Velika bitka

Padhāna sutta, Sn III.2

425. „Kada sam odlučan u naporu
otišao na obalu reke Nerađare
i ulažući veliki napor meditirao
da dostignem slobodu od okova,

426. dođe do mene Namucī,1
govoreći mi reči saosećanja:
‘Ah, tako si mršav, tako bled,
stigao si na ivicu smrti.

427. Hiljadu delova već pripada smrti,
tek jedan deo života tvog još ostaje.
Živi, dobri gospodine! Bolji je život.
Jer samo živ možeš činiti dobra dela.

428. Živeći svetačkim životom
i prinoseći žrtvu u vatru,
mnogo više zasluga sakupićeš.
Kakva je korist od ovog napora?

429. Teško je slediti taj put napora,
teško njime ići i teško na njemu ostati.‘
Izgovorivši stihove ove, Māra stade
tik kraj boka Probuđenoga.

430. Pošto je Māra tako zborio,
Blaženi mu ove reči uputi:
”Srodniku nepažljivih, Zli,
s razlogom ovamo došao si.

431. Od želje za zaslugama
u meni ni najmanjeg traga nema.
Bolje je Māra da o zaslugama pričaš
onima kojima te zasluge trebaju.

432. U meni su poverenje i snaga,
isto tako je mudrost u meni.
Kad sam toliko odlučan,
zašto me sada moliš da živim?

433. Ovaj vetar bi mogao
čak i čitave reke isušiti,
pa zašto ne bi i krv u žilama
meni ovako nepokolebljivom?

434. Kada mi se krv sasušuje,
tada mi se i žuč i sluz suše.
Mišice moje možda kopne,
ali mi um sve bistriji postaje;
svesnost moja i mudrost
i koncentracija sve čvršći bivaju.

435. Ostajući na tom putu,
doživeo sam najveće bolove,
a ipak um se užicima čula ne okrenu,
pogledaj tu čistotu bića!

436. Zadovoljstva čula su tvoja prva armija,
drugom se nezadovoljstvo naziva.
Treća armija su ti glad i žeđ,
a četvrta ti se žudnja zove.

437. Peta su lenjost i tromost,
a šestoj strah je pravo ime.
Armija sedma ti je sumnja,
klevetanje i gordost armija osma.

438. Dobitak, ugled i počast
kao i nezasluženo stečena slava [su deveta];
[deseta je kad] neko sebe uzdiže,
a u isto vreme prezire druge.

439. To je, Namuci, armija tvoja,
crni zapovedniče vojske još crnje.
Kukavica je pobediti ne može,
ali onaj ko pobedi, blaženstvo stiče.

440. Treba li munđa travu da nosim?2
Jadan bi tada bio život moj.
Bolja bi bila smrt u bici za mene,
no da živim tako poražen.

441. Neki askete i brahmani,
iz bitke ove ne vraćaju se,
jer ne znaju put kojim oni
što ispravno vežbaju sigurno hode.

442. Osmotrivši vojsku sa barjacima unaokolo,
crne trupe i Māru na leđima slona bojnoga,
u bitku krećem, njemu u susret pravo:
neka me sa moga mesta ne pomeri!

443. Iako ovaj svet i sva božanstva,
tu armiju tvoju pobediti ne mogu,
ja ću je mudrošću smrskati,
kao bačenim kamenom krčag glineni.

444. Ovladavši mislima svojim,
sabranost dobro ustalivši,
iz kraljevstva u kraljevstvo ići ću,
mnoge učenike podučavajući.

445. A oni pažljivi, odlučni da
slede to što ih podučavam,
uprkos željama tvojim otići će
tamo gde ni za čim više žaliti neće.”

446. „Sedam godina pratih Blaženoga,
[idući za njim] u stopu,
ali ne uspeh pukotinu da pronađem
u Probuđenome, koji je sabran.

447. Beše neki gavran što kružio je
oko kamena što na komad loja ličio je:
‘Možda ću pronaći nešto jestivo ovde,
možda bi moglo nešto ukusno biti?

448. Ali ne našavši ništa ukusno tu,
gavran odlete dalje od mesta tog.
Baš kao gavran što kamen napade,
napuštam Gotamu s razočarenjem.”

449. Kao što bi neko, savladan tugom,
sviralu svoju za pojas zadenuo,
tako i zloduh žalosti pun,
sa toga mesta u trenu nestade.


Komentar

Iako se Pabbađđā sutta završava Budinim rečima „u veliku bitku sada ja ću poći“, događaji iz Padhāna sutte, na temu ulaganja napora, nisu se mogli dogoditi odmah posle toga. Sutta opisuje Budine napore tokom perioda ekstremne askeze. Ako prihvatimo ono što se tvrdi u nikāyama, naročitu u MN 36:12-16, pre nego što se podvrgao izuzetno surovim asketskim vežbama, bio je ovlada meditativnim stanjima pod vođstvom Āḷāra Kālāme i Uddaka Rāmaputte. Tek kada ih je napustio, podvrgao se samomučenju. To znači da su događaji ispričani u ove dve sutte Suttanipāte razdvojeni određenim vremenskim periodom. Padhāna sutta se takođe razlikuje od svoje prethodnice po tonu. Dok je Pabbađđā sutta jednostavna i realistična, Padhāna sutta uvodi mit i personifikaciju, kroz kratki ep o duhovnom heroju koji se bori protiv sila metafizičkog zla, ovde predstavljenih Mārom.

U vreme kada se priča događa, Buda još nije zauzeo mesto pod drvetom probuđenja, odlučan u nameri da upravo tog dana dostigne savršeno probuđenje. Još uvek je zaokupljen asketskim praksama, u nameri da istraži njihove granice. Tako Mārin dijalog sa Budom prethodi napadu u koji će krenuti u trenutku kada Buda bude trebalo da otkrije srednji put, povrati fizičku snagu i uloži veliki napor.

Ova sutta nam donosi moćnu dramu u kojoj Māra na sebe stavlja plašt saosećajne brige, ne bi li uspeo da nagovori Budu da odustane od svojih nastojanja i umesto toga nastavi da sakuplja zasluge kao domaćin. Buda odlučno odbija takav predlog i rasteruje deset „armija Māre“. Ovo treba shvatiti metaforično, ali u kasnijim legendama o Mari te armije postaju stvarne trupe demona, koje Māra neprekidno podstiče da budućeg Budu oteraju sa mesta pod bodhi drvetom. Među ovih deset armija su čulnost, nezadovoljstvo i žudnja, koje bivaju personifikovane kao tri kćeri Mārine i bezuspešno pokušavaju da zavedu Budu (videti SN 4:25).

Vremenski jaz u Budinom životu deli poslednje četiri strofe pesme, 44649, od prethodnih. Čini se da su te strofe naknadno dodate originalnoj sutti, koja bi bila zaokružena i da se završila strofom 445. Pošto ovde Māra kaže da je sedam godina pratio Budu, to bi ove reči smestilo u vreme godinu dana posle probuđenja. Stih 446 je svoj put u ovu pesmu našao možda preuzimanjem iz mase usmenih stihova koji su kružili unaokolo, a opisuju različite događaje iz Budinog života. Strofe 44748 se mogu naći i na drugom mestu (u SN 4:24), kao i 449, koja se čini van konteksta u SN 4:23. Ti su stihovi možda „pozajmljeni“ od svojih originalnih izvora i umetnuti ovde da bi se prikazalo kako je Buda u svojoj borbi sa Mārom na kraju ipak pobedio.


Beleške
1 Drugo ime za Māru, personifikaciju zla i smrti.
2 Munđa trava je u staroj Indiji bila ekvivalent za belu zastavu. Ratnik koji je pomišljao da će se u toku bitke možda predati poneo bi sa sobom svežanj munđa trave. Ako bi se na to odlučio, legao bi na tlo sa munđa travom u ustima. Buda, postavljajući ovo retoričko pitanje, kazuje da on nije ta vrsta ratnika. Ukoliko bi bio poražen, radije bi umro, nego da se preda.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s