je;
video Dhammu očima svojim, ne kroz reči drugih.
Zato, pažljiv prema svakoj reči Blaženoga,
on učenje poštuje i uvek postupa u skladu sa njim.”


Komentar

Sagovornik pita Budu: „Kojim to uvidom monah oslobođen biva?“ U odgovoru, Buda objašnjava monašku praksu kontemplacije, savetujući mu da proveri iluziju „ja sam“ u ukloni žudnju (91620). Sa ovog visokog nivoa, sagovornik se spuštana na rudimentarniji nivo treninga i traži od Bude da govori o monaškoj disciplini i koncentraciji. Buda (počev od 922) odgovara detaljnim objašnjenjem načina na koji monah vežba, opisujući njegovo ponašanje, stav prema hrani i odeći, negovanje mentalnih kvaliteta, način življenja i govorenja.


Beleška
1 Ideja „ja sam mislilac” leži u korenu svih naših identifikacija i ta obmana okiva naš um kroz polaritete ja/drugi, moje/tuđe itd. Da bismo je se oslobodili, moramo naučiti da istražujemo te distinkcije – koje u početku uzimamo kao nešto što se samo po sebi razume – kako bismo uvideli da su one samo pretpostavke, ne sastavni deo sveta u kojem živimo, i shvatili koliko bi nam bilo lakše ako bismo uspeli da ih se oslobodimo.

The Gods look down on the Pond, Balustrade, Level 1, Borobudur, photograph by Anandajoti Bhikkhu

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s